OnlyYourShadow
Ističe se
- Poruka
- 2.477
Nisu samo poginuli i osakaceni zrtve rata.
Po meni, zrtve rata su i oni koji su UBIJALI DRUGE.
Da li neko, ko je u ratu ubijao ljude, klao, mozda streljao desetine zarobljenika, MOZE NAKON RATA da se normalno ukljuci u drustvo, KAO DA SE NISTA NIJE DOGODILO?
Da li se takvi ipak MENTALNO RAZLIKUJU od onih koji nikada nisu ubili?
Da li im svima treba psiholoska pomoc?
Ne mogu oni nikako biti žrtve, jer je to pogrešan termin za agresora.
Možda ako figurativno želiš da ih nazoveš žrtvama, jer su skrenuli s morala i nekih osnovnih društvenih shvatanja. Oni su jednim delom krivi za loš sistem vrednosti, kao i za samu socijalnu osakaćenost.
Mentalno se razlikuju samo ako su činili ono što su činili pod nedostatkom mogućnosti rasuđivanja. Dakle, samo ako su duševno bolesni ili podložni psihopatološkim pojavama.
Ako ne postoji ovaj uslov, onda su oni loši, napaćeni ljudi. Tu napaćenost im nikako ne treba uzeti kao olakšicu, jer hajde onda svi međusobno da se poubijamo, pošto nam je stanje u zemlji loše, hajde onda svi da se poubijamo, jer smo različiti.
Sa druge strane, ne može im se ni opravdati ukoliko su uzimali živote zarad nekog naloga po službenosti, ako su branili svoju zemlju i sl. Jeste da se često interesi zajednice stavljaju iznad interesa pojedinaca, ali ne postoji vrednost koja je veća od jednog ljudskog života, kamoli o nečemu više.
To da li mogu da se uključe, pa mislim da ne mogu. Prvo, postupili su nasuprot moralu, što znači ili da će ih društvo linčovati, ili će oni sami osećati grižu savest. Ili možda i jedno i drugo.
Psihološka pomoć treba samo onim poremećenim, gore navedenim. Postoji nebrojeno njih koji svesno ulaze u rat kao agresori, to su zli ljudi. Koji bi uopšte bio cilj društva i krivičnih organa njih da leče? Njih sve treba kazniti, a ovim prvim - postoji isključenje odgovornosti, ili delimično isključenje odgovornosti, što naravno utiče i na ublažavanje kazne.
