Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
ЦВЕТ
Ha ливади je био цвет
скривен у густих трава сплет,
у мраку и у влази.
Пастирка млада пође туд,
лаконога и срећна: свуд
низ дол, низ дол,
глас орио се њен.
Ах, мисли он, што нисам ја
најлепши цвет што икад цва,
бар начас, — да ме спази,
да узбере ме, па да свој
окончам век на груд'ма њој!
Бар трен, бар трен
да с њом провести смем!
Сва је хармонија, чудо живо!
Сва је изнад света и плоти.
Она почива стидљиво
У својој свечаној лепоти.
Она свуд око себе гледа:
Ту није супарница права,
Јер свака од њих постаје бледа,
Од њеног бљеска ишчезава.
А ти јој хиташ, опчињен њом:
Љубавни сусрет већ те чека
И потрхањујеш у срцу свом
Скривена, тајна маштања нека.
Но, пред њом ти се уздах оте!
Стајеш збуњен. Као да сањаш,
Пред светошћу њене лепоте
Ти се, задивљен, побожно клањаш.
milice cobanice,od teme Piramide pratim tvoje postove,nemas pojma kako mi se svidjaju svi koje sam iscitala,sad mi je zao sto sam imala onakvu ptepisku sa tobom,imam osjecaj da ces mi oprostiti,
Puno pozdrava iz Podgorice u kojoj je pakleno vruce.duska.vodolija