Nedavni sadržaj od lightm

Ključni momenat je trenutak odvajanja molekula. To je jedini trenutak koji je bitan i tu se dešava rad. Kada je molekul već odvojen od rakete on nikako više ne utiče na raketu bez obzira kojom se brzinom kreće i sa čime se, i da li se, posle sudara. Zato je tvoja ideja sa "ubrizgavanjem"...

Analogija sa sa ribom u akvarijumom ti je pogrešna. Približno bi odgovaralo da imaš akvarijum podeljen na dva dela i vodu u samo jednom delu, a onda ukloniš pregradu i voda se prelije u ostatak akvarijuma. Čitava preraspodela se dešava unutar akvarijuma i on i dalje sadrži svu vodu. Slučaju sa...

Ali nije ni stavio celu posudu sa gasom u vakuum pa ju onda otvorio, a samo to bi odgovaralo slučaju sa raketom u svemiru.

Ništa. Potpuno si pogrešno shvatio slobodnu ekspanziju. Ona može da se primeni samo na gas u zatvorenoj posudi gde gas prelazi iz jednog dela posude u drugi u kojem do tada nije bilo gasa. Pošto se raketa i sama cela nalazi unutar vakuuma svemira onda je ovo neprimenjivo. Tu raketa nije ta...

Mlaznica se kod tih skutera obično postavlja bar delimično pod vodom samo da bi se sprečilo prskanje desetinama metara iza skutera a ne da bi se brže kretao. Brže ide ako se postavi iznad vode. https://elibrary.utas.edu.au/utas/file/eb02070d-25a7-db0c-990f-760e49ab1977/1/Gerke%20Chapter%205.PDF

Nije smešno nego je tačno. Šta gas radi kada se odvoji od rakete više nema veze sa raketom i silama akcije i reakcije na raketu. Sila koja pokreće raketu postoji samo u trenutku dok su gas i raketa još u kontaktu, u tom trenutku jedno drugom daju ubrzanje, zbog čega se razdvajaju i svako dalje...

Na sve ti je isti odgovor. Gravitaciono ubrzanje na Zemlji je 9.81 m/s2 a na mesecu 1.62m/s2, celih 6 puta manje. To određuje minimalnu brzinu odskoka. Zato astronaut može sporije da skače na Mesecu nego na Zemlji. Zato i rover sporo ide, ne zato što fizički ne može ili ga nešto sprečava da ide...

Ne. Na Zemlji je jača gravitacija pa da bi skočio moraš da imaš ubrzanje veće od gravitacionog pa time i veću minimalnu početnu brzinu (pogledaj formule za kosi hitac). Tako bi bilo da se sve dešava u istim uslovima (gravitacija, atmosferski pritisak,...) a da je jedina promenljiva uložena...

Na znam šta su ti tačno rekli ali verovatno si ih pogrešno razumeo. On ne kreće usporeno zato što ga fizički nešto sprečava da krene brže nego svojevoljno se odbacije lagano, sa manjim silom nego na Zemlji, jer bi inače odskočio previše velikom brzinom da bi mogao da kontroliše doskok. Doskok je...

Dotle se slažemo.

Ne. F je sila kojom automobil deluje na prikolicu. Sila koja pokreće automobil je sasvim druga i nema veze sa prikolicom.

Odgovorio ti je umbra*. Motor pokreće automobil, pa onda i čitav sistem zajedno sa prikolicom, u odnosu na zemlju preko sile trenja. Sila koja deluje između automobila i prikolice nije jednaka toj sili koju stvara motor nego je manja pa automobil vuče prikolicu, kad je veća automobil ne može da...

Ako guraš istom silom osetićeš istu silu. Ono što te zbunjuje je što ista sila neće imati isti efekat u oba slučaja. U prvom ćeš ga samo malo pomeriti (daćeš mu ubrzanje) i da bi nastavilo da se kreće moraš konstantno da primenjuješ dovoljnu silu kako bi savladao trenje koje mu daje negativno...

Suprotstavlja joj se sila -F. Ne znam da li sila u tom konkretnom slučaju ima neko posebno ime. Akcija i reakcija postoje istovremeno i neodvojive su jedna od druge (toliko su povezane da je nebitno koju zoves akcija a koju reakcija).

Ne utiče ni na silu akcije. Evo primer: Zamisli da su gravitacija i trenje takvi da je potrebna minimalna sila od 100N da se pokrene neko telo. Deluj na to telo silom od 90N. Ono se neće pomeriti ali će reakcija od 90N delovati na tebe. Sada isto to telo stavi u uslove gde je minimalna potrebna...