Kakve vezo to ima sa polom. Zrelost je kada je osoba sposobna da snosi odgovornost za svoje postupke, kada ne trazi krivce u drugima, kada prihvati sebe. Kada ume da postavi prioritete, kada ne zavisi od tudjeg misljenja ali ima saosecanje i obzirnost.
Hiroviti, porocni/zavisnici, labilci... ne mogu biti zreli. Ali se ne mogu pravdati ni detetom u sebi, nisu cisti za taj izgovor.
Kada je u pitanju dete u nama, meni se dopada teorija transakcione analize, po kojoj se ličnost sastoji od deteta, odraslog i roditelja, pri čemu svi istovremeno egzistiraju u nama:
- Odrasli je onaj koji je svestan, racionalan, ovde i sada, i koji donosi odluke i ponaša se spram trenutne procene stvari.
-Kroz dete progovara naša prošlost i detinjstvo, pa će dete u nama reagovati emocionalno, nesvesno i intuitivno, pri čemu to može biti ponašanje srećnog i zadovoljnog deteta koje želi da se igra i da uživa, može biti i sebično egoistično ponašanje malog deteta koje je naviklo da sve dobije, a može biti i bojažljivo i nesigurno ponašanje, osećaj bezvrednosti i sumnje u emocionalne reakcije drugih - ukoliko je dete u nama takvo i ukoliko iz detinjstva nosi takva nesvesna sećanja.
-Roditelj je onaj opominjući glas u nama, koji takođe vuče korene iz prošlosti i koji može biti negujući i pun podrške, ali isto tako može biti strog, kontrolorski nastrojen i emocionalno hladan, koji nam ne dozvoljava da se ispoljimo kako bismo u dubini duše želeli. Roditelj u nama su uglavnom pouke iz detinjstva, svesne ili nesvesne, koje pamtimo od sopstvenih roditelja.
U odnosu na to koji od ovog trojca kod osobe ima primarnu ulogu koja se javlja prilikom donošenja odluka i transakcije sa drugim ljudima u različitim situacijama, možemo posmatrati i zrelost osobe.
Najidealnije bi bilo kada bismo u bitnim životnim stvarima donosili odluke iz svog racionalnog i svesnog odraslog, negovali u sebi zaigrano i srećno dete koje bismo pustili da se javi u emocioanlnim aspektima sa drugim ljudima, i negovali u sebi roditelja koji bi nam svojim utešnim i negujućim poukama koje odzvanjaju u našoj glavi pomogao u lošim momentima. Međutim, ne bismo bili to što jesmo da je sve tako idealno, pa vrlo često umemo da donosimo važne odluke puštajući da obesno i sebično ili nesigurno dete puno strahova progovara iz nas, vrlo često umemo da sabotiramo lepe i važne stvari puštajući opominjućeg i strogog roditelja da nas ućutka i ne dozvoli nam da se ispoljimo u svom odraslom ili svom lepom detetu, dok odraslog ćušnemo u neki kut oduzevši mu moć.
