(ili neka moja razmišljanja inspirisana ko zna čime)
ZNAŠ DA SAM TU...
Pa gde si ti?
Jel se raduješ pa nemaš vremena?
Ili tuguješ u sebi sadeći u duši tuge semena?
Čekam da se pojaviš
Čekam da se smejemo
Al’ čekaću još ....sve dok se ne javiš.
Brinem već malko....pa eto, pitam
Da li ti treba rame za plakanje?
Ili neko za smejanje?
Da li treba nekog da tepam?
Ili ti pomoć neka treba?
Za sve sam tu, naći me možeš
Danju i noću, u osvit zore
Jer kad Čoveka muke umore
Prijatelj tu je da ga ne obore.
Na granici sam gde prestaje forum
i na tom mestu počinje život
ne baš uvek veseo, mio i pitom
ipak je to plodna njiva sa žitom.
PS Posvećeno dragoj prijateljici....
