Evo, posle više godina od poslednjeg javljanja, vraćam se na kratko ovde da se na neki način odužim ovom forumu i svima vama koji ste nam ranije, svojim komentarima, davali snage da se borimo za bebe. Koga zanima naše putešestvije, naćiće stare poruke na forumu.
Od poslednjeg javljanja prošli smo puno toga na putu da dobijemo bebu. Od problema sa nesavesnim lečenjem lekara koji je supruzi napravio infekciju, jer mu nisam dao novac, pa se zbog toga lečila 2 godine, do novih neupelih pokušaja... Na kraju, odlučili smo da se prijavimo za usvajanje deteta, uz nameru da nastavimo borbu za naše dete. U tom periodu prijavili smo se na drugi pokušaj VTO koje finansira država, ali, obzirom na ranija iskustva, nismo polagali puno nade. Rešili smo, dakle, da usvojimo dete i baš su se prvi pozivi centara za socijalni rad iz cele Srbije poklopili sa vremenom priprema za VTO. U dogovoru sa našima u mestu, odložili smo usvajanje do okončanja postupka VTO, sa namerom da sledeći pokušaj radimo kada usvojimo dete, i to negde van zemlje.
VTO je odradjena prvi put na GAK Višegradska. Doktor Ljubić i doktorka Micić odradili su sam postupak pod ultrazvukom, što je za nas bila novina, ali i dalje nismo polagali neku nadu. Tim pre što je pri premeštanju na krevet, nakon embriotransfera, supruga bukvalno bačena na krevet, i onako ošamućena udarila glavom o ram kreveta.
Došli smo kući i gotovo kao uvek u vreme kada to nismo želeli pojavio se braon iscedak. Rekao sam supruzi da ne tuguje, da smo i očekivali da neće uspeti, ali i to da je Bogu sve moguće i da se sve može okrenuti. Kako bi presekli čekanje već narednog dana sam kupio bebi test i na naše zaprepašćenje, test linija je bila barem duplo tamnija od kontrolne. Istog dana iscedak je prestao. Vratio sam se u apoteku i u neverici kupio još 3 različita testa. Svaki je pokazao trudnoću. Ubrzo smo radili i bHCG koji je bio izuzetno visok.
Gotovo 4 meseca supruga je provela ležeći u Višegradskoj, od čega barem 2 meseca na tokoliticima. Porodila se krajem 7. meseca, rodila dvoje zlatne dece, sina i kćerku identičnih težina i veličine.
Sada od nas nema srećnijih ljudi na svetu, a meni se lično čini da više nemam nikakvih problema u životu. Život je dobio smisao.
Borba za bebe je trajala skoro 12 godina. Gotovo da nema mesta i klinike koja se bavi ginekologijom da nismo bili. Upornost je veoma bitna stvar, pa savetujem svima vama koji još uvek niste došli do željenog cilja da nikada ne odustanete, sve dok postoje i najmanje nade. Posle svega uviđam koliko je važan psihički, odnosno psihološki faktor i preporučujem svima da, uz posete klinikama za VTO, obavezno posećuju dobrog psihologa. Preporučujem i klinikama da kao obavezni deo u procesu VTO uvedu razgovor sa psihologom. Verujem, da nas je ideja o usvajanju bebe i hladna glava zbog opuštanja "jer neće uspeti" upravo dovela do uspeha. Ovo je svakako teži način, jer treba verovati, ali na način koja ne opterećuje podsvest.
Svima vam želim sve najbolje, da vam Bog, kao i nama, podari decu. Nikad ne odustajte, čak i kada vam se čini da više nema nade, otidite na neki odmor, pauzirajte nekoliko meseci, obnovite svoju volju i snagu.
Srećno!
Iza sebe imam jedan neuspešan VTO, problem je spermogram, a kod mene kako koji lekar kaže. Desio mi se i pogrešan rezultat AMH hormona pa sam se uplašila da ću uskoro i u menopauzu. Bio je 0.5 a sledeći nalaz od 2.7 što je drastična razlika. 
drzimo ti fige ......
Neverovatno, kako život nosi iznenađenja. 
Ti beše imaš mačka bez jednog rebra?
da ne kažem ske...la. Kada sam prikupljala papire i nalaze za drugi pokušaj bila sam u neverici sa rezultatom od 2.7 koji je ekstra dobar. Zapravo sam i u prvom pokušaju odlično reagovala i imala 13 folikula, 8 jc. Lekari su bili iznenađeni. Život očigledno voli da se šali sa nama. 
Komedijaš jedan bezobrazni.
za strpljenje znam iz iskustva nije lako....
Negde na sredini foruma si pisala o maleru koji te je zadesio. Mačak ti je bio u švaleraciji pa polomio rebro. Ne znam tačno gde je to u ovoj temi ali negde na sredini. Izborila si se za njega da mu ne odseku .... 
. 
I pored svog tog ležanja toliko sam se okretala u krevetu po celi dan, a noću sam toliko nemirno spavala, da mi se čini da bi bolje bilo da sam bila aktivna. Hoću da ti kažem da je mene toliko to izležavanje činilo nervoznom da je bilo potpuno kontraproduktivno. Pitaj lekara, pa šta ti on kaže. Ja ću sada leškariti prva tri dana a posle ću se ponašati normalno. Naravno da neću vući ništa teško i raditi neke teške poslove. Pokušaću da budem što opuštenija, pa šta bude.
Ako ce se desiti,desice se msm. bez obzira na sve...
