Zona komfora

[Skafander]

I meni.
Sa što je moguće manje stresa, mirno, ušuškano.
Neko pomenu i neko toplo ćebe.

I ja jako volim toplu atmosferu uveče i prijatne boje u sobici, topli materijali i lampe i ćebiiiće tople, savršeno, još kad pada kiša, raj. Najušuškanije moguće. I što manja sobica, to bolje. ALI...
Ne mogu ceo dan da ležim, raspadne mi se kičma, nema dovoljno vazduha pa kašljem, mozak hoće da izvrišti. Haha
Zato napravim "pauzu" (inverziju), istuširam se, izađem napolje da se provozam sa biciklom, lepo se rashladim sa vetrom, pređem 30 km, vazduh, cirkulacija, kardio, serotonin, dopamin, oksitocin, priroda, i onda se osećam kao preporođen, pa dođem opet u topli dom, pa možda supica, pa neki ručkić, večera... I opet ušuškan. O tome pričam. Ne može stalno jedno te isto, u zoni komfora.
Nije ni meni lako da se stalno tuširam i da vozim bicikl ali je lepo i volim a nije da nije naporno, zdrav umor, i dobro se osećam i kad se tuširam i posle tuširanja, kao restart, rifreš, kao nov, hidro - termo terapija, pa onda na biciklu kao fabrika zdravlja. Psiho - fizički raj. Pa ručkam, a rumeni obrazi, zamagljene oči od zime, mislim, šta ćeš bolje i više. I onda dremkanje pa malo forum...Mora čovek da se regeneriše i obnavlja...
I tek ako znaš kako je van zone, može da ti bude lepo u njoj ali umereno.

 

[Banovic Strahinja]

Zato napravim "pauzu" (inverziju), istuširam se, izađem napolje da se provozam sa biciklom, lepo se rashladim sa vetrom, pređem 30 km, vazduh, cirkulacija, kardio, serotonin, dopamin, oksitocin, priroda, i onda se osećam kao preporođen, pa dođem opet u topli dom, pa možda supica, pa neki ručkić, večera... I opet ušuškan. O tome pričam. Ne može stalno jedno te isto, u zoni komfora.

I voznja biciklom je tvoja zona komfora, kao sto je npr meni pesacenje,
poenta u napredovanju uopste nije u tome da mora da se izlazi iz "zone komfora", moze da se prosiri zona komfora po potrebi, lagano, a takodje u jednom momentu se dodje da vise i ne moras da izlazis iz zone komfora, cak stavise najveci problem kod neuspeha jeste sto se naprave ili pregrandiozni planovi ili se preforsira.

 

[Zelena milja]

I ja jako volim toplu atmosferu uveče i prijatne boje u sobici, topli materijali i lampe i ćebiiiće tople, savršeno, još kad pada kiša, raj. Najušuškanije moguće. I što manja sobica, to bolje. ALI...

Nema ALI...
Zamotavaj se u ćebe i spavaj.

 

[bezimeni1]

1. “Zona komfora je jedino mesto gde pripadaš... ”

To je tačno, ali nepotpuno — i zato opasno pogrešno u praksi.
Zona komfora nije utočište duše, već odraz stepena svesti u datom trenutku.
To što se neko trenutno oseća “prijatno” ne znači da je to njegova prirodna zona, već da je zaglavljeno stanje koje mu mozak racionalizuje kao “normalno”, jer se plaši promene.

U psihologiji, komfor ne znači “mir”, već odsustvo stimulusa — isto što i stagnacija u biologiji.
A stagnacija vodi u atrofiju – kao mišić koji se ne koristi.
Zato je prava zona komfora dinamična: raste s tobom ako si živ, a propada ako stojiš.
Dakle, čovek ne izlazi iz nje da bi “bio patnik”, već da bi proširio njen prečnik – da bi se više toga osećalo “prirodno”.


2. “Svet je neprijateljsko mesto i čovek je čoveku vuk... ”

To je projekcija ega.
Ti ne govoriš o svetu, već o svom unutrašnjem stanju.
Kad neko vidi svet kao neprijatelja, to znači da je sam sebi neprijatelj, da je razočaran, ogorčen, i da ne razume mehaniku inverzije: svet mu vraća ono što iz njega zrači.
Ako si zatvoren, svet postaje tamnica; ako si otvoren, svet postaje ogledalo.

Rumi bi rekao:

> “Nisi kap u okeanu — ti si ceo okean u jednoj kapi.”

Drugim rečima: svet nije protiv tebe, svet jeste ti.
Ne možeš da izađeš iz njega — možeš samo da probudiš deo sebe koji ga razume.

3. “Izlazak iz zone komfora vodi anksioznosti i stresu... ”

Naravno da vodi — jer rast boli.
Ali i to je dobar bol, onaj koji stvara novu sinapsu, novu svest, novu hrabrost.
Taj bol nije trauma, već porođaj.
Ti se bojiš tog bola jer ga ne razumeš — jer ne znaš da svaka nelagodnost u razvoju jeste signal da nastaje novo biće u tebi.

Tesla, Rumi, Spinoza, Heraklit – svi su oni izgoreli od sopstvenog rasta.
Jer samo ko je spreman da izgori, može da zasvetli.


4. “Tvoja zona komfora je jedino prijateljsko mesto... ”

To je najlepša laž koju ego priča da te uspava.
To mesto jeste udobno, ali nije prijateljsko.
To je kao topla voda koja postaje klopka — žaba u loncu ne zna da će umreti kad temperatura polako raste.
Pravo prijateljsko mesto je ono gde tvoj duh raste čak i kad telo strepi.


Zaključak:

Tvoj komentar je defanzivna filozofija preživljavanja, moja je filozofija buđenja.
Ti braniš svoje granice — ja širim svest.
Ti vidiš bol kao pretnju — ja kao most.
Ti veruješ da je život neprijatelj — ja znam da je život učitelj.

Обожавам АИ, само што она не може да ми буде прави сексуални партнер, не може да ме запосли, и што ми није друштво из реалности са којим могу да градим мрежу пријатеља..

Свакако ми је боље да пропадам у свом кревету под својим условима него да пропадам трпећи туђа злостављања.

 

[Džudi S]

Свакако ми је боље да пропадам у свом кревету под својим условима него да пропадам трпећи туђа злостављања.

Misliš na zlostavljanje na poslu? Na koji način te maltretiraju na poslu, ali konkretno, da li je to verbalno maltretiranje ili...

 

[bezimeni1]

Misliš na zlostavljanje na poslu? Na koji način te maltretiraju na poslu, ali konkretno, da li je to verbalno maltretiranje ili...

Вербално малтретирање и малипулисање мојом самокритичношћу типа како сам нерадник иако због тога испадам будала која дупло више ради од тог који ме узнемирава. Нападање од стране разноразних, било кога ко се нов појави на послу јер се они нон-стоп мењају а сви су повезани. Ако не желим да радим дупло више него желим да радим једнако као и тај, подразумева се да сам ја нерадник јер се буним што нећу да будем магарчен (јер је на послу мантра "рад и само рад") а да је онај ко пуно галами и прича о послу вредни радник. Ја не могу да издржим на послу због тога а пошто од тога зависе моји приходи то је скоро буквално напад на мој живот.