Evo da se javim, kako je red... beta je konstantno padala i juce na ultrazvuku je potvrdjeno, da je trudnoca bila i da je, na zalost, doslo do spontanog. Ovo je drugi put da se to desava. Bila je to 3. VTO + 1 sa odmrznutim celijama, a pre toga 3 inseminacije.
Prosli smo sve i svasta, susretali se sa raznim sestrama i doktorima. Na ovaj nacin gradili smo svako svoje iskustvo i polako poceli da se "razumemo" u ovaj deo medicine. Tacno je da ima onih koji samo zele da uzimaju pare, ali je takvih jako, jako malo. Moramo biti realni. Evo mi smo do sada potrosili oko 12000 evrica na sve... i opet ne zelim da mislim da je neko zeleo da mi uzima pare. Ni sada ne zelim da imalo krivim bilo kog doktora za ovo. Tamo gde smo bili, cinilo nam se da su dali sve od sebe. Mnogo toga je do nas samih. Nedostatak na nasim klinikama za VTO je konstantno prisustvo psihologa.
Mi moramo da znamo nekoliko jako vaznih stvari. Ne smemo razmenjivati nasa iskustva komentarisuci desavanja dok smo "pod utiskom" i dok smo besni i na sebe i na ceo svet. Mnoge dame ovde ce se obeshrabriti. Evo, juce sam bio u stanju da sve polomim, danas sam spustio loptu i reko bih da mogu da komentarisem hladnije glave. Zato sam se odlucio da dans pisem.
Za vantelesnu oplodnju, ako postoji dovoljan broj kvalitetnih jajnih celija, najbitniji je biolog. Kod nas postoji nekoliko dobrih biologa i oni rade u razlicitim gradovima. Ako pricate o Genesis-u u Novom Sadu, tamo smo davali neke nalaze. Primetili smo da je odnos doktor-pacijent nesto malo drugaciji nego u "Jevremovoj". Zapravo, u "Jevremovoj" su nas "razmazili" svojom ljubaznoscu. Tamo nikada ne cekate vise od 2-3 minuta. Ovde smo malo vise morali da cekamo, ali to nije bilo tako strasno. Jednostavno, i to su ljudi kojima moze da bude los dan. U Genesis-u, koliko znam, radi (ne znam da li stalno...) biolog koji do sada ima najvise uspeha u VTO u Srbiji.
Elem, kod nas se uvek oplodilo 95% jajnih celija. Ovoga puta u Novom Sadu, o drzavnim jaslima, bilo je 100%. Sve jajne celije prezivele su i dosle u stadijum blastocista, kako kazu - skolski primer. I supruga je bila u drugom stanju. Ali eto - spontani. Kada prodjete ovoliki put u pokusaju da dodjete do bebe, covek ocelici. Ne znam odakle nam, ali imamo vrlo jaku nadu da ce jednom ipak sve biti ok. Zaista nemam nikakvu primedbu na rad doktora. A sestrice, njih ima raznih, ali najveca vecina je ok.
Nisam siguran gde cemo raditi sledecu VTO, ali ce to biti jedna od pomenute dve klinike. Ne vredi se rasplinjavati. Uvek kada odete kod nekog novog, zapocinjete skoro od pocetka, jer svako novi pomisli da ovaj pre njega nesto nije dobro odradio. A vi platite jos 4000 evrica da se on u to uveri.
Poznajem jako puno ljudi koji su prosli kroz sve ovo. Skoro svi su stariji od mene i supruge. Njihovi uspesi jos vise povecavaju nasu nadu. Ali svi kojima je uspelo skoro u glas kazu da sve potice iz nasih glava, da moramo pravilno prihvatiti to da imamo problem, ali da to nije problem koji je najveci na svetu. Samo pogledajte sta se desava oko nas...
Imam poznanicu od 42 godine koja je godinama pokusavala da ostane u drugom stanju. Ne znam sta sve nisu probali. Tek kada se pojavio drugi, nesto tezi zdravstveni problem u njenom zivotu i kad je ta druga bolest preokupirala njenu paznju, kada joj nije padalo na pamet problem da li ce imati dece, ostala je u drugom stanju prirodnim putem, a zatim se izlecila i od ove druge bolesti.
Video sam dosta zena od 30-40 godina kojima se muzevi pojave na VTO samo dva minuta, koliko da ostave uzorak. Odmah nakon VTO zene sednu u kola i voze vise stotina kilometara same do svojih gradova. I njima uglavnom uspeva, jer su u svojim glavama rascistile da ako hoce - hoce.
A ja iznajmio sobu u Hotelu u NS, reckao jabuke, nektarine... Posle 7 dana od VTO vozio kao po jajima kuci. Supruga leskarila svih 15 dana, nista nije podigla teze od kasike. I jos skoro duplo mladja od svih kojima je uspelo. I nista joj ne fali, ni jedan jedini nalaz joj nije van granica...
Nada uvek mora da postoji, samo pored svih ovih problema treba i ziveti. Problem nisu pare, one se uvak nadju na neki nacin. Problem je sto mladost prolazi i sto se mnogih stvari odricemo kako bismo ustedeli novac za VTO.
Na kraju, ipak Bog zna sta je za nas najbolje i cvrsto sam ubedjen da sve sto nam se desava desava se sa nekim razlogom.
Pisemo se neki naredni put, nadam se u boljem tonu. Svima vama zelim puno srece i da sve koje vec niste, postane majke.
Pozdrav.
I sve je bilo kako treba, zato se ne sekiraj. Te su iglice jako tanke i nista se ne oseti. Malo ostaju modrice, malo pecka Suprefact ali nista preterano.
