Značenja najlepših reči srpskoga jezika

[Lada]

Овде ће бити речи које су "лепше од лепших". У теми "Лепе речи српскога језика" издвајаћу такве, и постављати их овде, уз краће објашњење смисла, значења и порекла. Ако је нека реч данас ретко у употреби, а својом лепотом, садржајем и звучношћу заслужује да се не заборави, покушаћемо да јој овде понудимо спас. Биће овде и речи странога порекла, које су нашле места у нашем начину размишљања и исказивању осећања.

Пожељно је да примедбе, предлоге и сугестије достављате путем пп.

 

[Lada]

Б
бадњак - младо и право церово или храстово дрво, које се обредно сече рано ујутру на Бадњи дан (по правилу: уз три ударца укосо, са источне стране), а на Бадње вече уноси у кућу и налаже на ватру; обреди и молитве приликом сечења, уношења и ложења бадњака различити су од краја до краја; обичај ритуалног паљења дрвета познат је у Срба, као и неких других народа, и пре појаве хришћанства; бадњак се (по предању са основом у хришћанству) ложи у знак сећања на ватру коју су запалили витлејемски пастири у пећини у којој се родио Исус Христос
бајка - кратка прича о невероватним догађајима и натприродним бићима; невероватна прича; причање са преувеличавањем; књижевна врста у чијем приповедању нема супротности нити оштре разлике између природног и натприродног, стварног и измишљеног, али је по правилу истакнута борба између добра и зла
баштина - сваковрсне вредности (физичке, духовне, културне, историјске) које су преци стварали а које наслеђују (баштине) потомци (баштиници); имање које наслеђем прелази на потомке, очевина, дедовина, наслеђе; имање; понегде и у значењу: башта, њива, ливада
бездан - понор, провалија; у пренесеном смислу: пропаст; бескрај, широко пространство; који је без дна, врло дубок; бескрајан, огроман
бескрај - простором неограничено, неограниченост
битисање - постојање, живљење ("О, самовање, о, тешко битисање" - Р.М.Рилке)
благдан - празнични дан, празник; раније: недеља као дан у који човек осети везу са узвишеним и целовитим
благовање - уживање, живљење у добру, са осећањем духовне смирености и душевне радости; обедовање, гошћење
благоглагољив - који много прича, брбљив; говорљив, слаткоречив
благодарити - захвалити (свр), захваљивати (несвр)
благодат - благослов, милост (Божја); срећа, корист, добит, добро које долази као дар природе
благоизволети - изволети, наћи за сходно (израз се раније користио за исказивање односа поштовања према поступку другога - Отац је благоизволео послати ме у школу)
благонаклоно - с добром вољом, одобравајући, пријатељски, љубазно
благонаклоност - љубазност, предусретљивост, пријатељство
благородан - добар, племенит, душеван, захвалан; који је племенитог рода (у титулама); који је добре врсте
благосиљање - изрицање захвалности са жељом за срећу
благослов - изражавање жеље за добро и срећу некога призивањем божје милости; поподневни црквени обред; милост (божја), дар (божји); одобрење, пристанак, сагласност
благословен - који је примио благослов, на коме се излива благослов; плодан, користан, срећан; благословена (жена): бременита, у другом стању
благословити - дати благослов, изразити жељу за нечије добро и срећу; (цркв) извршити обред освећења, осветити; (рлг) обдарити; одобрити
благост - особина онога који је благ, онога што је благо, доброта, племенитост; угодност, пријатност
бојазан - зебња, плашња, страх; (заст) бојазан/а/о: бојажљив/а/о
бокор - вишеструко стабло, жбун, грм ("Шуме бокори цветног јоргована" - М.Ракић); букет, кита, руковет

 

[Lada]

В
вавек, вавијек - (заст) увек, свагда, вазда, вечито
вазда - увек, свагда, једнако; покр. ваздан
вареника - кувано млеко; вруће млеко, тек скувано; понегде: свако слатко млеко
вареник - прокувано и зачињено пиће, чешће вино него ракија; грејано вино; исто и: вареница; понегде у смислу: вареника
васкрсење, (цсл) васкрсеније, васкрснуће - Васкрс, Ускрс, хришћански благдан, празник када је Исус Христос васкрсао/ускрснуо; ускрснуће; ослобођење; препород
ватра - природна појава која настаје кад нешто гори, појава високе температуре и светлости при наглој оксидацији, огањ; пламен, пожар; паљба, пуцање из бојног оружја; окршај, бој; светло, сјај; (фиг) црвенило, жар; повишена температура тела, врућица; (фиг) жестина, жар, занос, одушевљење; (фиг) жесток, храбар, врло брз, врло вредан
ведогоња - дух видовитог човека који напушта тело и појављује се за време олује, наноси људима зло и бори се с другим ђаволима-духовима да би одбранио своје место (у роману "Смутное време" Младена Маркова, ведогоња брани дух народа)
вèдро - суд без поклопца, отворен суд у којем се носи вода
вериге - ланац над огњиштем о којем виси котао, комостра; оков, окови на ногама затвореника; верига: ланац, синџир
виспрен (рус) - који добро запажа, оштроуман, проницљив; који се добро сналази, окретан; фин, танан
воденица - млин на води с воденом погонском снагом; млин за кафу, бибер, орахе и сл.
вододрж - ствар/материјал која(и) не пропушта воду, водонепропустан материјал
водохранилиште - место за чување (похрану) воде; акумулационо језеро, базен, водоводна акумулација
вознесен/а/о - узбуђен, занет; уздигнут, узвишен (духом); вознесеност: узбуђеност, узвишеност, уздигнутост, воздигнутост
волшебник (рус) - чаробњак, мађионичар; волшебно: на волшебан начин, невероватно, наднаравно, чаробњачки
враголан - немирко, несташко, шаљивац, обешењак
врлина - морална чистота, непорочност; особина која некога краси, лепо својство, позитивна црта карактера; добра страна, добро својство, преимућство, предност

 

[Lada]

Г
гај - шумица, шумарак, луг
гиздав/а/о - накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит; (прил) гиздаво: кићено, китњасто; раскошно; охоло, поносито
гозба - свечани ручак или вечера приређена у нечију част; чашћење, гошћење; (заст) гозбина
гора - планина, брдо; (фиг) хрпа, гомила; шума; одсечено грање и гранчице с лишћем; (нар.мед.покр) епилепсија, падавица
горљив/а/о - запаљив, који лако гори; врео; (фиг) ватрен, жесток, ревностан; (прил) горљиво: са пуно ватре, ревности, ватрено, жестоко, ревносно
горовит/а/о - који је пун гора, планина; шумовит
градина - врт, башта; ограда; рушевине старога града, место где је некад био град
гуја - змија; (фиг) љут, оштар и опасан човек; подмукла особа; нож, сабља; оно што је јако хладно

 

[Lada]

Д
Дабог, Дајбог, Дажбог, Даждбог - словенски бог који даје живот Земљи, бог Сунца и кише, бог подземног света и родоначелник Словена; код В. Чајкановића: хтонско божанство, врховни бог Срба
двиска - двогодишња овца (понегде и коза); овца (коза) која се није јагњила (јарила); исто и: двизица
двојачење - преоравање, поновно орање исте њиве; у пренесеном смислу: "умножавање" личности, намештање лица и понашања зависно од ситуације, "маскирање"
дера (тур.покр) - рупа; проваљено место у плоту, огради, струга; тор за овце
детињство - доба човечјег живота од рођења до дечаштва; (фиг) доба у развитку народа, науке и сл. које одговара детињству човека, неразвијеност
дечурлија - аугм. и пеј. од деца
дòземак - део стабла који је ближе земљи, до земље; понегде и са нагласком: доземāк
доколица - време кад се не ради, беспослица, слободно време
доконати - докончати, довршити; закључити, одлучити
драговање - обасипање пажњом, љубављу, вољење; препуштање љубави, присно опхођење, вођење љубави
дражесно (прил) - на дражестан начин, љупко, мило, привлачно
Дружичало - други понедељак по Ускрсу, побусани понедељак; дан када се момци и девојке дружичају (братиме и сестриме на дан Дружичала)
духовник - духовни учитељ, духовни и морални узор; свештеник
душа - свест и способност човека да мисли и осећа; скуп карактерних, урођених својстава и црта, ћуд, нарав, природа неког човека, темперамент, способност за разумевање другога; (теол) бесмртан, нематеријалан принцип живота у човеку; човек, особа, становник; (фиг) онај који даје правац и тон, централна личност, покретач; (фиг) особито мила и драга особа; покретна сила у неком предмету

 

[Lada]

Ђ
ђерам (тур) - полуга за коју се веже кабао, канта за извлачење воде из бунара; бунар са таквом полугом; полуга на ваги, теразијама; полуга код великих дизалица у лукама, пристаништима; брана, рампа преко друма пред улазом у град где се плаћа трошарина
ђердан (тур) - ланчић о врату, огрлица
ђул (тур) - ружа, ружица ("Но у сребрн ибрик захитила воде, па по башти ђуле заливати оде" - Емина, А. Шантић)

Е
еон (грч) - веома дуг период времена

Ж
жбан - мањи пљоснат дрвени суд за течност; мање буре; исто и: жбањ

 

[Lada]

З
завет - свечано обећање, свечана обавеза на нешто; заклетва; завештана жеља или молба (Пелен ће вам горке сузе мамит, А оструга срце раздирати, Што ми нисте завет испунили" - Завет, В. Рајић); заветни дар на који се неко раније обавезао, поклон који верници прилажу црквама
заветрина - место заклоњено од ветра; (фиг) удобно, безбедно, сигурно место
завештање - завештана жеља, завет, аманет; последња воља, опорука, тестамент; опоруком остављена имовина (наследство)
заврзлама - замршена, запетљана ствар; отезање; смицалица, доскочица, подвала; збрка, забуна; (у атриб.служби): ћудљив, особен, мушичав
задужбина - грађевина (црква, манастир) подигнута за душу некоме од стране српских владара; имовина која се поклања или завештава у хумане или просветне сврхе, фонд; (фиг): добро дело, доброчинство
зајапурити се - постати црвен, зажарен у лицу, зацрвенети се
заметати (свр. заметнути) - зачињати, заподевати, започињати; затурати, забацивати, скривати; запостављати, занемаривати; забацивати, стављати иза или преко нечега; правити замете, наносе, сметове, завејавати; стварати клицу, заметак; заснивати; правити котурове, омче, чворове; (фиг) забацивати, заплитати (ногом)
зановетало - онај који зановета, приговара, досађује приговарањем, говори неважне ствари, бесмислице
занос - болесно душевно и телесно стање у којем је поремећен рад чула и разума, несвесно бунцање; бунило; претерано одушевљење, усхићење, ентузијазам; замишљеност, задубљеност, расејаност
запис - мањи састав негде записан, забелешка; окултно дрво с урезаним крстом код кога се искупљају крстоноше; исписане речи на папиру којима примитиван свет приписује чудотворну моћ; завештање, легат; (мн.књиж): мемоари
зачкољица - ситан безначан разлог, изговор за нешто, задевица
здухаћ - исто и: ведогоња; заштитник своје области против вештица и туђих злих демона ("То је, по народном веровању, човек чији дух, оставивши тело, лута у облику 'тице, па или сам или у друштву с другима води борбу 'о царство над морем и над земљом'" - В. Ћоровић)
зимовник - место у којем се зимује, зимско склониште; зимница
златопер/а/о - који има перје или пераје боје злата
златоусти/а/о - који је златних уста; (фиг): који говори златне речи, који дивно говори
змај - крилата неман, чудовиште; аждаја; (фиг) храбар, срчан човек, јунак; енергичан, ватрен, вредан човек; љута, бесна особа; дечја играчка од папира с репом која лети на ветру