Zvezdano nebo - činjenice i zanimljivosti

[Moje ime je Đurđija.]

Gledanje u otvoreno nebo puno zvezda, sasvim je naročiti deo uživanja u vedrim noćima. Ono načini da se osećamo toliko maleni u tom ogromnom Univerzumu.. prepunom za nas dokučivih i nedokučivih tajni.

Pa evo nekih zanimljivosti i činjenica u vezi tog našeg zvezdanog neba.. koje će vam se možda dopasti i još uvećati divljenje prema tom ogromnom beskraju koji nas okružuje.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Procenjuje se da samo u našoj galaksiji ima čak 400 milijardi zvezda.. a da u Univerzumu ima preko 500 miliona galaksija.
To bi onda značilo da u Univerzumu ima 200.000.000.000.000.000.000.000 zvezda! A u vezi toga čak i sami astronomi tek nagađaju.. Moglo bi ih biti i više.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Jedna od najvećih zvezda je tzv. Eta Carinae.. i to su zapravo 2 masivne zvezde. Nalaze se na oko 8.000 svetlosnih godina od Zemlje.

(jedno putovanje kroz beskraj.. )

Niko ne zna koliko je još vremena Eta Carinae-i preostalo da živi, pre nego što se završi eksplozijom supernove.

Zanimljiva činjenica je to da - što je zvezda veća - život joj je kraći. Manje zvezde bi mogle preživeti i stotine milijardi godina.. (tako je – milijardi!!!.. godina)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Zvezde su opisane kao vruće lopte užarene plazme, držane zajedno svojom gravitacijom. Mnogo nuklearne fuzije se događa u njima i stvara svetlost i toplotu iz njih. One zato sijaju i šalju svoju svetlost sve do nas.

Zvezde žive samo dok im se nuklearno gorivo ne potroši. Te masivne zvezde mogu biti čak i milion puta sjajnije od našeg Sunca.. ali će jednoga dana umreti i u masivnim eksplozijama.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ono što mi zovemo „zvezda padalica“ zapravo nije zvezda. To je stena ili kosmička prašina, koja se kreće veoma brzo i zagreva se kada prolazi kroz Zemljinu atmosferu.
Astronomi nazivaju zvezde padalice, „meteori“.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Najdalje galaksije ikad posmatrane udaljene su 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.

 

[The Graeat Gatsby]

Gledanje u otvoreno nebo puno zvezda, sasvim je naročiti deo uživanja u vedrim noćima. Ono načini da se osećamo toliko maleni u tom ogromnom Univerzumu.. prepunom za nas dokučivih i nedokučivih tajni.

Pogledajte prilog 952568

Pa evo nekih zanimljivosti i činjenica u vezi tog našeg zvezdanog neba.. koje će vam se možda dopasti i još uvećati divljenje prema tom ogromnom beskraju koji nas okružuje.

Ok. Idi je zeni.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Deset najsjajnijih zvezda na našem nebu su:

1. Sirius A (Alpha Canis Majoris)
2. Canopus (Alpha Carinae)
3. Rigil Kentaurus (Alpha Centauri)
4. Arcturus (Alpha Bootis)
5. Vega (Alpha Lyrae)
6. Capella (Alpha Aurigae)
7. Rigel (Beta Orionis)
8. Procyon (Alpha Canis Minoris)
9. Achernar (Alpha Eridani)
10. Betelgeuse (Alpha Orionis)

Sirius A - najsjajnija zvezda na nebu – je čak 20 puta svetlija od Sunca. Udaljen je od nas 8.611 svetlosnih godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

The Southern Cross (Južni Krst) je najmanji (po površini) od svih 88 poznatih sazvežđa.. a njegov karakterističan oblik obrazuju 4 najsjajnije zvezde.
Najsjajnija zvezda u našoj galaksiji je Acrux - Alpha Crucis.. (gledano u Južnom Krstu na slici ispod, to je ona najdonja).

(Najsjajnija zvezda u našoj galaksiji je Acrux - Alpha Crucis)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Svima je poznata ona pesmica Tvinkle Tvinkle Little Star.. međutim - zvezde zapravo ne trepere.

Zbog turbulencije u Zemljinoj atmosferi, svetlost zvezde postaje blago savijena dok putuje do nas - zbog čega izgleda kao da zvezda treperi. Naše oči vide kako zvezde menjaju sjaj i položaj, dajući izgled treptaja.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Zbog tako velikih udaljenosti, svetlosti koja potiče sa zvezda mogu biti potrebne godine da stigne do nas na Zemlji. Nekada mi vidimo svetlost zvezde koja se već ugasila i više ne postoji.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Svaka zvezda koju vidite iznad sebe, veća je i sjajnija od našeg Sunca. Sunce nam izgleda kao najsjajnija zvezda samo zato što nam je najbliže (146 miliona km od zemlje).

Sunce je staro 4,5 milijardi godina, a očekuje se da će potrajati i do 10 milijardi godina kada će ostati bez vodoničnog goriva.

Sunce nam ovde na Zemlji izgleda žuto.. ali u svemiru, ono je zapravo belo.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Da dočaramo proporcije – u jedno Sunce bi moglo da se smesti 1,3 miliona Zemlji.
(Eto, koliko je samo onda tek veće od nas!!)

Svetlost doputuje od Sunca do Zemlje za 8 minuta i 19 sekundi. To znači da, kada bi Sunce trajno nestalo, trebalo bi nam toliko vremena pre nego što bi shvatili da postaje hladno.

 

[Damian Stark]

Zvezda Đurđija.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Mlečni put je spiralna galaksija u kojoj se nalazi naš Sunčev sistem. Poluprečnik Mlečnog puta iznosi 52.850 svetlosnih godina (a prečnik onda lako izračunajte sami ).

Najstarija poznata zvezda u našoj galaksiji je stara oko 13,7 milijardi godina (pa je to onda i starost samog Mlečnog puta).. a procenjuje se da ima 100 do 400 milijardi zvezda u njemu.

Smatra se da Mlečni put proizvede do 7 novih zvezda svake godine.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Gledajući u nebo bez pomoći optičkih uređaja, možemo videti u proseku samo nekoliko hiljada zvezda.. međutim, nama se nekada čini da ih vidimo na milione...

Ipak, i to što nam je dato da vidimo je čist dar, koji nam život pruža.. pa, dopustiti sebi nekoliko minuta tokom vedrih noći da u tome uživamo.. je najbolji način da mu se na tome i zahvalimo.

 

[Lada]

Odlicna tema,sa prelepim prilozima

 

[Lada]

A sky full of bright white stars.

 

[Sensei]

prvi put sam čuo da postoji profesija "Astronomy ranger" gledajući ovaj video

 

[Moje ime je Đurđija.]

prvi put sam čuo da postoji profesija "Astronomy ranger" gledajući ovaj video

Razvijene zemlje.. - sasvim neki drugi svet, u odnosu na naš ovde..

 

[Moje ime je Đurđija.]

Sazvežđe ili konstelacija zvezda.. je deo neba u kojem grupa zvezda bliskih jedna drugoj obrazuju neki zamišljeni lik kad se međusobno spoje zamišljenim crtama. Ona su osmišljena od strane ljudi radi lakšeg posmatranja i izučavanja neba.

Nebo je na taj način podeljeno na 88 sazvezđa, od kojih se neka vide sa severne, a neka sa južne zemljine hemisfere. Najmanje od njih je tzv. Južni krst, već pomenut u postovima iznad, koji se vidi sa južne polulopte.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Najuočljivije je sazvežđe sa naše severne hemisfere je Veliki medved (Ursa Maior), odnosno asterizam Velika kola – njegov najuočljiviji deo. U ovom sazvežđu se golim okom, pod dobrim posmatračkim uslovima, može prebrojati oko 150 zvezda. Prepoznaje se po svom specifičnom obliku koji prave njegove najsjajnije zvezde.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Preko puta njega se nalazi sazvežđe Kasiopeja (Cassiopeia), koje je prepoznatljivo po svom obliku slova W.
U odnosu na Kasiopeju, lako se uočiti prelepo Duplo Jato (Double Cluster) – i to već pomoću običnog dvogleda.. kao i galaksija Andromeda.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Izmedju ova dva sazvežđa (Velikog Medveda i Kasiopeje) se nalazi sazvežđe Mali medved (Ursa Minor).. na čijem se samom vrhu nalazi Polarna zvezda (Severnjača ili Polara). Ovo sazvežđe je teško uočiti golim okom u naseljenim područijima, ali se Severnjača može pronaći pomoću Velikog Medveda.. (na slici ispod se ona vidi na samom vrhu, a ispod nje je sazvežđe Mali medved).

Između Malog i Velikog medveda, počinje lanac zvezda koji čini sazvežđe Zmaj (Draco), a koji se završava 4-stranom figurom (na slici iznad se ona vidi skroz levo).

 

[Moje ime je Đurđija.]

Sazvežđa se dele po godišnjim dobima kada se najbolje vide – na: prolećna, letnja, jesenja i zimska. I postoje još dve posebne grupe sazvežđa: cirkumpolarna (ona se vide uvek sa određene tačke na Zemlji) i anticirkumpolarna (ona koja se ne vide nikada sa određene tačke na Zemlji).

Sva sazvežđa koja smo pomenuli iznad se sa naše severne hemisfere vide uvek (cirkumpolarna su).