- Poruka
- 20.954
Kafana negde između epoha, gde vreme ne postoji, gde se filozofija meša s rakijom,
a stolice nikad ne ostaju mirne.
Radmilović zamišljeno gleda u Čkalju:
Znaš, kad bolje razmislim, život je kao kafanska stolica - uvek je klimava, ali ako dovoljno
dugo sediš, navikneš se.
Čkalja diže obrvu:
Klimava kažeš? Nije to ništa! Ja sam jednom sedeo na stolici koja je bila toliko stabilna
da sam se osećao nesigurno!
Radmilović oduševljeno udara šakom po stolu:
To! To je prava filozofija! Kad je previše stabilno, znači da nešto nije u redu.
A najgore je kad se previše udubiš u filozofiju, pa zaboraviš da popiješ!
Čkalja naginje se:
Jednostavno - pijemo još jednu, smejemo se svetu i pazimo da stolica ne padne, ali da
se ne smirimo previše!
Radmilović: Znaš, kad još bolje razmislim, život nije kao kafanska stolica. Život je kao
kafanski konobar - uvek dolazi kad ne treba, a nestane kad ga tražiš!
Čkalja:
E, vidiš, zato ja nikad ne čekam konobara - uvek naručim unapred, pa se kasnije iznenadim
šta sam dobio!
Radmilović oduševljeno:
To znači da si majstor strategije!
Čkalja se mršti:
Ne, to znači da ponekad dobijem kiselu vodu umesto rakije, ali bar ne gubim vreme!
Konobar prilazi usporenim hodom:
Gospodo, meni se čini da vi ne naručujete zbog pića, već zbog razgovora!
Radmilović ozbiljno, ali sa osmehom:
Mi pijemo da bismo razumeli svet. a piće je samo dekoracija.
Čkalja uzdahne, teatralno podiže čašu:
Dakle, još jedan dekor!
Konobar klima glavom, odlazi, mumlajući:
"Još jedan dekor!" Sve sam čuo, ali ovo nikad...
Ostaje zvuk smeha koji nadjačava i kafanu i sudbinu, filozofija je i dalje u zraku,
a rakija još nije popijena…
