Alexsandre Dumas: "Svaka generalizacija je opasna, pa i ova."
*
Heraclitus: "Suprotno je korisno, i iz raznolikog postaje najlepši sklad, i sve proizilazi iz borbe."
"Rat je roditelj svemu i car svemu, jedne je učinio bogovima, druge ljudima, jedne robovima, druge slobodnima."
*
Rochefoucauld: "Nije dovoljno samo imati izvrsne kvalitete, mi takođe trebamo znati upravljati njima."
*
Albert Einstain: "Većina ljudi misli da intelekt čini čoveka velikim. Nisu u pravu: to je karakter."
***
Ljude nije uvek moguće razumeti kroz opšte pravilo. Nekad je neophodan individualan pristup jer svaki čovek ima različit razvoj i okolnosti života. Ipak, ni generalizacija nije beskorisna. Kada nije moguće razmotriti svaki pojedini slučaj generalizacija predstavlja osnovni i polazni metod istraživanja.
Kao što postoje zakonitosti za telo, postoje i za psihu. Na primer, neadekvatna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost za posledicu ima nepravilan telesni razvoj. Nedostatak ljubavi, stalna izloženost traumama i okrutnosti prouzrokuje poremećaj u psihičkom razvoju.
Dosta ljudi više pažnje posvećuje telu i fizičkom izgledu nego mentalnom zdravlju. Bolje znaju šta se dešava oko njih nego u njima. Kada se upitaju za uzroke navika, ponašanja i reakcija mnogi odgovore da ne znaju, da nisu razmišljali o tome ili ih objašnjavaju genima. Sve to ukazuje na zanemarenu samospoznaju.
Bez pravilne samospoznaje nema ni adekvatne spoznaje. Istina je percepcija/mišljenje koje se stvara obzervacijom spoljašnjeg sveta i unutrašnjih zbivanja. Zbog toga se mišljenje mora neprestano razvijati uporedo sa životom. Funkcionalno mišljenje ne nastaje slučajno, već po zakonitostima koje se moraju znati da bi se mogle primeniti.
Prve reakcije, obično, potiču iz Polsvenog ega. Kada se to ima u vidu lakše im se odoli i na taj način omogući nadsvesnom da postane jasnije i snažnije. U kontaktu s njim misli postaju jasne i razborite. Shvati se suština i unutrašnjih i spoljašnjih zbivanja. Dakle, najvažnije je pravilno identifikovati reakcije ili nagone i osećanja. Znati koja vode ka adekvatnom razumevanju, a koja zabludama.
Heraklit je, davno, konstantovao da su suprotnosti i razlike osnova razvoja pošto stvaraju borbu. Borba predstavlja proces drugačijeg uskladjivanja iz kojeg eventualno proizadje sklad na višem nivou. Bez različitih nivoa svesti ili različitih osećanja, potreba, želja i reakcija na dogadjaje iz okoline ne bi postojala dinamika koja stvara misaonu aktivnost kroz koju se rasudjuje i donose odluke.
Mišljenje pruža mogućnost izbora. To nas i čini odgovornim za ponašanje i delovanje. Da nema tih razlika, odnosno da smo samo dobri ili samo loši bili bi programirani. Ne bi imali drugu alternativu nego bi činili samo dobro ili samo loše. Samim, tim ne bi bili ni odgovorni za svoje aktivnosti i ponašanje niti bi bili zaslužni za bila šta. Naravno, da mišljenje nije uvek funkcionalno i da je podložno greškama i zabludama, ali to je nuspojava. Mišljenje je neophodno za razvoj, razumevanje i osvešćivanje.
Ne postoji ni jedan čovek koji, pored plemenitih i uzvišenih osećanja, nije osetio divlja, sebična i destruktivna pošto pored nadsvesnog ima i podsvesno i Polusvesni ego. Marko Miljanov je zato i rekao da se hrabrost sastoji u odbrani sebe od drugoga, a čojstvo u odbrani drugoga od sebe ili nižih nagona. Svaki čovek može da bude i konstruktivan i destruktivan. Od njegove unutrašnje identifikacije i izbora zavisi razvoj njegove samosvesti.
Razlika između masovnog ubice i altruiste zasnovana je na drugačijem izboru nagona i emocija. Iako masovni ubica ima duhovni potencijal smisla i humanosti nije se identifikovao njime, već niskim strastima. To i jeste razlog što je postao antisocijalan, nemoralan, zao i okrutan.
Nije u tolikoj meri važno šta imamo, već šta činimo onim što imamo. Inteligencija, sama po sebi, je nedovoljna za napredak i blagostanje. Potreban je plemenit karakter koji ostaje dosledan najvišim principima. Inteligencijom se radjamo, a karakter sami stvaramo izborima koje pravimo. Karakter je u potpunosti naša zasluga i odgovornost. Zato i jeste merilo vrednosti i veličine. Genijalnost se ogleda u postizanju funkcionalnosti u životu uprkos teškoći; u sposobnosti da se i u haosu i zlu otkrije smisao koji ih prevazilazi.
*
Heraclitus: "Suprotno je korisno, i iz raznolikog postaje najlepši sklad, i sve proizilazi iz borbe."
"Rat je roditelj svemu i car svemu, jedne je učinio bogovima, druge ljudima, jedne robovima, druge slobodnima."
*
Rochefoucauld: "Nije dovoljno samo imati izvrsne kvalitete, mi takođe trebamo znati upravljati njima."
*
Albert Einstain: "Većina ljudi misli da intelekt čini čoveka velikim. Nisu u pravu: to je karakter."
***
Ljude nije uvek moguće razumeti kroz opšte pravilo. Nekad je neophodan individualan pristup jer svaki čovek ima različit razvoj i okolnosti života. Ipak, ni generalizacija nije beskorisna. Kada nije moguće razmotriti svaki pojedini slučaj generalizacija predstavlja osnovni i polazni metod istraživanja.
Kao što postoje zakonitosti za telo, postoje i za psihu. Na primer, neadekvatna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost za posledicu ima nepravilan telesni razvoj. Nedostatak ljubavi, stalna izloženost traumama i okrutnosti prouzrokuje poremećaj u psihičkom razvoju.
Dosta ljudi više pažnje posvećuje telu i fizičkom izgledu nego mentalnom zdravlju. Bolje znaju šta se dešava oko njih nego u njima. Kada se upitaju za uzroke navika, ponašanja i reakcija mnogi odgovore da ne znaju, da nisu razmišljali o tome ili ih objašnjavaju genima. Sve to ukazuje na zanemarenu samospoznaju.
Bez pravilne samospoznaje nema ni adekvatne spoznaje. Istina je percepcija/mišljenje koje se stvara obzervacijom spoljašnjeg sveta i unutrašnjih zbivanja. Zbog toga se mišljenje mora neprestano razvijati uporedo sa životom. Funkcionalno mišljenje ne nastaje slučajno, već po zakonitostima koje se moraju znati da bi se mogle primeniti.
Prve reakcije, obično, potiču iz Polsvenog ega. Kada se to ima u vidu lakše im se odoli i na taj način omogući nadsvesnom da postane jasnije i snažnije. U kontaktu s njim misli postaju jasne i razborite. Shvati se suština i unutrašnjih i spoljašnjih zbivanja. Dakle, najvažnije je pravilno identifikovati reakcije ili nagone i osećanja. Znati koja vode ka adekvatnom razumevanju, a koja zabludama.
Heraklit je, davno, konstantovao da su suprotnosti i razlike osnova razvoja pošto stvaraju borbu. Borba predstavlja proces drugačijeg uskladjivanja iz kojeg eventualno proizadje sklad na višem nivou. Bez različitih nivoa svesti ili različitih osećanja, potreba, želja i reakcija na dogadjaje iz okoline ne bi postojala dinamika koja stvara misaonu aktivnost kroz koju se rasudjuje i donose odluke.
Mišljenje pruža mogućnost izbora. To nas i čini odgovornim za ponašanje i delovanje. Da nema tih razlika, odnosno da smo samo dobri ili samo loši bili bi programirani. Ne bi imali drugu alternativu nego bi činili samo dobro ili samo loše. Samim, tim ne bi bili ni odgovorni za svoje aktivnosti i ponašanje niti bi bili zaslužni za bila šta. Naravno, da mišljenje nije uvek funkcionalno i da je podložno greškama i zabludama, ali to je nuspojava. Mišljenje je neophodno za razvoj, razumevanje i osvešćivanje.
Ne postoji ni jedan čovek koji, pored plemenitih i uzvišenih osećanja, nije osetio divlja, sebična i destruktivna pošto pored nadsvesnog ima i podsvesno i Polusvesni ego. Marko Miljanov je zato i rekao da se hrabrost sastoji u odbrani sebe od drugoga, a čojstvo u odbrani drugoga od sebe ili nižih nagona. Svaki čovek može da bude i konstruktivan i destruktivan. Od njegove unutrašnje identifikacije i izbora zavisi razvoj njegove samosvesti.
Razlika između masovnog ubice i altruiste zasnovana je na drugačijem izboru nagona i emocija. Iako masovni ubica ima duhovni potencijal smisla i humanosti nije se identifikovao njime, već niskim strastima. To i jeste razlog što je postao antisocijalan, nemoralan, zao i okrutan.
Nije u tolikoj meri važno šta imamo, već šta činimo onim što imamo. Inteligencija, sama po sebi, je nedovoljna za napredak i blagostanje. Potreban je plemenit karakter koji ostaje dosledan najvišim principima. Inteligencijom se radjamo, a karakter sami stvaramo izborima koje pravimo. Karakter je u potpunosti naša zasluga i odgovornost. Zato i jeste merilo vrednosti i veličine. Genijalnost se ogleda u postizanju funkcionalnosti u životu uprkos teškoći; u sposobnosti da se i u haosu i zlu otkrije smisao koji ih prevazilazi.
Poslednja izmena:
). Drugi oblici pasivne agresije su npr. kliberenje i glupiranje odraslih ljudi, nepravilno pisanje, ironisanje u razgovoru.. sve su to destruktivni oblici ponašanja koji za rezultat imaju rušenje nečega (kulture, pisma, emocija neistomišljenika...).. i oni to vide kao zabavu, uopšte ne primećuju destrukciju koju time prave oko sebe, jer id nema toliku perspektivu, vidi samo lične potrebe.
Pa ne savetujem to ja.. to nam je biološka osobina. Matrice uma rade svoj posao same i dokle god smo živi - hteli mi to ili ne.. baš kao što nam i srce samostalno kuca, creva vare.. itd. Ono što možemo da uradimo u vezi njih (filtera) je da neku od tih komponenti promenimo. I baš kao što si i sam lepo rekao: