Znam bolje. Pa zašto ne činim bolje?

[Džudi S]

Koliko puta smo doneli odluku da ćemo se hraniti zdravije? Koliko puta smo obećali sebe da ćemo biti fizički aktiviji, da ćemo smršati, da ćemo prestati da pušimo?

Koliko puta smo doneli odluku da više nećemo da kasnimo?

Zašto te odluke ne poštujemo i nastavljamo po starom? Šta nas sprečava da se promenimo? Da li je to strah od promena?

Da li je promena stvar volje, znanja ili emocionalne zrelosti?

Šta mislite, zašto neke osobe ne mogu da se promene?

Znamo da ćemo se osećati bolje ako promenimo navike, ali ne činimo ništa da bismo se promenili. Zašto je to tako?

 

[Džudi S]

Mnogo je pitanja postavljeno za razmišljanje.

Neke osobe su dosledne i prihvataju promene. Neke druge to ne mogu.

Lično, moram da promenim neke svoje navike, ali to ne činim. Nemam snažnu volju da to učinim.

 

[Duki Lu]

Zašto te odluke ne poštujemo i nastavljamo po starom? Šta nas sprečava da se promenimo? Da li je to strah od promena?

Kada o nečemu razmišljamo ( dijeta, prestanak pušenja, fizičko aktiviranje) znači da nam treba takva promena ali još nismo spremni da je primenimo i odreknemo se ustaljenih navika.

Kod mene funkcioniše tako što s vremena na vreme razmišljam o problemu, na tome i ostane.
E kada mi dođe 'žuta minuta', presečem stare navike i startujem sama, bez mnogo priče, bez hvalisanja ili pričanja šta će biti.

Vrlo diskretno 'ulazim u priču', a kada okolina primeti promene to mi je dodatna motivacija da istrajem.
I istrajavala sam dugo.

 

[Serafim]

Nije to strah od promena, to je samodisciplina.

 

[Bodulica]

Mislim sa postoje ljudi koji imaju mir sa sobom i staloženo plove kroz život a druga grupa je ona koja vozi na rezervi, kojoj treba mala dnevna doza dopamina bilo to čaša vina, cigara, kafa..
Promjeniti navike iz korjena i odreći se te male dnevne doze dopamina je za neke strašno velik korak jer mozak u potrebi za supstancama na koje smo ovisni krene da nas laže i manipuliše. Ubjedjuje nas da bi bili mizerni, da možda neće biti posljedica od loše navike, kako je onaj nepušač na vrh planine obolio od raka pluća..
Neke ljude razljuti ta ovisnosti koja gospodari njima i inat im pruži snagu. Neke uplaši zdravstveni razlog , neki uvide da im ta navika šteti psihi..a neki ne mjenjaju ništa..kao ja.

Duboko u sebi svi znamo zašto. Negdje mazohizam iz ovog i onog pa onda nema ni petlje suočiti se i odreći se lažne sreće jer su sve naše male doze dopamina lažna sreća i djavolji šapat samodestrukcije.

Ja sam jednom ovdje napisala da mi treba pomoć i podrška da ostavim cigare i niko se živ nije javio tako da sam shvatila to kao znak da nastavim da pušim i pojačam.

Ajde, iznesite svoje loše navike i da pokušamo da ih pobjedimo zajedno i za 40 dana vidimo rezultate.
Ono, grupna terapija.

 

[Urwald]

Koliko puta smo doneli odluku da ćemo se hraniti zdravije? Koliko puta smo obećali sebe da ćemo biti fizički aktiviji, da ćemo smršati, da ćemo prestati da pušimo?

Uglavno za života donesemo poveći broj ovakvih odluka, neke čas i ponavljamo više puta.

Zašto te odluke ne poštujemo i nastavljamo po starom? Šta nas sprečava da se promenimo? Da li je to strah od promena?

Stare stvari su nam prerasle u navike/zavisnost tako da je za taj prvi korak zapravo potrebno baš dosta ulaganja, ako ga napravimo moguće je da ćemo da krenemo u promene.
Mada ima tu i situacija da se menjamo tek u kritičnim momentima - kada smo maltene sterani uz zid.

Da li je promena stvar volje, znanja ili emocionalne zrelosti?

Lično mislim da su efikasne promene stvar nagomilanih frustracija tj. kada hoćemo po svaku cenu da menjamo nešto. Neki česti primeri su toksični brakovi - razvodi, kritično narušeno zdravlje - izbacivanje x, y, z iz ishrane i sl.

Šta mislite, zašto neke osobe ne mogu da se promene?

Navikle su na komfor i ne mogu da se pomere sa mrtve tačke, a i nedostaje im neki pritisak da bi se iz nje pomerili.

Znamo da ćemo se osećati bolje ako promenimo navike, ali ne činimo ništa da bismo se promenili. Zašto je to tako?

Mislimo da ćemo se osećati bolje, mada nedostaje nam taj opipčjiv faktor zadovoljstva u tome. Retko ko je je baš spreman i u stanju da radi nešto što mu ne izaziva neki stepen zadovoljstva u dužem periodu, a za efikasne promene treba vremena.

 

[Zelena milja]

Zašto te odluke ne poštujemo i nastavljamo po starom? Šta nas sprečava da se promenimo? Da li je to strah od promena?

Za neke promene se ne vredi mučiti ( subjektivno opažanje ). Možda nemam ni volje da sada nešto bitno menjam u životu. Gledam da mi bude što lakše i jednostavnije.

Da li je promena stvar volje, znanja ili emocionalne zrelosti?

Volje, naravno.
Ponekad dođe trenutak kada mi je svejedno.

Znamo da ćemo se osećati bolje ako promenimo navike, ali ne činimo ništa da bismo se promenili. Zašto je to tako?

Znam da se neću osećati bolje jer bi mi to izazvalo dodatni stres.

 

[Zelena milja]

Ajde, iznesite svoje loše navike i da pokušamo da ih pobjedimo zajedno i za 40 dana vidimo rezultate.
Ono, grupna terapija.

 

[The_Night_Hawk]

Svako ceka trenutak za promene
kad dodje resi se to jako brzo
znam iz iskustva
Samo hrabro ljudi i ne dajte se
vazno je biti svestan problema
i to je prvi korak

 

[Џорџи]

Cvrsto na zemlji nikad nisam imao moderne istripovane ciljeve i ambicije,sad me tek to ne zanima, jer su jasni prioriteti koji se svode na zdravlje i mir,nisam jahao konja nikad pa mozda i probam,skoro sam bio i nisam imao zelju osim da ih grlim i mazim,nisam skakao padobranom pa i ne moram,poroke nikad nisam imao,da li cu opet ici u teretanu necu,zdravo se hranim, treba malo da se vise posvetim sebi i ne preskacem obroke,eliminisao sam lose ljude iz okruzenja i ne dajem nikom prostora vise da mi pije krv,postao sam osecajniji i nemam potrebu zarad drugih da se sputavam i vracam unazad,moje promene na bolje ne znace da su dobre i za emotivne vampire

 

[Bodulica]

Vjerovatno je ključ svih naših mentalnih problema u naglašenijim emocijama ili što kaže Džordži “Osjećajniji”.

Treba baratati sa tim bremenom i ostati iole normalan pa svi pribjegavamo svojim metodama tj činimo najbolje što danas umijemo dok ne dođje taj momenat što reče “Hawk”.

To je isto kao kad nas zaljubljen pita za savjet i mi mu argumentovano , razumno kažemo da raskida i on kima glavom, slaže se a onda opet ne posluša i ide dublje u svoje dno dok SAM ne uvidi.

Problem je što u toj našoj nezdravoj ljubavnoj vezi sa lošim navikama nekad može biti kasno, da nas bankrotira, razvali da ne možeš ustati nazad ali to je rizik koji prihvatamo i tu jedino pokazujem znakove optimizma, da unatoč svim lošim prognozama loše navike sve bude ok

 

[Bodulica]

Znam
I can feel you girl

 

[Zelena milja]

postao sam osecajniji

Nisi.

 

[Џорџи]

A jel bi za vas mozda trebao,naravno da ne

 

[Zelena milja]

Ne. Zbog sebe.

 

[Џорџи]

Zbog sebe nisam prema svakom bolji

 

[Zelena milja]

Ne bolji. Osećajniji.
Osećanja često bole ali te čine čovečnijim.

 

[Џорџи]

Da selektujem prema kome,a ti ne mozes videti dobro u nekom ako nisi dobra ili vidjela cesto u drugima,posto pravis cesto o meni psycho analize

 

[Zelena milja]

Ne. Samo sam videla šta pišeš.

 

[Џорџи]

Citaju i drugi ali nisu zli i nemaju potrebu da dokazuju da sam los jer to i ne vide

 

[Svetozar ot Ružičić]

Znamo da ćemo se osećati bolje ako promenimo navike, ali ne činimo ništa da bismo se promenili. Zašto je to tako?

То значи да особа нема довољно јак мотив да се мења. Другим речима, није стварно убеђена да се промена исплати, односно да су бенефити исте већи од њених трошкова. Притом није толико битно шта мисли свесно, јер оно што мисли свесно није нужно оно што мисли подсвесно. Да би особа била одлучна, цео ум мора да се сложи око неког предлога, не само један део. Иначе ће имати нешто што се зове, "слаба воља". Кренуће неким путем, али под утицајем дела ума који се не слаже, и који самим тим врши притисак да се пажња усмери у другом правцу, особа ће евентуално одустати.