DeteUVremenu

Plovi uz muziku.

Znam. U potpunosti te razumem.
Ne znam kako da te utesim.
Verujem da ne mogu,
ali cu ipak ponoviti ono sto sam rekao.
Moras da se podignes.
Nista nocas nemoj da radis!
Odmori se. Pusti muziku.
Lezi i pokusaj da zaspis.
Sutra ce ti sve izgledati drugacije.
Jos ce ti biti bezveze,
ali ne kao sada.
Tada lepo kreni da ucis
i razmisli sta ces da radis sa ocenom.
Koliko vremena moze da prodje
pre nego je ponistis... ako to odlucis?

I ne mogu da verujem da bas ni trunku srece
nisi imala sa pitanjem.
Ah... definitivno smo baksuzi.

Mogu li nesto da ucinim da se osecas bolje, Miro?

E, sada izvini sto te nisam preterano tesio.
Rekoh ono sto mi je na umu.
Kako znas i umes nadji svetlu tacku
u svemu ovome.
Oboji je ako nema je,
a onda pravo na autobus
i kuci da dodjes.

Hm...
Necu to da cujem!
Ovoga puta ne.

Iskreno, zaista sam bio ubedjen
da ces dobiti deset.
Mozda zato sto si ti Mira,
a svi znamo kakva je Mira.

U svakom slucaju, verujem
da ti je falilo vrlo malo.
Shvatam da si razaocarana,
jer si neverovatno ucila i trudila se,
ali nesto nekada jednostavno ne
moze da bude onako kao sto smo zamislili
i kao sto zelimo.
I ne, nikako neces ostati sama u sobi!
Za nastavak ti je potrebna kuca.
Znam da neces izdrzati ako ne dodjes.

Mozda sam ja glup, ne znam,
ali jedna devetka tebe nikako ne moze
da ugrozi.
Nista nisi losija sa jednom ocenom manje
ukoliko si ti svesna da znas za vise,
a znam da znas.

Ma koliko ti ucila i znala nekada se naprosto
desi ono neocekivano.
Da li je to mozda onaj momenat srece koji
sam pominjao... ne znam.
Pomiri se sa tim.
Bice jos toga u narednom periodu.

Da li da ti pozelim srecu?
Srecno!
Mada znanje je primarno.
Sreca je sekundarna.
Zelim ti oba.
...pa se vidimo za par dana.

Znao sam da ce biti tako.
Hej, danas sam se video
sa Blazicom.
Dogovorili smo se da za vikend
idemo zajedno u Art.
I ti, naravno.
Sutra ujutru... Kragujevac.
Predavanja ponovo.
Danas nisam imao vezbe.

Znao sam da me neces poslusati.
Bice takav izvestaj, veruj mi.

Bas nikakav sam ovih dana,
ali nista strasno, zapravo.
Ja bih ti savetovao da legnes.
Veruj da to je bolje resenje.
Mozak ce ti bolje raditi.
Nadam se da poslusaces me.
Pokusaj da zaspis,
a izvestaj o tvom uspehu, ocekivacu.

Pozdrav!

Hej!
Do petka, pa kuci!
Nadoknadices tada sve.

Aaaa...

Ponovo sam ostao bez kredita.
Ne mogu da ti odgovorim na poruku.
U svakom slucaju, mislim i da o
hemikalijama ima nesto...

Nadam se da cu te nekako prizvati i
da ces, bar na kratko, doci ovde.

Hej...
Nemam kredita!
Nisam se setio da ti
ovde ostavim poruku.
Zapravo, nisam verovao da ces
je procitati.
Nista...
Nisam stigao da ucim,
jer ucim rimsko.
Samo sam izasao
i rekao mu da mi upise
sesticu sto je i ucinio.
Znas, nisam zadovoljan,
ali ujedno i jesam.
Ceo dan se pitam
" I to je to? Za to sam se trudio...".
ali onda pogledam knjigu,
shvatim da sam sa njom zavrsio.
i da idem dalje.

Bilo me je malo sramota
kada je pogledao u indeks
i u neverici rekao
kako ne moze da veruje da cu se
zadovoljiti sa sesticom.

Inace, sada se kajem sto nisam
u Beogradu upisao.
Ja se ubijam od ucenja,
a sanse da padnem iz rimskog su velike.
Imam zagarantovanu sesticu kao,
ali se bojim da na testu nista necu da uradim.
Imam jos sedam dana.
Oslobodjeni smo samo prvih sto stranica.
Nisam verovao da je pravni u Beogradu laksi.
Cesto menjam raspolozenje ovih dana.
U jednom trenutku me ponese ushicenje,
a u sledecem vec kujem planove
za ispisivanje sa fakulteta.
Problem je u tome sto ne znam sta hocu.
Nista mi nije po volji
i nista mi se ne dopada.
U krajnjem slucaju ne vidim razliku
izmedju cinjenja i necinjenja..

Hvala.

27. i 3.
Ijao...nemam pojma.
Inace, rekao mi je Petar
da je tvoja cimerka iz rimskog
dobila 9 na obavezama pre ispita.
Ne mogu da verujem!
Nama je najveca ocena 6.
Hm...
Bas sam nekako...nikakav.

Kuci sam.
Sutra idem.
Osecam se kao da ti pisem
dnevnik malih promena u
svojoj okolini upakovanih sa osecanjima.
Samo moji postove zive na ovoj stranici.
Samo moje zalbe i jadanja...
Skoro da se stidim.
I stid me je sto se ne stidim
u zaljenju.
Nemam kredita da ti odgovorim.
Nista ne uradih za vikend.
Sanjiv sam cim dodjem kuci.
Mislim da nista ne mogu da
uradim po pravilu.
Cuo sam da si dobila
jos jednu desetku.
Cestitam.
Kada ti pocinje ispitni rok?

Hej, evo me.
Nisam jos uvek,
ali sam odgledao
"Zivot u ruzicastom"
- pricu o Edit.
Odlican film.
Moras ga pogledati.
Vec sam zaradio sest iz uvoda.
Sada ne znam da li da izlazim na ispit...
Ne zadovoljavam se sesticom.
Znam da mogu imati deset ili devet,
ali ne znam da li je bolje da se
opredelim za ucenje onih predmeta
gde sesticu nemam zagarantovanu.

Kako si danas?
Bolje?
Nadam se.
Razmisljam da idem kuci.
Nemam obaveza,
ali mi se ne ide.
Napravio sam drugi raspored u sobi
i sada se zaista osecam kao u licnom
kraljevstvu.
Mogao bih da odem na jedan dan
i bez stvari.
Mrzim torbe!

Jako sam besan sada.
Vise mi nije bitno ni da li cu poloziti,
da li cu pasti.
Verovatno cu pasti...

Najvise me boli nepravda.
Alergican sam na takve stvari.
Danas i sutra necu pinuti knjigu.
Boli me kada je vidim.
Dopusticu sebi dva dana
apsolutne depresije
i samosazaljenja uz muziku
i teske drame.
Gledacu najzad "Ples u tami"
i film o zivotu "Edit Pjaf".
Dobro cu se isplakati,
ako uspem uopste,
pa pokusati da skupim snagu za dalje.

Samo cu ti reci da je
bilo strasno na kolokvijumu.
Pola nisam uradio
i to ne zato sto nisam znao
vec zato sto nisam imao vremena.
Potpuno sam deprimiran sada.
Nocima nisam spavao,
ucio i mucio se
da bi mi oni dali dvanaest
pitanja i termin od pola sata.
Prvo su kasnili dvadeset minuta,
a nakon toga bili jako neprijatni.
Ja zavrsavam drugo pitanje,
(nisam mogao da se vezem
samo za sustinu, morao sam
da pisem i ostalo,
posto su mi prosli put davali
po pola poena, jer " nisam sve napisao")
a odvratni asistent kaze
da imamo jos samo pet minuta.
Sinulo mu tog trenutka,
jer je shvatio da je to kao dovoljno.
Nekako na brzinu uradih do sedmog,
a ostalo, na drugom listu,
nisam stigao ni da procitam.
Pored svega toga, pitanja su bila jako teska,
a gradivo obimno i obiluje latinskim recima,
Bas na njima su insistirali.
Nemoguce je da se u trenutku prebacis sa
jedne stvari na drugu i da razgranicis sta je sta.
Nisam imao vremena ni da promislim,
a ni da se koncentrisem.

Hvala.
Nadam se da ce biti ok,
ali ne zelim da se razocaram
ako bude suprotno.
Ovaj deo gradiva je, do sada,
najtezi, a ja sam ga ucio na brzinu
i bez zelje.

Hej,
Meni je kolokvijum sutra u podne,
a meni ostalo jos dvadeset stranica.
Pored toga moram i da se sve bar dva puta preslisam.
Ne verujem da cu stici da spavam,
a plasim se da necu biti skoncentrisan
ukoliko ne uhvatim bar malo sna.

Stici ces sve.
Nemoj da se nerviras,
mada znam da je lakse to
reci nego uraditi.

Da.
Nije povoljno biti dugo kod kuce.
Vec sam poceo da licim na
depresivnog sebe.
Kao da je jos uvek ona duga godina
kada sam samo sedeo, spavao,
slusao muziku i gledao filmove.
Najbolje je doci kuci samo za vikend.
Iako te boli kada odlazis,
ipak ta dva dana po lepom pamtis.
Ovih desetak dana su bili ok,
ali polako je pocinjalo da biva mucno.

Jao Miro.
Zamenio sam dan za noc.
Nocu ucim, legnem oko podneva
i spavam do devet uvece i tako
vrtim krug.
Koji je danas dan?
Subota ili petak?
Verovatno subota,
a ja imam osecaj da sam tek dosao
u Kragujevac.
Kako se cudno osecam,
ali ovde mi je bolje nego kod kuce.
Nekako sam opusten, a
sigurniji.
Iako cudno zvuci
nedostajala mi je moja soba.

Evo sam u Kragujevcu.
Prespavah citav dan
i sada pocinjem da ucim.
Nadam se da ici ce bolje.
Pitala si me za ispite.
Nista se jos ne zna.
Kraj januara, pocetak februara...
Tek ce dati termine.

Kada ti ides za Beograd?
Mogu ti reci da se sada bolje osecam.
Previse dugo sam bio kuci...
Izgubio se motiv.
Kada sam u kg-u,
dajem sve od sebe i ucim,
jer znam da cu onda ciste savesti
ici kuci.
Kada budem duze kuci,
izgubim svu tu zelju,
jer sama teznja ka kuci
gubi se u monotonosti
i postaje mi svejedno gde sam,
sta sam i sta radim.

Drago mi je da si bolje.
Ja...onako.
Spavao sam malo danas.
Upravo slusam
I Dreamed a Dream
Kakav glas...
Najezio sam se.

Sutra idem.
Vec sam se spakovao.