Nedavni sadržaj od Rusalka

Ti, samo jedna, nemoguća i divna; Moja pesmo, mojih grudi, pomiluj bar jednom zvezdom senke, nedostojnih i praznih ljudi. čiji glas od suza sazdan, pokušava ti reći, stani, avetna i setna pesmo, pevaću te, Bog zna, povazdan! Kao i sve pesme, što o ljubavi prema tebi, pevaju vekovi;

vracara se zabrojala

Jabuka jedna neobrana još se drži na grani. Tako je zrela, tako je sočna, da oči naprosto mami. O šta li misli u svojoj lepoti, ta zavisti crvena meta? Možda njena nebeska rumen doziva utrobu cveta? Penju se deca,klipaju starci, vetru se rose zubi. Još niko ne prođe a da se na nju, kamenom ne...

XI Kada je Dionis ponudio Afroditi jabuku, jabuka je pocrvenela. XIII Helena, boginjo! Kažu da je zlato besmrtno, i alhemija nepogrešiva.

oblake topi sunce

bezbrižna dusa ceka prolece

Šta onda drugo može biti slobodna volja, ako ne autonomija, tj. svojstvo volje da sama sebi bude zakon. Imanuel Kant

pesmu ti poklanja, da ga pamtis

čuo je sum njenih koraka...