Прилика да стереотипи и поделе превазиђу

Гладна правда

И ма колико то иритирало “демократску јавност”, демократске странке у Србији би морале да учине све како би заштитиле Шешељева елементарна, људска права, јер ће само таквим гестовима земља коначно изаћи из Милошевићевих болесних подела. После тога, те демократске снаге би могле да мирно и цивилизовано победе на изборима

Лидер највеће партије у Србији Војислав Шешељ већ 11 дана (овај текст се пише 22. новембра) штрајкује глађу у хашком затвору, али се на парламентарним изборима заказаним за 21. јануар појављује као носилац листе српских радикала. Колико ће тај штрајк донети гласова радикалима, хоће ли нанети штету демократским странкама које се залажу за беспоговорну сарадњу са Трибуналом у Хагу, питају се истраживачи јавног мњења и шефови изборних штабова, док размишљају како да крену у још једну акцију одбране демократије, српства или шта се већ на овогодишњем одбрамбеном менију налази. И Србија се поново налази у старој, неразрешивој расправи.

Уопште ме не занима како се осећа, сигурно му је боље него несрпским породицама које су морале да оду из Србије, независним новинарима који су морали да одговарају по срамном закону о информисању или људима који су у његове приче поверовали па су , на крају, изгубили све и нашли се у неком избегличком кампу, без породице, рећи ће екстремнији представници демократске, европске опције у Србији.
Војислав Шешељ брани основне српске интересе јер не жели да учествује у опасном процесу против српског народа, он јако добро разуме да никаква одбрана од бесмислене оптужнице не може да буде смислена и, на крају, ниједан политичар у Србији није успео да у свом животу робија код Тита, Слободана Милошевића и Карле дел Понте, кажу бранитељи лидери радикала, који напомињу да им у главама ужасно звечи ћутање других странака, невладиних организација и медија о Шешељевом штрајку.
Може ли, дакле, лидер радикала да очекује разумевање, подршку или, бар, сажаљење? Јасно је да је у располућеној Србији такво питање већ довољно да се покрене лавина дисквалификација, јавних прозивки, и испитивање моралне подобности уже и шире породице, које нема никаквих граница и законских рокова. Свако ко се усуди да каже како би и радикали морали да имају нека људска права, могао би да се испише из уљуђених, култивисаних београдских кругова, који ударнички раде на денацификацији Србије. Врло брзо би могао да постане јатак Ратка Младића, возач хладњаче са лешевима недужних цивила или, ако има среће, обичан сарадник свих тајних служби у Србији. Али ипак, има ли тај ужасни затвореник, то радикалско чудовиште, нека људска права? И хоће ли неко у Србији о томе нешто да каже?

Војислав Шешељ је, после брачног пара Милошевић, био најзначајнија фигура у режиму који је водио Србију у последњој деценији 20. века од које се Србија неће опоравити још неколико деценија, ако се од тога уопште може опоравити. Нико озбиљан неће, међутим, рећи да у читавом кермесу велику улогу нису играли ни други екстремисти на Балкану који су, на општу хистернацију овдашњих либерала космополита, ипак волели да понекад убију или протерају грађане погрешне, рецимо српске националности или да запале десетине хиљада кућа како жртве не би превише мучила носталгија за родним крајем.
Шешељ и политика коју је заступао је, свеједно, поражена у октобру 2000. године, Србија је од тада учинила неке озбиљне кораке на путу ка демократским друштвима, али изгледа није одговорила на старо, изанђало питање – има ли демократије за непријатеље демократије или, на српски начин, може ли неко ко не припада демократском блоку да се позива на принципе на које се демократе иначе позивају.

Од одласка у хашки затвор, лидер радикала је одлучио да са хашким судом игра сасвим другачију игру од Слободана Милошевића – полазећи од схватања да је оптужница обична правничка спрдња, Шешељ је одлучио да на то одговори балканским хумором, увредама или поигравањем са живцима судија и тужилаца. Ако он није поштовао суд, зашто би суд поштовао њега, каже један од угледних београдских правника. Значајан број људи у Србији, изгледа, мисли да ниједан озбиљан суд на свету не би дозволио да му оптужени седе у затвору скоро четири године а да процес против њих није ни почео. Ни друга поигравања правима оптужених особа, од здравствене неге до права браниоца, нису виђена у озбиљним демократским земљама. Ако је међународна заједница прихватила лингвистичку перверзију према којој на подручју бивше Југославије постоје српски, хрватски и бошњачки језик (ускоро ћемо доживети и црногорски језик), а у самом Сарајеву чак преводе све материјале са енглеског на три “конститутивна језика”, нико не може да објасни зашто је хашки суд одлучио да за ту институцију то међународно правило не важи па великим српским националистима доставља материјале на хрватском новоговору. И обратно.

То су, међутим, сасвим небитни детаљи који само описују суманути политички трилер у којем лидер највеће партије у Србији штрајкује глађу, неки од “пријатеља странке” верују како тим чином жели да утиче на кампању у Србији али и да дисциплинује своју странку, док политички противници о том чину јединствено ћуте. Само је Српски покрет обнове, најљући противник радикалског лидера упркос старим кумовским везама, затражио од Трибунала да заштити Шешељево право на живот. И ма колико то иритирало “демократску јавност” у Србији, демократске странке у Србији би зато морале да учине све како би заштитиле његова елементарна, људска права, јер ће само таквим гестовима Србија коначно изаћи из Милошевићевих болесних подела. После тога, те демократске снаге би могле да мирно и цивилизовано победе на изборима.

Батић Бачевић

rekao bi za ovo zadnje, no way pablo... upravo te demokratske stranke koje se diče kulturom i kultivisanoscu, a svi znamo koliko su kultivisani kada nemaju argumente, doprineli su ovakvoj popularnosti srs-a. tekst je realan i tacan, ali sta to vredi? ako seselj umre, kao sto se ovde mnogi raduju kao grobari kad vide novu tezgu, haos i anarhija ce zavladati srbijom iz prostog razloga sto ce radikali na izborima ostvariti nezampacen uspeh. ko zna psihologiju srbina, razume o cemu govorim. posle njegovog ubistva sa licemernim suđenjem koje se razvlaci 3 i po godine, demokratske snage nemaju buducnost ovde. ko zna, nato dolazi... teorije zavere su uvek opticaju, realno... srbija ovime zapada u veliku krizu. mozda ce 1. decembar biti novi 9.mart ali sad radikalski.

upravo te demokratske stranke koje se diče kulturom i kultivisanoscu, a svi znamo koliko su kultivisani kada nemaju argumente, doprineli su ovakvoj popularnosti srs-a.

Kliknite za proširenje...

Та њихова много позната "култура" која прелази чак у заливање напалмом неистомишљеника ми је једна од три омиљене теме у форумском деловању.

ako seselj umre, kao sto se ovde mnogi raduju kao grobari kad vide novu tezgu, haos i anarhija ce zavladati srbijom iz prostog razloga sto ce radikali na izborima ostvariti nezampacen uspeh. ko zna psihologiju srbina, razume o cemu govorim.

Kliknite za proširenje...

Има ту нечега. Сетимо се колико је људи испратило бившег председника и поред свега што је овом народу учинио. Зато што је ОН тада испао жртва.
Радикали су се после доношења Устава нашли у сличном проблему као Жељко Митровић кад је видео да су све телевизије постале исти Пинк. Сада их једино жртва може довести до власти. Радикализам (читај: екстремизам) супротног смера још више иде на руку радикалима.

Читао сам већ овја текст у НИН-у. И, заиста, добра прилика, како кажеш ...

Да којим случајем имамо мало више нормалних политичара, већ одавно би почели да размишљају о томе како треба смањити тензије међу странкама у Србији.
Коштуница је од старта његове владе у покушају да смањи јаз између ДС и СРС - данас, фактички две највеће странке у Србији, и што је занимљиво обе у опозицији. Ако ни за шта друго, за ово му скидам капу. Наравно, радикали далеко од тога да су "овчице", али ко хоће може јасно да види да је ДС пре свега та странка која упорно и тврдоглаво Србију дели ...Тадићеве две Србије, затим демагогија о демократским и недемократским блоковима, па "нећемо с Радикалима ни у животу ни у смрту", па увреде "демократским" партнерима око "кохабитације" и сл.

У сваком случају већ је било разних повода да се некакво помирење започне. Још једна прилика се пропушта ...

Овако разбуцани и подељени идеална смо и лака мета за разне белосветске вране које би да Србију позобају.

Jel to KNIN??