ŽRTVA, POŽRTVOVANJE ... ŽRTVOVANJE

[Borac za prava zivotinja]

Iz malo drugačijeg ugla ...

Šta znači "biti požrtvovan" i do koje granice čovek može da se daje/žrtvuje, a da ne postane beskičmenjak?
- Da li je sve ono što nam na prvi pogled izgleda kao žrtva, to i zaista, ili je "žrtva" ponekad odricanje od nečega zarad sopstvenih interesa ili iz straha? Žrtva ali ne baš istinska i iskrena (kamikaza koji reši da se herojski ubije u ime nacije, države i viših interesa, a istovremeno je teško bolestan i očekuje ga agonija sa smrtnim ishodom)?
Ili, znate ono: "Žrtvovala sam najlepše godine svog života u braku sa njim zato što sam ga volela i preko svega prelazila, a on bio stoka (zlostavljao me psihički i fizički), a zapravo bi rečenica mogla da glasi: "Žrtvovala sam najlepše godine svog života u braku sa zlostavljačem (pijandurom ... kockarom ...) jer sam se plašila da ga napustim i sama se borim sa životom?" Nije li tada (po)žrtvovanje izraz za pristanak na nešto što nam izgleda lakše nego posledice nepristajanja? Prisilni kompromis: ti mene tuci, a ja ću da trpim jer imam gde da živim i šta da jedem.
- Da li je insistiranje na žrtvi - ucena?
Recimo, kad majka kaže detetu: "Eh, koliko sam se ja žrtvovala zbog tebe ..." pa tom rečenicom stavi tačku na sve dileme oko ispravnosti svojih postupaka.
- Da li je priča o žrtvovanju, od strane onog ko se deklariše kao požrtvovan i na-smrt-lojalan, paravan za neki kompleks niže/više vrednosti, pri čemu "žrtva" teži da uspostavi status nezamenljive osobe bez koje se ne može zato što bi njeno odsustvo značilo da smo ostali bez neophodnog oslonca .... i da je onda "žrtva" u stvari, manipulator i vešto prikriveni tragač za moći?

Kako biste definisali pojmove "žrtva" i "požrtvovanost"?

 

[perafitilj]

Mislim da sam žrtva što sam ovo pročitao.

 

[Borac za prava zivotinja]

Moja žrtva?

Gle što ti je dobar potpis:

Ne mož da me bijete, koliko mogu ja da trpim.

 

[Sima Nemac]

По мени, жртвовао сам се из ЉУБАВИ и зато што сам то хтео.
Нисам се штедео, када је жена била у питању.
За бивше пријатеље исто тако и не жалим, јер то сам ја, моја природа.

 

[Rayela]

Pozrtvavanost za mene nema isto znacenje ( pa ni slicno) kao zrtvovanje ili zrtva.
Sve sto radim radim revnosno, pozrtvovana sam na poslu, ali i privatnom zivotu, ali se nikada ne zrtvujem,
hvala Bogu i nisam bila u situaciji da to moram.

 

[Gotika]

Može i ovako...nesvesno ste nečija žrtva.....nekada se oči otvore, nekada je kasno, a nekada vam se oči nikad ne otvore......

 

[Pljas Šamar!]

Mislim da sam žrtva što sam ovo pročitao.

 

[hakim bej]

Za zrtvu je potrebno dvoje.
Minimum.

 

[gost 270414]

Mislim da sam žrtva što sam ovo pročitao.

Tema je odlična!

Nazalost, ovaj put se moram uzdržati od komentara... (Zbog sebe)

 

[Antigon@]

Silom prilika svako je žrtva.
Hteo ne hteo, žrtva si vremenskih neprilika, društvenog sistema, običajnih zakona, prava jačega, žrtva si prisilnog rada, društvene hijerarhije, familijarnih odnosa, nema čoveka koji živi životim po svojim merilima. Ovaj svet nije najidealniji za ljudsko biće, moramo mu se prilagođavati, nema slobodnog čoveka i svako ograničavanje je ujedno i žrtvovanje.

 

[Dragoljub69]

Osim za moj porod i za klince i klinceze nisam uopšte raspoložen za žrtvovanje...
A i za klinje-svašta ću uraditi,ali ću izbeći žrtvu!
Umesto žrtve,žrtvujem malo umovanja i smišljanja neke od mojih vratolomija...
Izuzetne su situacije koje se ne mogu okrenuti-najpre sa zdravljem...
A inače kad se žena žrtvuje zbog dece i održava brak koji odavno mrzi-to je
situacija kad njen kukavičluk nadvladava gađenje i neprijatnost...Koja jednom
smogne hrabrosti ili saveznike-zbogom brak! Kakva deca-to je izgovor! ! !
Kad neko skoči u vodu da spase ,to nije požrtvovanje već junaštvo i nesebićnost!
Hm...ja sam i u tim situacijama gledao da budem promišljen i racionalan i...ispalo ok...
Inače mi smetaju te priče o žrtvovanju žena! De se mancipicujte već jednom!

- - - - - - - - - -

Silom prilika svako je žrtva.
Hteo ne hteo, žrtva si vremenskih neprilika, društvenog sistema, običajnih zakona, prava jačega, žrtva si prisilnog rada, društvene hijerarhije, familijarnih odnosa, nema čoveka koji živi životim po svojim merilima. Ovaj svet nije najidealniji za ljudsko biće, moramo mu se prilagođavati, nema slobodnog čoveka i svako ograničavanje je ujedno i žrtvovanje.

Tjuti žrtvo u širem smislu...

 

[Dragoljub69]

Tema je odlična!

Nazalost, ovaj put se moram uzdržati od komentara... (Zbog sebe)

Njaške pope...

 

[gost 270414]

Njaške pope...

Zombi jezik nerazumem, a za POPe, hvala na komplimentu

Znaš li šta znači i šta je POP u pravom smislu te reči?

 

[Antigon@]

Osim za moj porod i za klince i klinceze nisam uopšte raspoložen za žrtvovanje...
A i za klinje-svašta ću uraditi,ali ću izbeći žrtvu!
Umesto žrtve,žrtvujem malo umovanja i smišljanja neke od mojih vratolomija...
Izuzetne su situacije koje se ne mogu okrenuti-najpre sa zdravljem...
A inače kad se žena žrtvuje zbog dece i održava brak koji odavno mrzi-to je
situacija kad njen kukavičluk nadvladava gađenje i neprijatnost...Koja jednom
smogne hrabrosti ili saveznike-zbogom brak! Kakva deca-to je izgovor! ! !
Kad neko skoči u vodu da spase ,to nije požrtvovanje već junaštvo i nesebićnost!
Hm...ja sam i u tim situacijama gledao da budem promišljen i racionalan i...ispalo ok...
Inače mi smetaju te priče o žrtvovanju žena! De se mancipicujte već jednom!

- - - - - - - - - -


Tjuti žrtvo u širem smislu...

Među zaboravljenim suštinama po kojima funkcioniše ovaj svet, nalazi se vekovima duga priča o žrtvi u širem smislu i o potrebi da se bude žrtva.
Ljudsko biće kao "predmet" žrtvovanja javlja se u svim periodima krize kolektiva : u vreme gladi, suše, epidemije, elementarnih nepogoda. Mitovi iz peroida zore čovečanstva svedoče o neophodnosti ljudske žrtve koja će obezbediti opšte dobro čitavom kolektivu. Preubeđenje o potrebi da se žrtvuje čovek poteklo je iz uverenja da i nebo i zemlja traže obnovu svojih moći putem ljudske krvi. Ljudska krv, prosuta na oltaru "so je zemlji" koja traži da se obnovi, da joj se vrate plodotvorne moći koje joj je čovek oduzeo uzgajanjem žitarica. U vreme suše, ljudska krv je prolivena da bi se umilostivilo nebo. Postoji niz legendi koje su svedočanstava o žrtvovanju sinova prvenaca, o žrtvovanju kraljevog sina, žrtvovanju junaka, žrtvovanju device, majke dojilje, člana ugledne porodice. U našoj narodnoj tradiciji, stoji svedočanstvo da se ništa veliko i vredno ne može uraditi bez velike žrtve, pa tako zidanje Skadra zahteva da se u temelje žrtvuju brat i sestra, još deca, a kad se takvi nisu našli, žrtvovana je žena najmlađeg brata kraljevske porodice. Agamemnon mora da žrtvuje Ifigeniju, najlepšu od svojih kćeri, kako bi lađe mogle da otplove ka Troji. Andromeda je kao najlepša morala da bude privezana za stenu čekajući da kao žrtva, spasi grad od morskog čudovišta. Jov je morao da žrtvuje sina ljubimca. Prometej se sam žrtvuje, Atlas takođe, a šta reći o Isusu koji svojim sledbenicima kazuje da ih čeka njegova sudbina, sudbina žrtve za opšte dobro.
«Vi ste so zemlji; ako se obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe na polje i da je ljudi pogaze.» (Besjeda na gori)
Drugi tip žrtvovanja je prepoznatljiv u antičkim tragedijama gde se putem pogibije glavnog junaka, publika dovodi u stanje katarze sa jasnom svešću o potrebi žrtve za velike ideale. Poruka je jasna – za sve što je veliko i za mnoge važno, neophodna je žrtva. To se ne govori savremenom čoveku.
Savremeni čovek misli da se može stići do svakog cilja jer mu je nametnuta ideja o njegovim božanskim moćima serviranim u američkim fabrikama snova. Glavni junaci nisu gubitnici, glavni junak uvek pobedi zlo, pobedi sile prirode, pobedi samog sebe, izdiže se iznad svojih mogućnosti, junaci nisu gubitnici, oni grade svet po svojoj meri. Sramota je ne pobediti, a još je veća sramota biti žrtva u ime višeg cilja, biti žrtva da bi i drugima bilo dobro. Savremeni čovek gleda svoje interese, ponekad i na štetu svoje porodice. On gaji duboko nepoverenje prema svom komšiji, prijatelju, bratu, jer oni mogu biti njegovi rivali, za njih se ne treba žrtvovati. Ovako nametnut pojam žrtve savremenom čoveku se servira u pogrdnom značenju približno definisano leksemom gubitnik.
Ali na planu svakodnevice, čovek zna da mora da žrtvuje svoje egoistične potrebe za dobrobit porodice, kao što se i porodica žrtvuje za njega, čovek zna da mora da žrtvuje svoje slobodno vreme i posveti ga radu ako želi nagradu i opšte dobro.

 

[Dragoljub69]

Pročitaj Toru ili Stari zavet pa ćeš videti da narod od kog potičem nije žrtvovao ljude...
Žrtve paljenice ,ovan ili čak bik,ali koji se posle razdele i pojedu...
Lako je Jhveu-on može da si napravi mane koliko mu volja...
Nije spao na to da ga mi sirote ješe hranimo...Pih-kakav bi to bog bio...

 

[Antigon@]

Pročitaj Toru ili Stari zavet pa ćeš videti da narod od kog potičem nije žrtvovao ljude...
Žrtve paljenice ,ovan ili čak bik,ali koji se posle razdele i pojedu...
Lako je Jhveu-on može da si napravi mane koliko mu volja...
Nije spao na to da ga mi sirote ješe hranimo...Pih-kakav bi to bog bio...

Kakav si ti to potomak starozavetnog naroda kad ne znaš da se ime Jhv-e ne sme spominjati?

 

[Dragoljub69]

Kakav si ti to potomak starozavetnog naroda kad ne znaš da se ime Jhv-e ne sme spominjati?

Tjuti silo nečista...
Ne verujem ti ja šta tamo piše...
To su sve fariseji poizmišljali,a i one tablice je Moša sam deljao tri dana na gori Sinajskoj...
To ti je ,naime,vrlo produktivno bilo da koheziono skupi onu bagru jevrejsku...

 

[Steinadler]

Zrtva (hebem mu windouz prebacim na latinicu kuca mi na eng i dalje...) je za mene povezana sa pravom ljubavlju, otac za dijete/porodicu recimo i decko prema djevojci i sl. Drug za druga kada se zrtvuje e to je onda pravo drugarstvo itd.

Pogresno je ostati u braku ako si sa bracnim ortakom na ratnom stopalu, ne treba sebe velicati kao zrtvu u tom slucaju vec traziti izlaz.
Svako kroji svoju sudbinu otprilike ne 100% ali uglavnom da, srecu ili nesrecu. E sad ima i tu caka, lako je nama kuckarati ovde, ovako onako, ali nije lako kada se upletes sa nekim zlotvorom, steknes porodicu, imovinu itd. sve odjednom napustiti i otici gde? Pogotovo u nasoj jadnoj zemlji. U komunizmu je takodje bilo komplikovano jer skoro svako od bracnih drugova imao je deo bodova za stan, i ako je zena recimo dobila stan, a muz je zlostavlja, ona ima 45 bodova, a coek 5, nije ga mogla istjerati... i tako.
Treba teziti ka najtezem, biti pametan. Opet Eminu citiram: ''Mudrost je poklon zivota kad vise ti ne treba...'' za vecunu je tako ebga.
I za kraj alegro bend ;]

 

[hakim bej]

Uzdrzavanje je najveca zrtva. Covek koji se zrtvuje moze, posmatrano sa strane, izgledati sasvim suprotno.

 

[Џорџи]

zrtve smo svi raspale drzave i lopina, a pozrtvovano podvijamo rep zarad opstanka porodice

 

[forum romanum]

Iz malo drugačijeg ugla ...

Šta znači "biti požrtvovan" i do koje granice čovek može da se daje/žrtvuje, a da ne postane beskičmenjak?
- Da li je sve ono što nam na prvi pogled izgleda kao žrtva, to i zaista, ili je "žrtva" ponekad odricanje od nečega zarad sopstvenih interesa ili iz straha? Žrtva ali ne baš istinska i iskrena (kamikaza koji reši da se herojski ubije u ime nacije, države i viših interesa, a istovremeno je teško bolestan i očekuje ga agonija sa smrtnim ishodom)?
Ili, znate ono: "Žrtvovala sam najlepše godine svog života u braku sa njim zato što sam ga volela i preko svega prelazila, a on bio stoka (zlostavljao me psihički i fizički), a zapravo bi rečenica mogla da glasi: "Žrtvovala sam najlepše godine svog života u braku sa zlostavljačem (pijandurom ... kockarom ...) jer sam se plašila da ga napustim i sama se borim sa životom?" Nije li tada (po)žrtvovanje izraz za pristanak na nešto što nam izgleda lakše nego posledice nepristajanja? Prisilni kompromis: ti mene tuci, a ja ću da trpim jer imam gde da živim i šta da jedem.
- Da li je insistiranje na žrtvi - ucena?
Recimo, kad majka kaže detetu: "Eh, koliko sam se ja žrtvovala zbog tebe ..." pa tom rečenicom stavi tačku na sve dileme oko ispravnosti svojih postupaka.
- Da li je priča o žrtvovanju, od strane onog ko se deklariše kao požrtvovan i na-smrt-lojalan, paravan za neki kompleks niže/više vrednosti, pri čemu "žrtva" teži da uspostavi status nezamenljive osobe bez koje se ne može zato što bi njeno odsustvo značilo da smo ostali bez neophodnog oslonca .... i da je onda "žrtva" u stvari, manipulator i vešto prikriveni tragač za moći?

Kako biste definisali pojmove "žrtva" i "požrtvovanost"?

za mene ne postoji odbojnija rec od reci "zrtva".
niti sam icega/ikoga zrtva niti se ikad "zrtvujem", jer, sve sto cinim, cinim iz sveg srca, iz sve snage sa najvise ljubavi koliko mogu i najbolje koliko mogu.
ili i ne cinim.
i ne osecam se "zrtvovanom", kao kurbansko ja`nje.

na zrtvu bih se osecala necim/nekim primoranom, ovako sve sto cinim raduje me i donosi radost i meni i tome kome to cinim . i moje je volje delo

 

[jelen.co]

Žrtvuješ konja da bi maznuo kraljicu,.....
Tako je to i u životu......

 

[perafitilj]

Miš se žrtvije:
Ebo miš čaplju pa joj suze kaplju.

 

[Pljas Šamar!]

Među zaboravljenim suštinama po kojima funkcioniše ovaj svet, nalazi se vekovima duga priča o žrtvi u širem smislu i o potrebi da se bude žrtva.
Ljudsko biće kao "predmet" žrtvovanja javlja se u svim periodima krize kolektiva : u vreme gladi, suše, epidemije, elementarnih nepogoda. Mitovi iz peroida zore čovečanstva svedoče o neophodnosti ljudske žrtve koja će obezbediti opšte dobro čitavom kolektivu. Preubeđenje o potrebi da se žrtvuje čovek poteklo je iz uverenja da i nebo i zemlja traže obnovu svojih moći putem ljudske krvi. Ljudska krv, prosuta na oltaru "so je zemlji" koja traži da se obnovi, da joj se vrate plodotvorne moći koje joj je čovek oduzeo uzgajanjem žitarica. U vreme suše, ljudska krv je prolivena da bi se umilostivilo nebo. Postoji niz legendi koje su svedočanstava o žrtvovanju sinova prvenaca, o žrtvovanju kraljevog sina, žrtvovanju junaka, žrtvovanju device, majke dojilje, člana ugledne porodice. U našoj narodnoj tradiciji, stoji svedočanstvo da se ništa veliko i vredno ne može uraditi bez velike žrtve, pa tako zidanje Skadra zahteva da se u temelje žrtvuju brat i sestra, još deca, a kad se takvi nisu našli, žrtvovana je žena najmlađeg brata kraljevske porodice. Agamemnon mora da žrtvuje Ifigeniju, najlepšu od svojih kćeri, kako bi lađe mogle da otplove ka Troji. Andromeda je kao najlepša morala da bude privezana za stenu čekajući da kao žrtva, spasi grad od morskog čudovišta. Jov je morao da žrtvuje sina ljubimca. Prometej se sam žrtvuje, Atlas takođe, a šta reći o Isusu koji svojim sledbenicima kazuje da ih čeka njegova sudbina, sudbina žrtve za opšte dobro.
«Vi ste so zemlji; ako se obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe na polje i da je ljudi pogaze.» (Besjeda na gori)
Drugi tip žrtvovanja je prepoznatljiv u antičkim tragedijama gde se putem pogibije glavnog junaka, publika dovodi u stanje katarze sa jasnom svešću o potrebi žrtve za velike ideale. Poruka je jasna – za sve što je veliko i za mnoge važno, neophodna je žrtva. To se ne govori savremenom čoveku.
Savremeni čovek misli da se može stići do svakog cilja jer mu je nametnuta ideja o njegovim božanskim moćima serviranim u američkim fabrikama snova. Glavni junaci nisu gubitnici, glavni junak uvek pobedi zlo, pobedi sile prirode, pobedi samog sebe, izdiže se iznad svojih mogućnosti, junaci nisu gubitnici, oni grade svet po svojoj meri. Sramota je ne pobediti, a još je veća sramota biti žrtva u ime višeg cilja, biti žrtva da bi i drugima bilo dobro. Savremeni čovek gleda svoje interese, ponekad i na štetu svoje porodice. On gaji duboko nepoverenje prema svom komšiji, prijatelju, bratu, jer oni mogu biti njegovi rivali, za njih se ne treba žrtvovati. Ovako nametnut pojam žrtve savremenom čoveku se servira u pogrdnom značenju približno definisano leksemom gubitnik.
Ali na planu svakodnevice, čovek zna da mora da žrtvuje svoje egoistične potrebe za dobrobit porodice, kao što se i porodica žrtvuje za njega, čovek zna da mora da žrtvuje svoje slobodno vreme i posveti ga radu ako želi nagradu i opšte dobro.

ljude su žrtvovali samo pagani, recimo asteci dok ih španci nisu razjurili bolesne.

 

[gost 274412]

To je sve jedan bolestan koncept međuljudskih odnosa. Aj što ovi koji su spremni da se kao žrtvuju nisu dobri u glavi, već što čine tim ljudima medveđe usluge koje se uvijek na kraju plate više nego što je potrebno. Zdrav odnos podrazumjeva dvije zrele, nezavisne, sposobne jedinke koje su odlučile da budu partneri ili u kakvojveć relaciji.

Mis'im, slažem se.