- Poruka
- 381.540
Drevni Etrurci su bili najbolji zubari Starog sveta.
Oni su još oko 700 godina pre nove ere pravili parcijalne proteze sa zlatnim mostovima, a veštačke zube su izrađivali najčešće od slonovače.
Srednjovekovno zubarstvo zasnivalo se na teoriji da toplota desni uzrokuje truljenje zuba i zubobolju. Ipak, malo je činjeno da se kvarenje i na kraju ispadanje zuba spreči. Ljudi toga doba nisu mnogo vodili računa o popravci svojih zuba, već su, kada bi oni dotrajali i na kraju ispali, pokušavali da ih nadomeste na druge načine. Najčešće su praznine punili filcom ili nekom drugom finom tkaninom, ili raznim tvrđim materijalima. Naravno, sa ovakvim improvizovanim „zubima” nisu mogli da jedu, već su morali da ih skidaju.
Proteze koje su rađene u 16. i 17. veku, sastojale su se od pravih i veštačkih zuba povezanih svilenim koncem. Zubari toga vremena izrađivali su veštačke zube najčešće od slonovače, ali i od zuba drugih većih životinja. Prema nekim istorijskim podacima, jedno vreme tadašnji „stručnjaci” do zuba su dolazili tako što su siromašnima uz određenu novčanu naknadu vadili zdrave zube, a zatim od njih pravili proteze za bogate.
Nevolje sa ovim protezama počinjale su kada bi novopečeni vlasnik veštačkih zuba pokušao sa njom da jede.
Gotovo svaki obrok u tom slučaju završavao se ispadanjem veštačkih zuba iz improvizovane proteze, pa su tadašnji zubari imali pune ruke posla.
U vekovima koji su usledili bili su u modi zubi izrađeni od čistog zlata. Bogataši i plemići su često zahtevali od zubara da im vade zdrave zube i ugrađuju zlatne, kako bi i na taj način istakli pripadnost višim slojevima društva.(piše politika)
Oni su još oko 700 godina pre nove ere pravili parcijalne proteze sa zlatnim mostovima, a veštačke zube su izrađivali najčešće od slonovače.
Srednjovekovno zubarstvo zasnivalo se na teoriji da toplota desni uzrokuje truljenje zuba i zubobolju. Ipak, malo je činjeno da se kvarenje i na kraju ispadanje zuba spreči. Ljudi toga doba nisu mnogo vodili računa o popravci svojih zuba, već su, kada bi oni dotrajali i na kraju ispali, pokušavali da ih nadomeste na druge načine. Najčešće su praznine punili filcom ili nekom drugom finom tkaninom, ili raznim tvrđim materijalima. Naravno, sa ovakvim improvizovanim „zubima” nisu mogli da jedu, već su morali da ih skidaju.
Proteze koje su rađene u 16. i 17. veku, sastojale su se od pravih i veštačkih zuba povezanih svilenim koncem. Zubari toga vremena izrađivali su veštačke zube najčešće od slonovače, ali i od zuba drugih većih životinja. Prema nekim istorijskim podacima, jedno vreme tadašnji „stručnjaci” do zuba su dolazili tako što su siromašnima uz određenu novčanu naknadu vadili zdrave zube, a zatim od njih pravili proteze za bogate.
Nevolje sa ovim protezama počinjale su kada bi novopečeni vlasnik veštačkih zuba pokušao sa njom da jede.
Gotovo svaki obrok u tom slučaju završavao se ispadanjem veštačkih zuba iz improvizovane proteze, pa su tadašnji zubari imali pune ruke posla.
U vekovima koji su usledili bili su u modi zubi izrađeni od čistog zlata. Bogataši i plemići su često zahtevali od zubara da im vade zdrave zube i ugrađuju zlatne, kako bi i na taj način istakli pripadnost višim slojevima društva.(piše politika)
