Kakva si? A, kuce, mace?
-
samo da znas da si bila u pravu za temperament zlatnih, kad ne "mirisu" drugog psa i kad pocnu jednom da se tuku, prijateljstvu i igri je kraj... secas se price... sve u svemu naleteli smo na pomenutog nekadasnjeg drugara, pa... nisu definitivno vise drugari... i to je zlatni "odlucio"
ma nema problema
ali ako ti se ne dopada zvacu te po nicq
tako ljepse zvuci
macko, jel ti status onakav zbog onog sto ti se juce ili prije neki dan sa tedijem desilo?
Mačkiću, vratio mi se macan !....
...Pazi, kad ne verujem....Već par dana je kući..
mackic sad sam videla fotke za usvajanje, kuce su preslatke, odusevila sam se...nadam se da ce naci dobar dom
Pozivam te da se registrujesh na moj forum i iskuckash punoooooo postowa,i naravno zabavis se!!!
molim te se registruj i pishi postowe,hocesh?odgovory!
forum:http://anchika.forum-free.org
uzivaj!
Kakvi štenci?.
pa za sada nema jos uvek zainteresovanih za njih, tako da su svi tu a Tedi ih obozava, u popodnevnoj setnji mora da ih obidje i tu nema izuzetaka
joj sto su ti slatki oni stenci. kako ide udomljavanje? tedi je medju njima tako sladak, miran, kako da zna da su mali i da treba da pazi...
Što ti je lepo avatarčeee.....!
Mačkić, zašto ne kačiš slike Tedija na temi ''Zlatni Retriver''?
Gledam sad onu sliku gdje je sa onim psima sto hoceš da nekome pokloniš i stvarno ti zavidim!
P.S Daj postavi koju da ga hvalimo!
Sta ces, mora neko i njih malo da zeza na njihov nacin
Plavusan cmoknut!
iskidah se od smeha luda si skroz, bas me oraspolozi... ljubi zverku plavusana 
Dogovoreto!!!!!!!
Ljubi Tedisku pa se citamo!!!!!!!!!
Hvala na lepim zeljama!!!!!
De si mjau mjau.....
Taman smo se "sprijateljile " a ja begam........
Drago mi je imati te na listi........
Pozzdrav!!!!!
Hvala!
Dobar ti avatar!
....Ja pijem samo lorazepam i to sam jos pre pocela na svoju ruku(najvise 2,5mg dnevno)a sada mi je i psihijatar odobrio.On mi je ponudio neki blagi antidepresiv uz ciju bi se pomoc zauvek otkacila od ovog problema ali ja nisam htela jer moj muz i ja radimo na deci(imam 34 g.)Takodje i psihostabilizator"rivotril" koji,kaze on bi mi odmah regulisao emotivne reakcije ali ja sam ga odbila iz istog razloga.Bila bila presrecna kada bi mi ovakvo stanje potrajalo dok ne zatrudnim i Boze zdravlja rodim ,pa bih posle isla na terapiju lekovima zajedno sa psihoterapijom kako bi h se potpuno vratila u normalu.Znam neke ljude koji su se bez AD VRATILI(TO JE BILO DAVNO PRE 20-ak i vise godina,tada nisu bili ni zastupljeni toliko ovi lekovi)snagom svoje volje.Trebas imati neku osobu zbog koje si u stanju da ucinis sve i onda to moze biti stimulans.Meni licno je to majka.Situacija
na je imala neke pravne poslove pa morala da ide-gde sve ne-(ona naravno zna za moj problem i razume me u potpunosti jer se nekada davno i ona patila sa tim) ali moje srce nije moglo da dozvoli da ona sve to sama ,da se muci...ipak sam ja strucnjak u tome pa sam se prisilila i krenula.To je bilo kad sam se osecala kao ti sada.
Juce mi je pshijatar rekao da ponekad dobra drugarica moze pomoci mnogo vise nego strucnjak(na sestra, majka,otac-DRUGARICA
Bice sve u redu videces.A za razgovor sa psihijatrom nemoj da se pripremas.Doci ce samo,ona ce te navesti.
ps cula sam da na AD ne moze da se navuce.
Gde si, mala?cao! Ja sam kod psihijatra otisla tek kada mi je bilo malo bolje.Do skoro sam imala napade i unutra i napolju.Bilo je toliko strasno da sam mislila da cu umreti a za svaki prezivljeni trenutak sam zahvaljivala Bogu.Nisam isla kod ps. jer sam bila u inostranstvu (ustvari isla sam ali bez ikakve koristi jer izgleda da me nije dobro razumeo pa mi je dao neke lekove od kojih mi je bilo lose).Ovde kod nas nisam isla dok mi je bilo lose jer mi je bilo toliko lose da nisam mogla otici ni sa pratnjom.I tako sam camila u kuci dok jednog dana nisam rekla sebi:sta ti vise cekas?hoces li da zivis?Ako hoces ovo nije zivot.Usvojila sam dokazanu teoriju da se od napada ne moze umreti zatim(ne znam da li znas za ovo)kada strah pocne da te savladjuje ne trebas se naprezati nego se opustiti i prepusti mu se-tako ce on sam otici.VERUJ MI.tesko je ali uspeva.Zatim sam negde procitala;nosi oko ruke gumicu,onu obicnu-za tegle i kad se desi rastegni je sto jace izapucaj se po ruci.Kada sam po tim i slicnim terijama izdresirala sebe pocela sam najpre sa muzem a posle i sama da izlazim.Jos uvek ne mogu da putujem sama ali valjda bice.Sto se tice odlaska kod ps.kazi sebi:Moras da odes,neces umreti,najgore sto moze da ti se desi je da se onesvestis ali i tada bi se sama osvestila,izbaci blam.Kada budes stigla u ordinaciju sve ce biti uredu-VERUJ MI! TI ZELIS DA ZIVIS -ALI ONAJ PRAVI ZIVOT! P S nadam se da sam ti bar malo pomogla.pozdrav -
Učitavanje...
-
Učitavanje...
-
Učitavanje...
-
Učitavanje...