Danas sam se dragi moji prijatelji našao pod kreativnim udarom mojih muza.
Pesma koja je objavljena u postu pre ovog je bila ljubavna inspirisana objavljenom Disovom pesmom danas, a ova koja je sada pred vama je pesma o životu i trenucima koji život znače.
Možda će nekoga ova pesma " naterati " da razmisli o svim lepim, ali propuštenim trenucima sreće.
Svako od nas u ovo vreme briga nekada nema snage da prpozna lepotu življenja oličenu u sitnicama.
Živimo za danas jer je danas sve što imamo. Jućče se još nije vratilo nikome, a sutra nemamo pojma šta će se dogoditi.
Volim vas sve i želim svako dobro od Boga.
Zrnca peska u ruci
Kroz prste mi dani cure
kao pesak vruć od sunca
pa njegova mala zrnca
drugom pesku tiho jure.
Uzaludno stežem šake,
zrnca mala da ne beže,
držati ih sve je teže,
zalud su mi ruke jake.
Nit su snaga, nit su sila
vanvremenski gospodari,
vreme za njih baš ne mari
kad raširi svoja krila.
Žetva, setva, kraj, početak,
Sve to ima vreme svoje,
povlašteni ne postoje,
ne postoji izuzetak.
Što se rodi mora mreti
sakrio se niko nije
pa ni srce što boj bije
za trenutke blagodeti.
Ti trenuci su ta zrnca
što beže iz mojih ruku
dok me mračne sile vuku
da bežim od svoga srca.
Boriću se srcem celim,
želim te minute sreće
jer vreme to oduzeće
kad najmanje to poželim.
Svaki tren će život biti,
svaki dah k’o večnost sama,
boriću se sa suzama,
Tama neće pobediti.
Nenad Belobrđanin
12.03.2011.
Pesma koja je objavljena u postu pre ovog je bila ljubavna inspirisana objavljenom Disovom pesmom danas, a ova koja je sada pred vama je pesma o životu i trenucima koji život znače.
Možda će nekoga ova pesma " naterati " da razmisli o svim lepim, ali propuštenim trenucima sreće.
Svako od nas u ovo vreme briga nekada nema snage da prpozna lepotu življenja oličenu u sitnicama.
Živimo za danas jer je danas sve što imamo. Jućče se još nije vratilo nikome, a sutra nemamo pojma šta će se dogoditi.
Volim vas sve i želim svako dobro od Boga.
Zrnca peska u ruci
Kroz prste mi dani cure
kao pesak vruć od sunca
pa njegova mala zrnca
drugom pesku tiho jure.
Uzaludno stežem šake,
zrnca mala da ne beže,
držati ih sve je teže,
zalud su mi ruke jake.
Nit su snaga, nit su sila
vanvremenski gospodari,
vreme za njih baš ne mari
kad raširi svoja krila.
Žetva, setva, kraj, početak,
Sve to ima vreme svoje,
povlašteni ne postoje,
ne postoji izuzetak.
Što se rodi mora mreti
sakrio se niko nije
pa ni srce što boj bije
za trenutke blagodeti.
Ti trenuci su ta zrnca
što beže iz mojih ruku
dok me mračne sile vuku
da bežim od svoga srca.
Boriću se srcem celim,
želim te minute sreće
jer vreme to oduzeće
kad najmanje to poželim.
Svaki tren će život biti,
svaki dah k’o večnost sama,
boriću se sa suzama,
Tama neće pobediti.
Nenad Belobrđanin
12.03.2011.
