Upravo o tome i pričamo kroz čitavu ovu temu.. (ne bi bilo zgoreg da je pročitaš celu.. tako bi video da su odgovori i rešenja na sve to što si rekao već dati).
Da je čovek zdravo i normalno biće i da ne dovodi ostala živa bića do izumiranja - što izlovljavanjem, što masovnim uništvanjem prirodnih staništa - ne bi bilo nikakve potrebe zauzimati se za zaštitu tih drugih bića. Ali čovek to
besomučno radi i situacija je postala
zaista alarmantna. Najvažnije za zaustaljanje katastrofe i promenu nabolje je buditi svest u ljudima o tome i apelovati na razumnije ponašanje. To moramo raditi stalno i uporno, i ako budemo imali sreće da ne razore svet pre toga, možda i urodi plodom.
Ali taj proces ide užasno sporo (iako će većina ljudi za sebe reći da su inteligentni).. pa se u međuvremenu moraju preduzeti druge mere zaštite biodiverziteta.
To čine neki umno zdravi i svesni ljudi - zalažući se da se očuvaju veliki delovi netaknute prirode, koje čovek neće dirati i narušavati. Ti veliki delovi prirode se zovu
nacionalni parkovi i rezervati prirode. Oni su drugo najbolje rešenje dok se ljudska svest ne promeni. Ali ih je veoma teško očuvati, pošto pohlepni ljudi i dalje atakuju na te teritorije - što krivolovom, nezakonitom sečom šuma i podmetanjem šumskih požara, što lobiranjem političkim putem - da bi i te delove izbetonirali i pretvorili u gradove (u kojima su onda anksiozni, nervozni, depresivni.. i iz kojih onda žele da beže u prirodu.. a nekada ih ne pretvaraju u gradove nego u rudnike, npr. litijuma.) Ljudi koji štite ove rezervate se kreću kroz njih radi nadzora situacije, i često uz pomoć pasa pronalaze lovokradice koje onda bivaju sankcionisane. U ovim rezervatima ne mogu da opstanu životinje koje nisu rođene u divljini i obučene od strane roditelja da love.
- Evo primera rezervata prirode:
Još manje jedinice ograđene prirode u okviru koje su životinje i priroda zaštićeni se zovu
safari ili zoo-parkovi. Ti delovi prirode su znatno manji od rezervata, ali su takođe dovoljno veliki da se životinje u njima kreću slobodno i da mogu da razviju pun trk. Pošto su manje od rezervata, lakše ih je nadgledati i sačuvati od krivolova. U njima sasvim uspešno žive i životinje koje u divljini ne bi opstale same, jer imaju punu asistenciju ljudi. Na takvim mestima životinje su veoma srećne, pare se i rađaju mladunce koji su zdravi i uspešno odrastaju.
- Primere safari-parkova sam već dala ovde i ovde.
I poslednja, ujedno i totalno neprihvatljiva opcija su
zoo-vrtovi. To su toliko mala mesta da životinje žive u malenim kavezima, često sa betonskom ili kamenom podlogom, 24/7 - gledaju u rešetke godinama i decenijama, bezuspešno pokušavajući da ih pregrizu, bez ikave mogućnosti da ikada u životu razviju pun trk ili let. Mnoge od njih psihički obole, jer su i one jako inteligentne i emotivne - kao što sam vam prikazala onim videima u prethodnim postovima. U zoo-vrtovima se većina životinja nikada ne pari, čak i ako imaju kraj sebe partnera. Ako se desi da se pare i da daju potomke, ti mladunci uglavnom ne prežive. Za razliku od prethodne dve varijante, ova poslednja ima za cilj samo zabavu ljudi i ostvarenje ličnog profita.
Za totalno ukidanje te poslednje varijante se mi ovde zalažemo. Sva takva mesta (svuda u svetu!) treba zatvoriti i Zakonom zabraniti. Isto važi za akvaparkove i cirkuse koji koriste životinje.
Zaista to i mislim!
