Као свитање зоре,
од греха чист,у виделу ходиш,
Лекару душа изранављених,
ново срце у мени припремаш
да га спалио не би светошћу Твојом ко стрњику,
што је ветар пустињски носи кроз дине времена,
да пред вратима Неба не буде остављена...
Кораку учиш Рави, у рукама ме носећи крај ребра
што од љубави крвари,
Васељене Господару понизни,
што Истину откри смернима,
шапатом на душу покуцавши,
у лахор Очев Истину обукавши,
силом њеном сиромашне духом преображавајући.
од греха чист,у виделу ходиш,
Лекару душа изранављених,
ново срце у мени припремаш
да га спалио не би светошћу Твојом ко стрњику,
што је ветар пустињски носи кроз дине времена,
да пред вратима Неба не буде остављена...
Кораку учиш Рави, у рукама ме носећи крај ребра
што од љубави крвари,
Васељене Господару понизни,
што Истину откри смернима,
шапатом на душу покуцавши,
у лахор Очев Истину обукавши,
силом њеном сиромашне духом преображавајући.
a kao ne dolazi ?
