Zvezda,Zvezda !

[Kamael]

Dva vodeca nacionalna tima doziveli "debakl".Secamo se kako su igrali ranije,nisu bili u vrhu,ali mozemo reci da su se solidno kotirali u evropskom fudbalu.A sada,deset godina unazad gube od najvecih insajdera,ne mogu cak ni kvalifikovati u osrednje takmicenje kao sto je Liga Evrope.

Ono sto sam zapazio i primetio su puna Marakana i JNA kao i navijace u delijurumu i ekstazi kao da se utakmica igra za finale svetskog prvenstva.Pevanje,trake,baklje,slavlje,noc ne spavanja pred pocetak utakmice....

Strast je strast i to je u redu,ali takvo ponasanje pred mec sa nizerazrednim evropskim klubovima ne prilici.
Da li je to psihologija mase ? Ako jeste da li je to i psihologija pojedinca,jer svaki covek u toj gomili od 50 000 tela je individualno i samostalno dosao na te utakmice.Da li on ispoljava istu psihologiju sa stadiona i kad se vrati kuci?

Dakle,pitanje je da li je covek zivotinja i da li mu je dovoljno baciti samo parce hleba da bi bio zadovoljan,to jest,da li je ispravna ona maksima koja je bila popularna u rimskom carstvu - Hleba i Igara.

 

[bezibre!]

joj ne znam
nikad mi to nije bilo jasno
osim da svako ima svoj ventil
pa tako i ta masovna bahanalija
je super pražnjenje
čoveku treba ponekad
da se oseti i kao deo hipnotisane mase
zašto inače se ide na koncerte, u diskoteke, pa i na sportske događaje
kod kuće ipak svi su uglavnom sami sa sobom
ili nekom mikrosvetu
ovako se osećaš valjda veliko, zaštićeno, oslobođeno, pripadajuće

 

[Kamael]

U redu je ici na koncerte,fudbalske utakmice ili na bilo koje masovno okupljanje ako to dovodi do oslobadjanja viska energije koji su pod upravom arhaicno-primitivnog mozdanog centra.Ali ovaj fenomen mi nije jasan da se masovno posecuju stadioni a svi ljudi znaju za bogacenje manjine,prodaje igraca svake godine i sramotnog spustanja srpskog fudbala na nivo onih zemalja koji nisu obdarene za ovakve vrste sportova,poput Albanije ili Azerbjdzana.

Pada mi na pamet da je na delu neutoljiva zelja i zudnja za ljubavlju tate,i simbolicno prozivljavanje u starosti onih retkih trenutaka u mladosti kada ih je tata drzao za ruku i vodio na stadion.Drugo objasnjenje ne vidim,da je u pitanju kvalitetan fudbal i protivnik poput recimo Reala,pa da covek ode i da gleda kvalitetnu utakmicu,ovako,stvar se mora sagledati i iz psiholoskog ugla.

Poseta stadionu od nekoliko desetina hiljada dusa,a igra se sa timom za koji niko nije cuo,i tako iz godine u godinu,i stalno gube.Svako ko je razuman shvatice da tu nesto nije u redu.Mozda su u pitanju i zabrane igranja u detinjstvu na decijem igralistu od strane roditelja,pa kasnije tribine JNA i Marakane imaju simbolicnu ulogu kompenzacije za ranija lisavanja.

 

[bRu zLi]

Dva vodeca nacionalna tima doziveli "debakl".Secamo se kako su igrali ranije,nisu bili u vrhu,ali mozemo reci da su se solidno kotirali u evropskom fudbalu.A sada,deset godina unazad gube od najvecih insajdera,ne mogu cak ni kvalifikovati u osrednje takmicenje kao sto je Liga Evrope.

Ono sto sam zapazio i primetio su puna Marakana i JNA kao i navijace u delijurumu i ekstazi kao da se utakmica igra za finale svetskog prvenstva.Pevanje,trake,baklje,slavlje,noc ne spavanja pred pocetak utakmice....

Strast je strast i to je u redu,ali takvo ponasanje pred mec sa nizerazrednim evropskim klubovima ne prilici.
Da li je to psihologija mase ? Ako jeste da li je to i psihologija pojedinca,jer svaki covek u toj gomili od 50 000 tela je individualno i samostalno dosao na te utakmice.Da li on ispoljava istu psihologiju sa stadiona i kad se vrati kuci?

Dakle,pitanje je da li je covek zivotinja i da li mu je dovoljno baciti samo parce hleba da bi bio zadovoljan,to jest,da li je ispravna ona maksima koja je bila popularna u rimskom carstvu - Hleba i Igara.

Da li je to psihologija mase?
hahahah kakvo pitanje.....
Svi imaju svoju psihologiju pa tako i masa....

MAsa je MAMA! (sala)

Svi imamo psihicki zivot, psihologija se bavi proucavanjem psihickog zivota coveka (a i zovotinja)

Ljudi jesu zivotinje laicki receno, a u psihologiji to je i Frojd potvrdio kao i mnogi drugi - EROS - NAGON ZA ZIVOTOM I ODRZANJEM ZIVOTA - dok se ne ispune primarni uslovi tj zadovolje primarni sirovi nagoni, nista drugo ne postoji - (hrana, voda, sex tj produzenje vrste) ! Za ovo sam se i uverio milion puta! COVEK JE TADA NA NIVOU ZIVOTINJE I SUPER EGO JE RAVAN NULI SKORO!

Pricao sam pre izvesnog vremena sa jednim od vecih psihologa i psihoterapeuta skoro koji se bavi bracnom terapijom i sta mislis sta mi je rekao koji je najveci razlog svih problema u braku?
Sex!

COVEK JE ZIVOTINJA!
LJUDSKO DRUSTVO JE SOCIJALNA DZUNGLA!
Koristimo iste principe kaoi zivotinje samo to radimo malo drugacije i uvijamo u neku formu , ali na kraju se svede sve to na isto....

Pojedinac u grupi dobija kolektivni identitet, prestaje da bude asertivan, ( http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Asertivnost.html ) zadobija karakteristike grupe, postaje veoma sugestibilan,lako se manipulise njime, lako se konformise - lako se utopi i sledi masu , i veoma je poslusan u toj masi tj radi sto rade svi. Procitaj malo o Milgramovom eksperimentu, on je izucavao zasto su nacisti bili toliko poslusni NAci masi u 2.svetskom ratu....Po Milgramu ljudi su sposobni da izvrsavaju naredjenja predpostavljenih iako se to kosi sa njihovim moralom i razmisljanjem http://en.wikipedia.org/wiki/Milgram_experiment

Tako da eto objasnjenja da ne reaguju samo oni najgori u masi nego cela masa!

 

[Kamael]

Da li je to psihologija mase?

Procitaj malo o Milgramovom eksperimentu, on je izucavao zasto su nacisti bili toliko poslusni NAci masi u 2.svetskom ratu....Po Milgramu ljudi su sposobni da izvrsavaju naredjenja predpostavljenih iako se to kosi sa njihovim moralom i razmisljanjem http://en.wikipedia.org/wiki/Milgram_experiment

Sve mi je to poznato ,no nisi mi odgovorio na pitanje,nabrojao si samo osobine koje covek stice u grupi i kakvo ponasanje zadobija.Pitanje je,koji je to nagon ili potreba odlaska na fudbalske utakmice,nerealno dizanje klubova do besvesti,lupanje srca do pojave aritmija,a klubovi sa svoje strane nisu nicim zasluzili takvo poverenje i odanost.To vidimo po rezultatima koje postizu i preko medija smo upoznati sa manipulacijama i mahinacijama kojima se bave pojedini celnici itd.

Da li je u pitanju problem sa seksualnim nagonom kao sto je rekao tvoj terapeut bracnom paru,ili koren ovog,nazovimo ga problema lezi u necemu drugom.

 

[MacPhisto]

Sve mi je to poznato ,no nisi mi odgovorio na pitanje,nabrojao si samo osobine koje covek stice u grupi i kakvo ponasanje zadobija.Pitanje je,koji je to nagon ili potreba odlaska na fudbalske utakmice,nerealno dizanje klubova do besvesti,lupanje srca do pojave aritmija,a klubovi sa svoje strane nisu nicim zasluzili takvo poverenje i odanost.To vidimo po rezultatima koje postizu i preko medija smo upoznati sa manipulacijama i mahinacijama kojima se bave pojedini celnici itd.

Da li je u pitanju problem sa seksualnim nagonom kao sto je rekao tvoj terapeut bracnom paru,ili koren ovog,nazovimo ga problema lezi u necemu drugom.

bezibre! ti je dala dobar odgovor:

ovako se osećaš valjda veliko, zaštićeno, oslobođeno, pripadajuće

Pojedinac kao pojedinac je beznačajan, šta smo ja ili ti u odnosu na sedam milijardi? jedno veliko NIŠTA, statistička greška, zrno peska u pustinji, kap u moru. Ali ako navijamo za klub koji ima najviše navijača, onda smo deo nečega što broji par miliona, ako se poistovetimo sa nacijom već smo na 7-8 miliona... osećamo se sigurnije (koliko god iluzorna bila ta sigurnost).

Lista stvari koje ljudi (nesvesno) koriste u te svrhe je velika (od političke partije pa do marke patika). I što je najvažnije: NIKO NIJE IMUN.

Zato je umesto klub, možda preciznije reći kolektivni identitet.

Grešiš kada koristiš argument da klubovi to nisu zaslužili, pošto se tu ne radi o odnosu subjekat (navijač) - objekat (klub), klub tu nije neki odvojeni entitet. Zato i aritmija i lupanje srca, takav odnos možeš imati samo prema nečemu što doživljavaš delom sebe. A pobeda i poraz služe tome da se jedan identitet (u ovom slučaju fudbalski klub) pozicionira u odnosu na druge identitete, jer on samo postoji u relaciji sa drugima. Pobeda je ono što svi žele, jer je simbol superiornosti i moći ali i poraz nije loš sve dok ima takmičenja.


Pomenuo si da bi razumeo tu euforiju u slučaju da se radi o nekim značajnijim utakmicama. Tu se samo radi o standardima uspeha koji su uslovljeni skorijom prošlošću, tj. da Zvezda igra Ligu šampiona svake godine, protiv Rena ne bi bilo ni približno ovoliko ljudi. Isti mehanizam funkcioniše i na individualnom planu.

Dakle,pitanje je da li je covek zivotinja i da li mu je dovoljno baciti samo parce hleba da bi bio zadovoljan,to jest,da li je ispravna ona maksima koja je bila popularna u rimskom carstvu - Hleba i Igara.

Jeste, samo što oni koji bacaju to parče hleba žive u još većoj zabludi od onih koji se o njega otimaju.

 

[Kamael]

bezibre! ti je dala dobar odgovor:

Pobeda je ono što svi žele, jer je simbol superiornosti i moći ali i poraz nije loš sve dok ima takmičenja.
.

Odgovorom nisam zadovoljan jer jenapisan u drugom licu jednine i uopsten je, kao da pricamo nosalantno setajuci ulicom grickajuci semenke a temu ne obradjujemo psiholoski.Ne zadire u dublje delove i ne nazire se pravac u kojem bi se mogao traziti uzrok a samim tim i resenje.

Brus Li pominje fasiste i ispiranje mozgova,no u pitanju je sasvim drugi slucaj i namerni metod rada sa masama,kako psiholoski tako i pojacan jacim silama okultistickim.Volja i sloboda izbora su bile u velikoj meri uskracene,a ovde je drugi slucaj,masi je dato mnogo drugih stvari kao zamena za ovu igru koje mogu doneti vise plodova,no oni se i dalje drze jednog istog,idu na stadion koji nije renoviran jos od pocetka nastanka SFRJ.

Pobeda jeste simbol moci i zdrava jedinka ce teziti istoj,ali oni ne pobedjuju sa vremena na vreme nekog svog kalibra,vec gube deceniju i vise od klubova za koje prosecan posmatrac nije ni cuo.Cak su i imena klubova od kojih gube na svom stadionu takva da se ne mogu tecno izgovoriti ni na maternjem jeziku.

 

[bRu zLi]

PA oni idu na stadione jer su hard core fanovi....Po meni neko nije pravi fan ako ide samo dok njegov tim pobedjuje....

Pogledaj filmove hooligans, onda Football factory i te takve slicne i mozda i saznas nesto o tome....

NEma veze sa sexualnim nagonom, nego sa nagonom tanatosa - rusilastva a sex je u nagonu erosa - nagon za produzenjem zivota....

Takvi likovi imaju antisocijalno i asocijalno ponasanje a ostali ih slede i utope se u sredinu tj masu...

Ja sam ti dao odgovore e sad tebe ne zanima to, ti hoces da ispravljas krive drine i hoces da naredis ljudima da ne navijaju za zvezdu vise, i sad trazis neki psiho savet kako da im isperes mozak da ne navijaju vise za nju, jer po tebi ne treba ici vise na stadion jer klubovi ne pruzaju rezultate koje ocekujete....

Znaci to je samo tvoje misljenje i ne treba da ga naturas svima i da ocekujes da sad svi treba da tako rade i da zamrznu zvezdu i partizan jer su ispali iz takmicenja...Pa sport je to, a lopta je okrugla...

p.s. I nisam ja pitao MOG bracnog terapeuta, ahhaha vec sam otisao kod svog kolege pa kada pricamo kako je kome na poslu onda eto provuce se tako neka zanimljiva pricica iz prakse hahahah

 

[gost 267708]

Људи не могу то да схвате, када волиш клуб то је љубав као и свака друга.. Неки људи када кажу ми би умрли за тај клуб, они то заиста мисле, није то само фраза.. И када неко не једе да би уштекао и отишао на гостовање, неко би то окарактерисао као будалаштину, али то је реално љубав према клубу.. Е сад ти мени реци да ли је љубав будалаштина?

 

[Kamael]

Ne znam kome si postavio pitanje,iz mog ugla nije u pitanju ljubav vec nepodnosljiva unutrasnja bol zbog nedostatka ljubavi iz detinjstva i mladosti koju "vatreni" nisu dobili,a koju kasnije pokusavaju simbolicki da kompenzuju praveci paralelne scene onima iz mladosti gde je stadion povezujuca spona preko koje pokusavaju dobiti neznost i drzanje za ruku svoga tate.

U pitanju nije prava ljubav,jer ista,ukoliko su u pitanju dve osobe,nesebicno daje sa obe strane,nema sebicnosti i pohlepe i ne izradjuje drugu osobu u svom zagrljaju zbog novca.A ovde je takav slucaj.Jedni kako ti kazes idu zbog "ljubavi" na terene,trose svoje vreme,novac,energiju i sve ostalo,dok druga strana u toj ljubavnoj vezi se nije udostojila da pokrije triine kako ljubavnik ne bi kisnuo dok gleda svoj klub koji gubi od azerbejdzanske ekipe,

Dalje,ne prodaje vernost i poverenje svojih fanova tako sto nakon svakog prelaznog roka prodaje talentovane igrace a cija su se imena gromko valjala iz grla onh koji su im verni do smrti,cak se nije pobrinula ni za njihovu bezbednost jer prilikom ulaska na stadion nije napravila hodnike koji su po standardima vec u kojima postoji rizik da novi tata sa svojim detetom (buducim pristasom do smrti) nastrada ukoliko rulja neocekivano nagrne ka izlazu bezeci od policijskih palica ili ako neki vernik do smrti u taj isti prolaz baci neko pirotehnicko sredstvo poput baklje.

Ljubav treba da osvetli vidike i horizonte a ne da zaslepi.Neki su se toliko zaljubili da su svoje bubrege zavestali klubu.Ljubav,psihologija ili patologija?