Dakle, da li moral čini jedno živo biće (čoveka) moćnijim? Ili razvoj naše civilizacije u jednom trenutku može (kao i sa onom u filmu) rezultovati potpunim potiskivanjem/uništenjem morala? Da li je čovek bez osećanja, morala i duhovnosti moćniji? Pri tom, treba razmotriti problem na dva nivoa- da li je moćniji u svetu gde su drugi duhovni i moralni, a koliko je to od pomoći u svetu gde niko ne zna za moral, osećanja i sl? Na kraju krajeva, treba razlučiti i kolektivni aspekt od pojedinačnog - koliko je moral bitan za zajednicu, a koliko je koristan pojedincu (pa i tu postoji raslojavanje na moral, emocije i duhovne vrednosti na nivou ličnog sveta, i u interakciji sa drugim ljudima). Sve je ovo kompleksna tema, ne treba mešati moral, osećanja i duhovnost, ali pretpostavljam da ste svesni zajedničkog imenitelja koji pomenuti pojmovi imaju i koji upravo i provlačim kroz ova razmišljanja... Sve u svemu, da li su navedeni pojmovi zaslužni za deo ljudske moći, i hoće li biti odbačeni ako u jednom trenutku postanu nepotrebni (ili čak štetni)?[/COLOR]
Постављаш морал као нешто општераспрострањено међу људима у данашњем друштву па онда расправљаш о њему и питаш се шта би било кад би било или шта ће бити? Морал је распротрањем међу људима попут бисера и дијаманата, толико га много има међу људима.
Када говориш о моралу прескочи друшво. Можеш говорити само о оно мало појединаца који то поседују и њиховом индивидуалном животу; који свакако не може бити успешан у смислу моћи као живот онога ко тако нешто не познаје, па гази и забија нож у леђа свима око себе успињући се тако на лествици моћи.
Друштво у целини је скупина бића огрезлих у егоизам и злобу, коју само ингениозна машинерија застрашивања и контроле, развијана вековима, држи на узди. А када би уклонили све те претње које дивљу животињу држе колико толико питомом и под брњицом, показало би се право лице људи, а чега смо сведоци кад год те дизгине попусте своје стеге. У рату, у ванредним ситуацијама, или када човек добије моћ и независност од закона. Тада испливава злоба на видело, а која се у миру држи на узди и може се видети једино у оним изливима мржње према свима онима који су нешто згрешили па онда добри грађани добијају повод и привидно право да се свете и покажу своју злобу .
Тако да питање полази од погрешних аксиома. Јер даје атрибуте моралности друштву и људима у целини а које они у већини не поседују. Дакле, преместимо питање морала на појединца и његову моћ и јасно је оно што већ написах. Да се морална особа не може по питању моћи такмичити са оном која до успеха и моћи гази преко лешева, буквално. Такве особе долазе до краљевских, преседеничких, вип титула.
Морални ту немају шансе. Јер они у метафизичком смислу нису од овога света. Ово није њихов свет.
Poslednja izmena:
