Žorž Fejdo (fra. Georges Feydeau,

[Lada]

FEJDO, ŽORŽ
(francuski dramski pisac)
Fejdo će umreti u jednoj bolnici u Reju. Venerična bolest na koncu je zahvatila i njegov nervni sistem, prouzročivši ono što su njegovi ljekari nazvali "nesistematičnim delirijumom". Za vrijeme takvih napada, umišljao je da je Napoleonov sin, ili pak krava, te htio da pase travu... Morali su ga smjestiti u bolnicu: između napada ludila i letargičnih stanja isjecao je cvjetove od papira i lijepio ih na zid sobe. Aprila mjeseca, njegovom prijatelju Saši Gitriju će se učiniti da ja Fejdo u boljem stanju i upitati načelnika bolnice da li postoji mogućnost da ga puste kući. "Gospodin Fejdo je lud", odgovoriće ovaj. "Još jutros mi je rekao da je ćaskao sa jednom pticom." Umro je 5.juna 1921 (59 godina)

 

[Lada]

Pisanje je započeo dramskim monolozima (Mali revolt, Zubobolja..), koje ponekad i sam izvodio, a sa dvadeset godina već je napisao je i prvu dramu Kroz prozor. Sledeće 1883. godine napisao je Ljubav i klavir, komad u jednom činu koji je veoma dobro prihvaćen od strane kritičara.[5] Iste godine napisao je i Igru vešala (Gibier de potence) i još nekoliko monologa.

Njegov prvi veliki pozorišni uspeh bio je komad u tri čina pod nazivom Krojač za dame, koji je napisao sa dvadeset četiri godine. Nakon toga sledi sedam ne tako uspešnih godina, u toku koji je napisao nekoliko vodvilja (Un Bain de ménage, Chat en poche, Les Fiancés de Loches, L'Affaire Édouard). Da bi zaradio za život radio je kao sekretar u pozorištu, a kasnije je vodio kolumnu o pozorištu u novinama svog očuha Anrija Fukjea (Henry Fouquier).

Godine 1889. oženio se kćerkom poznatog i bogatog slikara Karlosa-Durana, Mari-An, čime je rešio svoje novčane probleme. Zbog toga naredne dve godine pravi pauzu u pisanju, i proučava uspešne autore farsi i vodvilja, Ežena Labiša, Anrija Meleka (Henri Meilhac) i Alfreda Enkina (Alfred Hennequin).]

Ogroman uspeh dolazi 1892. godine sa komadima Gospodin lovac i Šampinjol uprkos sebi, dela koja su mu donela titulu „kralja vodvilja“. Od tada, Fejdo niže uspehe: Hotel Slobodan promet, U sosu, Ćuran , Dama iz Maksima , Buba u uhu , Pozabavi se Amelijom, Ne šetaj se gola.[4] Fejdo 1909. godine napušta bračni dom i nastanjuje se u hotelu Terminus, gde je živeo narednih deset godina. Od Mari-An se razveo tek 1916. godine a starateljstvo nad decom, njih četvoro, dobija njegova bivša žena.

odine 1919, interniran je u kliniku u Rijej Malmezonu, zbog psihičkih poremećaja izazvanih sifilisom. Nakon dve godine boravka u ovoj klinici, 5. juna 1921. godine Fejdo je umro. Sahranjen je na groblju Monmartr

 

[Lada]

Buba u uhu
Fejdo je od 1881. do 1916. godine napisao 39 drama. Većina ih se i danas sa velikim uspehom izvodi u pozorištima širom sveta. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstva Buba u uhu bila je na repertoaru pune 44 godine. Prvi put je izvedena 7. juna 1971. kao diplomska predstava Ljubiše Ristića. Izvedena je 1650 puta i videlo je preko milion gledalaca.

Ljubiša Ristić je 1972. godine režirao i film Buba u uhu.

 

[Lada]

Poznatija dela

• Kroz prozor (Par la fenêtre, 1882),
• Krojač za dame (Tailleur pour dames, 1886),
• Barijonovo venčanje (Le Mariage de Barillon, 1890),
• Ribardijeov sistem (Le sistem de Ribardier, 1892),
• Gospodin lovac (Monsieur chasse, 1892),
• Šampinjol, uprkos sebi (Champignol malgré lui, 1892),
• U sosu (Un fil à la patte , 1894),
• Hotel Slobodan promet (L'Hôtel du libre échange, 1984),
• Ćuran (Le dindon, 1896),
• Dama iz Maksima (La Dame de chez Maxim ,1899),
• Buba u uhu (La puce à l’oreille, 1907),
• Pozabavi se Amelijom (Occupe toi d’Amelie, 1908),
• Čistimo bebu (On purge bébé , 1910),
• Ne šetaj se gola! (Mais n’te promène donc pas toute nue!, 1911).

 

[Lada]

Vodvilj Žorža Fejdoa „Gospođina majka je umrla“, koji je na scenu postavio Branko Knežević, u četvrtak, 14. novembra 2019. godine od 20 sat ponovo će biti izveden na maloj sceni Milanovačkog pozorišta.

Reč je o jednom od uspešnijih dela Žorža Fejdoa, maestra vodvilja ili vrcavog žanra, koji se širom sveta igrao na najrazličitije načine, i koji je uvek kod publike budio oduševljenje. Priča je smeštena u prvu polovinu 20og veka, a govori o bračnom paru i njihovim problemima.

Na maestralan način kroz smeh i igru Fejdo nam postavlja pitanje: Koliko nam je zaista potrebno za sreću i šta je to što nam je zaista potrebno?

 

[Lada]

Glumačka postava i saradnici, koji su dva meseca vredno radili na predstavi, uspeli su, prema rečima reditelja Šandora Lasla, da iznedre urnebesnu komediju zabune koja će publiku nasmejati do suza. Ona se bavi životom hirurga Petipona, koji zapada u krizu i suočava se sa izazovom neverstva koje ga dovodi do iznenađujućih obrta.