(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
ŽONGLIRANJE
Reči.........izgovorene, napisane, prećutane,
reči koje kunu, ljutnju svoju pljuju,
reči što se smeše, milinu šire,
reči koje vole, ceo svet zagrle,
reči koje mrze same sebe žale,
reči kišne, suze što liju,
reči vrele što nose žar leta,
reči blage nežnost što dele,
reči snene uspavljuju noć,
reči užasa, pogrde i straha, aždaje grozne što mišlju ruše,
reči u stihu, pesnikov poj,
reči u prozi misao što kažu,
reči u slici, reči u oku.... rekoh šta videh,
reči u reci planinskoj, brzoj, hladne i vrele u isti mah,
reči u uglu detinje sobe, što zbore tihi, tužni plač,
reči što reče neshvaćen čovek,
reči što kaza usamljen stvor,
reči uzaludne što vetar nosi,
reči u nizu, ko' bisera niska,
reči uz osmeh i pokret rukom,
reči uz grcaj i pognutu glavu,
reči što leče bolesti mnoge,
reči uz kafu il' čašku ljute,
reči što besne, lupaju, lome, pucaju kosti, stvari i sni,
reči što kaže prijatelj meni, tiho na uvo, da znamo samo mi,
reči što ljube i razum mute,dodirom svojim peku nam dlan,
reči nas naše, hteli il' ne, stavljaju u odredjeni klan.
Reči što rekoh, bogatstvo su moje
reči što stekoh, bogatija još sam
reči što ne porekoh, čovek postah.
Za reči je uvek potrebno bar dvoje,
jedno da priča, drugo da sluša,
časkom te reči uloge zamene,
da onog što priča malo odmene,
I tako dva lica, tri lica, ili više lica,
odluče šta će sa gornjeg menija,
narudžba stigne al' bez deserta.........
sami će slatkiš spraviti vešto.......
pa nek urade i oni nešto.
Reči u blato bacite me mogu, reči međ zvezde popeti me mogu, reči mi ljubav govore same, reči me mogu ubiti u trenu ...........reči su moćne, raniti me mogu, iseći grđe no oštrim mačem........reči su moćne, lečiti me mogu, veru u ljude pružiti mi same.......zato pažljivo sa rečima žongleri.
da crveni na moj red, što bi rekli kod mene u selu hahahaha
