Znate li šta je ekološki otisak?

[Nina]

Jeste li ikada razmislili o tome kakav je vaš ekološki otisak? Počnimo od toga šta ovaj termin označava...
U periodu od 40 godina, pritisak čovečanstva na planetu je postao znatno veći nego što priroda može da obnovi.

Bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju. To znači da sečemo više drveća nego što ono može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti.

Posledice su višestruke – smanjenje zaliha prirodnih resursa i gomilanje otpada brže nego što on može biti apsorbovan ili recikliran, kao što je slučaj sa rastućom količinom ugljen-dioksida u atmosferi.

Šta je, zapravo, ekološki otisak?

Ekološki otisak predstavlja zbir svih "ekoloških usluga" koje ljudi "zahtevaju" od određenog prostora. On podrazumeva biološki produktivne površine (ili biokapacitet) potrebne za useve, pašnjake, naseljena područja, ribolovna i šumska područja. Ovde se takođe podrazumeva površina šume koja je potrebna kako bi se apsorbovale emisije ugljendioksida koje okean nije apsorbovao. I biokapcitet i ekološki otisak su izraženi zajedničkom jedinicom koja se naziva globani hektar (gha).

Glavni krivac za ovaj rastući ekološki otisak u poslednjih pedeset godina su emisije ugljendioksida nastale usled upotrebe fosilnih goriva. Godine 1961, emisije ugljendioksida su predstavljale 36 odsto od našeg ekološkog otiska, do 2010. taj broj je skočio na 53 odsto.

Tehnološki napredak, uticaj poljoprivrede i navodnjavanje su povećali prosečan prinos po hektaru što je dovelo i do uvećanja biokapaciteta od 9.9 do 12 milijardi globalnih hektara u periodu između 1961. i 2010. godine.

Međutim, tokom ovog perioda, ljudska populacija je porasla sa 3.1 milijardi stanovnika na 7 milijardi čime se smanjio biokapacitet po glavi stanovnika sa 3.2 na 1.7 globalnih hektara. U međuvremenu ekološki otisak pojedinih zemalja je porastao sa 2.5 na 2.7 gha po glavi stanovnika.

Šta nas čeka u budućnosti?
S obzirom na to da će svetska populacija dostići 9.6 milijardi stanovnika do 2050. godine i skoro 11 milijardi do 2100, biokapacitet za svakog stanovnika Zemlje će se još smanjiti, te će biti pravi izazov održavati nivo biokapaciteta s obzirom na smanjenje kvaliteta zemljišta, oskudicu pijaće vode i povećane troškove energije.
link

 

[manem78]

"If you want to reduce carbon footprint, reduce the number of feet."
Sadhguru

 

[Џорџи]

Pa valjda da posadim drvo i ne bacam djubre u prirodu

 

[Jasna]

Ko je glavni krivac? Glavni krivac je upotreba fosilnih goriva.
To nije odgovor na pitanje ko je glavni krivac.

Ekološki otisak je samo uvod u obračun novog poreza kojim će običan
čovek biti opterećen, glavni krivac će biti još bogatiji, a prirodi ništa bolje
neće biti.

 

[Plant]

Moj drugar koji zna puno o biljkama - jako puno, uzgaja Gerbere za cvećare.
Sa znanjem je najači u Srbiji i šire.. radio i kao savetnik za CG , i Bosnu, velikim uzgajivačima.
Mikrobiolog je.. radio i na institutu i u prosveti....
Prihranjuje Gerbere sa cca tri puta jačom koncentracijom CO2. Od ugljen dioksida biljke jako lepo napreduju.
Zašto se to ne dešava i u prirodi ?
Pojele bi biljke sav " višak" - CO2

Pričaju nam da CO2 u visinama stvara efekat staklene bašte.
Kako, kada je teži od vazduha ?

 

[Jasna]

Emir Kusturica o pametnim gradovima.