PLAVO
''1. Od svih boja plava je najdublja: pogled u nju tone nesusrećući prepreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmiče. Plava je i najmanje materijalna boja: u prirodi se obično prikazuje kao da je sačinjena od prozirnosti, to jest od nagomilane praznine, praznine vazduha, vode, kristala ili dijamanata. Praznina je tačna, čista i hladna. Plava je i najhladnija od svih boja, a u svojoj apsolutnoj vrednosti i najčišća, izuzme li se potpuna praznina neutralne beline. Od tih osnovnih osobina zavisi i njeno simboličko primenjivanje.
Predmetu plava boja olakšava oblike, otvara ih i rastvara. Površina obojena plavo nije više površina, plavi zid prestaje biti zid. Pokreti, zvukovi i oblici u plavetnilu nestaju, u njemu se utapaju, gube se kao ptica u nebu. Pošto je sama po sebi nematerijalna, plava boja dematerijalizuje sve ono što se u nju uhvati. Ona je put u beskonačnost, gde se stvarno pretvarna u imaginarno. To je boja ptice sreće, plave ptice nedohvatne, a sasvim bliske. Ući u plavo znači, poput Alise u zemlji čudesa, preći s onu stranu ogledala. Kad je svetla, plava je boja put sanjarenja, a kad potamni, što i jest u skladu s njenom prirodnom težnjom, tada postaje put sna. Svesna misao malo-pomalo u njoj prepušta mesto nesvesnoj, kao što i dnevno svetlo u njoj neosetno postaje noćno.
2. Kao nepokretno područje ili podneblje nerealnog – ili nadrealnog – plava boja sama u sebi razrešava suprotnosti, izmeničnosti, kao što su dan i noć, koje uređuju ljudski život. Neustrašiva, neodređena, nigde do u samoj sebi, plava boja nije od ovoga sveta: upućuje na predstavu o mirnoj i uzvišenoj večnosti, koja je nadljudska ili neljudska. U njenom kretanju Kandinski vidi istovremeno udaljavanje od čoveka i kretanje usmereno jedino prema njegovom vlastitom centru, koje čoveka ipak privlači beskonačnosti i budi u njemu želju za čistoćom i žeđ za natprirodnim. Tako postaje jasnijim i njeno metafizičko značenje, a i granice njene kliničke upotrebe. Plava okolina smiruje i stišava, ali, za razliku od zelene, ne okrepljuje, jer nudi samo beg bez osvojenja stvarnosti, beg koji naposletku odvodi u potištenost. Dubina zelene boje, prema Kandinskom, nudi osećaj zemaljskog odmora i zadovoljstva samim sobom, dok dubina plave boje ima svečanu nadzemaljsku ozbiljnost. Ta ozbiljnost priziva pomisao na smrt: zidovi egipatskih nekropola, na kojima su se crvenim okerom ocrtavali prizori suđenja dušama, bili su prekriveni svetloplavim namazom. Egipćani su navodno plavu boju smatrali bojom istine. Istina, smrt i bogovi idu zajedno, pa je zato nebesko plavetnilo prag koji čoveka deli od onih koji s druge strane upravljaju njegovom sudbinom. Posvećena plava boja – nebesko plavetnilo – jelisejska je poljana i materica kroz koju prodire zlatna svetlost što iskazuje njihovu volju: plavetnilo i zlato, ženska i muška vrednost uranskom su ono što su se zelena boja i plamena crvena htonskom. Zevs i Jehova sede na prestolu nogu položenih na nebesko plavetnilo, to jest na drugu stranu ovoga nebeskog svoda, za koji se u Mesopotamiji verovalo da je sačinjen od lapis-lazulija, a hrišćanska simbolika ga je učinila ogrtačem koji pokriva i prikriva božanstvo. Grb Francuske kraljevske kuće plavetnilom je s tri zlatna ljiljanova cveta proglašavao teologijsko nadzemaljsko poreklo hrišćanskih vladara.
3. Plava boja s crvenom ili žutim okerom iskazuje hijerogamije ili nadmetanja neba i zemlje. Na golemoj azijskoj stepi, koju ne prekida ni jedna vertikala, nebo i zemlja oduvek su sučelice. Njihovo spajanje prethodi rođenju svih stepskih junaka: prema još živom predanju, osnivač velike mongolske dinastije Džinkis-kan rađa se iz veze plavog vuka i divlje košute. Plavi je vuk i junak kirgiskog epa Er Töštük, koji nosi oklop od modrog gvožđa, a u ruci su mu modri štit i modro koplje. Plavi lavovi i plavi tigrovi, kojih je mnoštvo u tursko-mongolskoj književnosti, kratofanički su atributi Tangrija, oca Altajaca, koji stoluje iznad planina i neba, i koji je obraćanjem Turaka na islam postao Alah.
4. U borbi neba i zemlje plava i bela boja povezuje se proziv crvene i zelene, što dokazuje i hrišćanska ikonografija, posebno u prikazima borbe svetog Đorđa protiv zmaja. U Vizantu su četiri stranke, čija su se kola takmičila na hipodromu, nosile crvenu ili zelenu boju s jedne, plavu ili belu s druge strane. Sve ukazuje na to da su igre istočnog Rima imale jednako uzvišeno kosmičko značenje kao i igre s loptom koje su istovremeno izvodili srednjoamerički narodi. I jedne i druge pripadaju sakralnom teatru koji prikazuje nadmetanja imanentnog i transcedentnog, zemlje i neba. Naša istorija od njih čini sasvim stvarne i ubilačke borbe u kojima protivne stranke i dalje nose iste amblemske boje u ime božanskog i ljudskog prava, za koje svaka tvrdi da ga otelotvoruje: šuani su bili plavi, revolucionari II godine behu crveni, a takve se političke boje i danas sukobljavaju širom sveta.
5. Plava i bela, marijanske boje, izražavaju izdvajanje iz ovozemaljskih vrednosti i uzlet oslobođene duše prema Bogu, to jest prema zlatu koje dolazi u susret devičanskoj belini, za vreme njenog uznesenja u nebesko plavetnilo. Verovanjem u drugi svet ponovo se javlja pozitivno vrednovana sprega pogrebnih značenja plave i bele boje. Deca koja se zavetuju u plavome ili u belini još su nesazrela, još su naime polno neodređena, nisu još potpuno materijalizovana. Nisu sasvim od ovoga sveta, i zato će lakše odgovoriti plavom pozivu Device.
U zodijakalnom točku znak Device odgovara godišnjem dobu žetvi, kad je prolećna evolucija završena i prepušta mesto jesenjoj involuciji. Znak je Device i centripetalan, kao što je i plava boja koja će sa zemlje skinuti njen zeleni ogrtač, ogoliti je i sasušiti. To je vreme praznika Uspenja Presvete Bogorodice koje se zbiva pod vedrim nebom, kad sunčevo zlato kao nemilosrdni oganj proždire zemljine zrele plodove. U predstavi Asteka nebesko je plavetnilo tirkizno plava boja, boja Sunca, koje su oni nazvali Vladar tirkiza; bio je znak požara, suše, gladi i smrti. Šalšivitl je, međutim, i onaj zelenoplavi kamen, tirkiz koji je resio haljinu boginje obnavljanja. Kad bi neki astečki vladar umro, uoči spaljivanja stavio bi se na mesto njegova srca jedan od tih kamenova, kao što se i u Egiptu pre mumificiranja stavlja smaragdni skarabej na mestu srca preminulom faraonu. U nekim krajevima Poljske sačuvao se običaj da se kuće devojaka za udaju oboje u plavo.
6. Narodni govor, koji je u pravom smislu reči zemaljski, uopšte ne veruje u sublimacije želja i vidi tek gubitak, nedostatak, odstranjivanje i kastraciju tamo gde drugi vide promenu ili ponovni polazak. Tako i plava boja najčešće poprima negativno značenje. Metafizički strah postaje plavi strah, pa se kaže vidim samo plavo, da bi se reklo ne vidim ništa. U nemačkom biti plav znači izgubit svest od alkohola. U nekim zastranjenjima plava boja može označiti vrhunac pasivnosti i odricanja. Tako je običaj francuskih robijašnica nalagao da homoseksualac svoj ud tetovira jednoličnom plavom kapicom i izrazi tako da ga se odriče. Suprotno svome materijalnom značenju, plava je boja ovde izraz i simboličke kastracije; a radnja, polaganje te plave boje po cenu dugotrajne patnje, dokazivala je heroizam u obrnutom smislu, ne više muški, nego ženski, ne više sadistički nego mazohistički.
7. Južna strana safira Merua odražava svetlost i modru boju atmosfere. Luz, o kome je reč povodom badema, boravište besmrtnosti judejskog predanja, naziva se i Plavim gradom.
U tibetanskom budizmu plavo je boja Vajrokane, transcedentne mudrosti, potencijalnosti, a istovremeno i praznine koju bezgraničnost plavog neba možda i predstavlja. Plava svetlost mudrosti Darma-dhâtue (zakon ili praiskonska svest) zaslepljujuće je snage, ali upravo ona otvara put oslobođenja.
Plavo je boja janga, boja geomantičkog Zmaja, dakle, povoljnih uticaja. Huan (plavo), boja tamnog dalekog neba, priziva, kao i već spomenuto boravište besmrtnosti, i ono ne objavljeno. (Jednako tumačenje proizlazi po Tao Te Kingu, pogl. 1). Nekadašnji je znak u vezi s odvijanjem niti dvostruke čaure, što podseća na simbolizam spirale.
8. Keltski jezici ne označavaju posebnim izrazom plavu boju (glas na bretonskom, velškom i irskom znači plavo ili zeleno, pa čak i sivo, zavisno od konteksta, a kad je razlika preko potrebna, koriste se supstituti ili sinonimi). Glesum je u starom latiziranom keltskom jeziku ime sivog ćilibara. Obično plava boja pripada trećoj proizvodnoj i trgovačkoj funkciji. No čini se da u srednjoirskim i velškim tekstovima nema više funkcionalne vrednosti koja bi se mogla uporediti s vrednošću bele ili crvene boje. Cezar ipak navodi da su se bretonske žene u nekim verskim svečanostima pojavljivale gole, tela premazanog plavom bojom, a jedan se mitski predak Iraca zove Goedel Glas, Goidel Plavi: on je izumitelj gaelskog jezika (bliskog hebrejskom).''
. Sve su to bili ljudi - u stvarnosti ili na filmskom platnu - koji su predstavljali upravo izgrađene jake ličnosti. Bili su to snažni ljudi.
i za doprinos (koji sigurno ne bih mogao nazvati ''malim''). 
