Lao Tzu: "Kada ljudi ne prihvataju kreativnu moć život im se pokazuje u strašnoj zbilji."
*
Reinhold Niebuhr: "Bog mi daje mir da prihvatam stvari koje ne mogu izmeniti. Hrabrost da menjam stvari koje mogu i mudrost da znam napraviti razliku izmedju njih."
***
Tehnološkim razvojem je došlo do ubrzanog tempa života. To se negativno odrazilo na psihičko zdravlje ljudi jer se poremetio prirodni ritam rada uma i mozga. Kada se um neprestano zasipa velikim brojem informacija može doći do povećanja kvantitativnog, a smanjenja kvalitativnog mišljenja, odnosno sticanja površnog znanja bez mudrosti. Zato misli postaju depresivne, impulsivne, nesredjene, pa i kompulzivne.
U pokušaju da se pronadje razumevanje unutrašnjeg haosa ili se dodatno povećava kvantitet jalovih misli ili se izlaz traži spolja. Time se još više gubi kontrola i produbljuje kriza. Razumevanje se ne može ostvariti samo spoljašnjim informacijama. Misli moraju poticati iz suštine bića.
To ne znači da se ne treba informisati, već da se ne treba sve pasivno i nepromišljeno prihvatati. Spoljašnja informacija je najefikasnija kada podstakne na dublje razmišljanje i preispitivanje. Znači, potreban je rad na sebi. Informacija se mora razmotriti da bi se asimilara sa unutrašnjim vrednostima inače je beskorisna. Ako je pogrešna onda je i štetna. Oteža autentičan razvoj.
Misli koje ne cirkulišu ostaju zaglavljene u Polusvesnom egu. Iz njega se samo formira mnoštvo besmislenih, haotičnih misli koje zadržavaju u beznadju, patnji i zabludama. Ukoliko se biljki povredi i preseče koren ona boluje i vene. Isto se dešava i sa ljudima. Bez kontakta sa duhovnom suštinom dolazi do depresije i različitih psihičkih poremećaja.
Kontak sa duhovnim potencijalom se postiže dubljim razmišljanjem ili introspekcijom i refleksijom. Refleksija ne može nastati iz fizičke napetosti i psihičkog nemira, već iz stanja potpune opuštenosti. Zato je poželjna povremena izolacija i odvraćanje misli od spoljašnjih zbivanja, kao i svesno opuštanje. U tu svrhu se može primeniti joga i duboko, ravnomerno disanje sve dok se ne postigne smireno, neutralno stanje tela i uma.
Na um blagotvorno deluje i boravak u prirodi bez telefona, kompjutera i tehnoloških rekvizita. Tako se lakše saživi sa ambijentom. Prestane se misliti o brigama. To rastereti i osveži čitav organizam, pa kada se ponovo vrati svakodnevnim obavezama i problemima uspešnije se rešavaju.
Duhovni uvid je neophodan za pravilnu interpretaciju različitih iskustava ili za njihovo osmišljavanje. Bez njega se "izgubi" u dogadjajima i aktivnostima. Doživljavaju se neprekidni usponi i padovi koji iscrpljuju. Gubi se kontrola nad vlastitim mirom. U pokušaju kontrole unutrašnjeg nemira odlazi se u krajnost. Ili se sve shvata suviše neodgovorno i površno ili preozbiljno.
Umesto da se trenutna inkarnacija i egzistencija doživljava kao prolazna faza razvoja shvata se kao jedini i konačni smisao. Takva ograničenost i krutost, oduzima draž životu. Od nas uvek zavisi da li se opredelimo za niže nagone i ograničeno razumevanje ili ga proširimo duhvnim uvidom koji nas osposobi da slobodno i konstruktivno delujemo.
*
Reinhold Niebuhr: "Bog mi daje mir da prihvatam stvari koje ne mogu izmeniti. Hrabrost da menjam stvari koje mogu i mudrost da znam napraviti razliku izmedju njih."
***
Tehnološkim razvojem je došlo do ubrzanog tempa života. To se negativno odrazilo na psihičko zdravlje ljudi jer se poremetio prirodni ritam rada uma i mozga. Kada se um neprestano zasipa velikim brojem informacija može doći do povećanja kvantitativnog, a smanjenja kvalitativnog mišljenja, odnosno sticanja površnog znanja bez mudrosti. Zato misli postaju depresivne, impulsivne, nesredjene, pa i kompulzivne.
U pokušaju da se pronadje razumevanje unutrašnjeg haosa ili se dodatno povećava kvantitet jalovih misli ili se izlaz traži spolja. Time se još više gubi kontrola i produbljuje kriza. Razumevanje se ne može ostvariti samo spoljašnjim informacijama. Misli moraju poticati iz suštine bića.
To ne znači da se ne treba informisati, već da se ne treba sve pasivno i nepromišljeno prihvatati. Spoljašnja informacija je najefikasnija kada podstakne na dublje razmišljanje i preispitivanje. Znači, potreban je rad na sebi. Informacija se mora razmotriti da bi se asimilara sa unutrašnjim vrednostima inače je beskorisna. Ako je pogrešna onda je i štetna. Oteža autentičan razvoj.
Misli koje ne cirkulišu ostaju zaglavljene u Polusvesnom egu. Iz njega se samo formira mnoštvo besmislenih, haotičnih misli koje zadržavaju u beznadju, patnji i zabludama. Ukoliko se biljki povredi i preseče koren ona boluje i vene. Isto se dešava i sa ljudima. Bez kontakta sa duhovnom suštinom dolazi do depresije i različitih psihičkih poremećaja.
Kontak sa duhovnim potencijalom se postiže dubljim razmišljanjem ili introspekcijom i refleksijom. Refleksija ne može nastati iz fizičke napetosti i psihičkog nemira, već iz stanja potpune opuštenosti. Zato je poželjna povremena izolacija i odvraćanje misli od spoljašnjih zbivanja, kao i svesno opuštanje. U tu svrhu se može primeniti joga i duboko, ravnomerno disanje sve dok se ne postigne smireno, neutralno stanje tela i uma.
Na um blagotvorno deluje i boravak u prirodi bez telefona, kompjutera i tehnoloških rekvizita. Tako se lakše saživi sa ambijentom. Prestane se misliti o brigama. To rastereti i osveži čitav organizam, pa kada se ponovo vrati svakodnevnim obavezama i problemima uspešnije se rešavaju.
Duhovni uvid je neophodan za pravilnu interpretaciju različitih iskustava ili za njihovo osmišljavanje. Bez njega se "izgubi" u dogadjajima i aktivnostima. Doživljavaju se neprekidni usponi i padovi koji iscrpljuju. Gubi se kontrola nad vlastitim mirom. U pokušaju kontrole unutrašnjeg nemira odlazi se u krajnost. Ili se sve shvata suviše neodgovorno i površno ili preozbiljno.
Umesto da se trenutna inkarnacija i egzistencija doživljava kao prolazna faza razvoja shvata se kao jedini i konačni smisao. Takva ograničenost i krutost, oduzima draž životu. Od nas uvek zavisi da li se opredelimo za niže nagone i ograničeno razumevanje ili ga proširimo duhvnim uvidom koji nas osposobi da slobodno i konstruktivno delujemo.