Zmajevi su unisteni u 16. veku vatrenim oruzjem

Schrodinger

Elita
Poruka
15.536
Evo jedne moje teorije na temu zasto se price o lovu na zmajeve javljaju samo do kraja srednjeg veka a posle vise ne :think:
Opisi tih borbi su vrlo konkretni: guster izadje iz pecine, konj ga obori prednjim nogama (znamo da se konji uznemire u prisustvu zmija pa samim tim i drugih reptila) i vitez ga probada kopljem i oslobadja selo napasti.

Ako se vodimo logikom onda je sa otkricem malo boljeg oruzja nad tim bicima izvrsen pravi genocid, zasto se on nigde u istorijskim knjigama ne pominje
 
У фосилним записима није пронађен ниједан доказ о постојању змајева, змајеви су плод људске маште.
Заправо, постоји само један, чуо сам да је негде из Босне.
Mozda su vrsta dinosaurusa
Mozda se kriju, kao jetiji
 
Evo jedne moje teorije na temu zasto se price o lovu na zmajeve javljaju samo do kraja srednjeg veka a posle vise ne :think:
Opisi tih borbi su vrlo konkretni: guster izadje iz pecine, konj ga obori prednjim nogama (znamo da se konji uznemire u prisustvu zmija pa samim tim i drugih reptila) i vitez ga probada kopljem i oslobadja selo napasti.

Ako se vodimo logikom onda je sa otkricem malo boljeg oruzja nad tim bicima izvrsen pravi genocid, zasto se on nigde u istorijskim knjigama ne pominje
Esi ti normalan,leptejebo??
 
У фосилним записима није пронађен ниједан доказ о постојању змајева, змајеви су плод људске маште.
Заправо, постоји само један, чуо сам да је негде из Босне.

Није из Босне, већ Републике Српске.
 
Али оно што је занимљиво, кад сте већ споменули диносаурусe. Постоји могућност да су неки од њих могли да 'пљују' ватру из уста. Знам да данас постоји буба под називом: буба бомбадер, која може то.
 

Змајеви су постојали у историји​

„И римски историчар Касије Дион (155-225. н.е.) подсећа на то“ једног дана, када се Регул, римски конзул, борио против Картагине. Одједном је пришао змај и настанио се иза зида римске војске. Римљани су га убили по наређењу, и послали кожу римском сенату“, рекао је Мејер.
https://koroleffsov.ru/drakony-sushhestvovali-i-sozhitelstvovali-s-ljudmi.html
 
Evo jedne moje teorije na temu zasto se price o lovu na zmajeve javljaju samo do kraja srednjeg veka a posle vise ne :think:
Opisi tih borbi su vrlo konkretni: guster izadje iz pecine, konj ga obori prednjim nogama (znamo da se konji uznemire u prisustvu zmija pa samim tim i drugih reptila) i vitez ga probada kopljem i oslobadja selo napasti.

Ako se vodimo logikom onda je sa otkricem malo boljeg oruzja nad tim bicima izvrsen pravi genocid, zasto se on nigde u istorijskim knjigama ne pominje
Zmajevi su mitološka bića koja nisu postojala u stvarnosti. Legende o zmajevima nastale su vjerojartno na temelju pronalaženja fosila dinusaura tijekom rudarenja.
 
Legende o zmajevima nastale su vjerojartno na temelju pronalaženja fosila dinusaura tijekom rudarenja.
Људи с времена на време посматрају животиње у удаљеним деловима Земље које личе на диносаурусе који су преживели до данас. Најчешће се то дешава у Африци и Јужној Америци, где су џунглe, тропски крајеви и веома топли.
Источник: https://nlo-mir.ru/starnyesushestva/zhivogo-dinozavra-na-krajnem-severe.html
Међутим, постоји једна прича од очевидаца који су видели створење слично древном тираносаурусу не у џунгли, већ у северној Канади. И ово није модерна прича са интернета, већ прича од пре једног века. Односно, из оних времена када је палеонтологија била тек у повојима.
Ова прича је објављена 1908. године у француском часопису Је Саис Тоут и одиграла се неколико година раније. Причало је о двојици ловаца из хладних пустиња Јукона, који се граничи са Аљаском. Банкар из Сан Франциска Џејмс Луис Батлер и локални рудар Том Лимор отпутовали су у Јукон у области Клир Крика да лове лосове. Успели су да нађу на трагу чак три лоса и већ су се прикрали животињама, али се овде десило нешто чудно. Када су два мушкарца са мале удаљености посматрала лоса, један велики лос се одједном уплашено трзнуо и погледао нешто иза дрвећа што ловци нису видели. Онда је овај лос испустио гласну рику упозорења и сва три лоса су одмах у паници одјурила. У исто време, ловци су били више изненађени шта је могло толико да уплаши лоса него што су промашили плен.
Убрзо су опет кренули трагом ових лосова, да би их ипак сустигли и одстрелили. Траг животиња које трче ишао је од шипражја до мочварне пустаре, и одједном су трагови лосова укрстили трагове једне сасвим друге и ловцима непознате животиње. Ови нови отисци су били огромни, широки око 80 цм и дуги скоро 150 цм. А између трагова је био траг, као да га је оставио џиновски реп. Ово удубљење у блату било је толико дубоко да се брзо напунило мочварном водом. Ловци су покушали да прате ове трагове, али су убрзо скренули ка стенама и нестали у мрачној клисури у близини Партриџ Крика. Ловци нису смели да оду тамо и вратили су се назад.
Ова безобзирна дружина авантуриста вратила се у клисуру, у којој су се губили трагови звери, и убрзо су тамо угледали нешто што им се показало веома тешко описати, пошто нико од њих раније није видео ништа слично. Необична животиња била је дуга око 15 метара и тешка најмање 40 тона. Тело му је било прекривено ретким и грубим црним длакама, налик на чекиње вепра. Створење је стајало на две јаке задње ноге, уста су му била пуна оштрих зуба, а један рог се шепурио на њушци. Након што је преживео први шок од сусрета са чудном звери, тим се сместио у склониште иза стена и посматрао створење око 10 минута.
Према научнику мисионару Лавагнуу, створење је личило на изумрлог древног гуштера, а чак је запамтио и његово име - Цератосаурус. Занимљиво је да је први скелет цератосауруса пронађен крајем 19. века у Северној Америци. Док су људи посматрали диносауруса, чудовиште као да уопште није примећивало људе и полако је одлутало даље у пустош. Тек када је нестао из вида, паника је напала људе, посебно Индијанце, који су одлучно одбили да прогоне ово створење. Назад у Армстронг Крику, Батлер и Лимор су покушали да нађу више добровољаца да се врате у пустош и прикупе више оружја и залиха. Али, авај, нико им није веровао и нико други никуда није отишао са њима. Најхрабрији од пратилаца двојице ловаца био је мисионар Лавагну. Годину дана касније, зими, отишао је у лов на истом подручју и поново видео истог диносауруса. Овог пута је у устима држао јелена карибуа и трчао уз залеђени поток. У историји, овај јуконски диносаурус је познат као "Чудовиште речне јаребице" и касније су многи биолози покушали да реше мистерију. По мишљењу већине, цела ова прича била је само измишљотина, а међу факторима су указали на траг вучења репа који су видели ловци. А диносауруси ове породице држали су репове подигнуте у ваздух ради равнотеже и нису их вукли по земљи. Или можда то уопште није био цератосаурус, већ само њему слична врста? Или је због еволуције почео да вуче реп? С обзиром да од тада са Јукона није пријављено више виђења диносауруса, ово је загонетка коју нећемо моћи ускоро да решимо.
 
Mozda su vrsta dinosaurusa
Mozda se kriju, kao jetiji

Pronadjeni dinosaurusi nisu imali krila. Ponekad imaju jedro ili krestu, kao spinosaurus ili dilofosaurus...ili ploce (stegosaurus) ili...rogove (carnotaurus)...ili pandze (terizinosaurus)...ali krila nemaju za sada.

Leteci reptili imaju krila ali oni uopste ne lice na zmajeve.

Interesantno je da postoje velike razlike izmedju zmajeva istoka i zmajeva zapada sto znaci da su se nezavisno razvile legende.
Istocni zmajevi su bili dobrodusni stvorovi koji su ljudima od pomoci dok su zapadni predstavljeni kao dobri govornici (narocito evropski), gramzivi na svetlucavo blago, zalutale zivotinje ili decu, uvuceni u pecine i planine.

Bilo na jugu ili na severu, legende su slicne u Evropi. Zmajevi su mocniji u odnosu na coveka.
Beovulf konacnu bitku vodi sa zmajem ali i Piton je cuvao prorociste u Delfima.
Tesko mi je da poverujem u iskopavanje celog skeketa dinosaurusa u doba nastanka Beovulfa...cele skelete su skoro poceli da nalaze, najvise sada, uz pomoc satelita i racunara.


Ko zna...mozda su neke zivotinje opstale nakon pomora pre 65 miliona godina.
Znamo da su preziveli sisari, prezivele su ajkule (osim megalodona), ribe, kornjace, gusteri i ptice koje su jedini direktni potomci dinosaurusa.

Archaeopterix je veza izmedju dinosaurusa i danasnjih ptica. Pronadjen je u Nemackoj i napravio je skelet pometnju u naucnim krugovima.
Mozda ima jos nekih spona, nama trenutno nepoznatih...kao sto danas ne znamo za paraceraterijume i endruzarhuse...ljudi cesto zaborave da je mamuta bilo tokom helenske kulture samo na severu Evrope, ko bi povezao istorijski Grka i mamuta? Retko ko...prva stvar koju su prvobitni ljudi uradili je bilo istrebljenje krupnih sisara...ko zna, mozda smo jos neke vrste usput izgubili...neke preostale vrste koje su mozda prezivele skupa sa pticama....
Vecina legendi ima uporiste...recimo, Jeti se naslanja na giganotopitekusa...dzinovska lignja ili sipa na krakena...i tako dalje.
 
У делу Путовања Марка Пола, постоји одломак који се односи на место на Далеком истоку које је назвао „Карајан“, које је очигледно било насељено жестоким зверима, и које он описује:
Овде се налазе змије и огромне змије, десет корака у дужину и десет распона у опсегу (што значи 50 стопа дужине и 100 инча обима). У предњем делу, близу главе, имају две кратке ноге, свака са по три канџе, као и очи веће од векне и веома блиставе. Чељусти су довољно широке да прогутају човека, зуби су велики и оштри, а цео њихов изглед је толико застрашујући да им ни човек, ни било која животиња не може прићи без страха. Други су мање величине, дуги су осам, шест или пет корака.
Године 1658. објављена је књига под називом Историја четвороногих звери, која је, као и неки од зоолошких компендијума које смо раније погледали, дала различите описе стварних животиња и њиховог понашања. Још једном, међу разним детаљним описима познатих животиња налази се одељак о змајевима, који их објашњава као и било коју другу нормалну животињу. Један одломак гласи:
There be some dragons which have wings and no feet, some again have both feet and wings, and some neither feet nor wings, but are only distinguished from the common sort of Serpents by the comb growing upon their heads, and the beard under their cheeks. Gyllius, Pierius, and Gervinus . . . do affirm that a Dragon is of a black colour, the belly somewhat green, and very beautiful to behold, having a treble row of teeth in their mouths upon every jaw, and with most bright and clear-seeing eyes, which caused the Poets to say in their writings that these dragons are the watchful keepers of Treasures.
They have also two dewlaps growing under their chin, and hanging down like a beard, which are of a red colour: their bodies are set all over with very sharp scales, and over their eyes stand certain flexible eyelids. When they gape wide with their mouth, and thrust forth their tongue, their teeth seem very much to resemble the teeth of wild Swine: And their necks have many times gross thick hair growing upon them, much like unto the bristles of a wild Boar.
Their mouth, (especially of the most tamable Dragons) is but little, not much bigger than a pipe, through which they draw in their breath, for they wound not with their mouth, but with their tails, only beating with them when they are angry. But the Indian, Ethiopian, and Phrygian dragons have very wide mouths, through which they often swallow in whole fowls and beasts. Their tongue is cloven as it were double, and the Investigators of nature do say that they have fifteen teeth of a side. The males have combs on their heads, but the females have none, and they are likewise distinguished by their beards.
https://mysteriousuniverse.org/2019/02/a-strange-history-of-real-dragons/
 
Poslednja izmena:
И дан данас постоји змај,
зове се комодо змај и живи на Индонезијским острвима
https://static.nationalgeographic.r...stvari_koje_niste_znali_o_njemu_aps_503290119
komodo_zmaj_deset_stvari_koje_niste_znali_o_njemu_aps_503290119
 
Из књиге Мајкла Бејџента „Забрањена археологија” добио сам најзанимљивије податке о томе како је један амерички зоолог, проучавајући алигаторе у мочварама источног Габона (централна Африка), наишао на трагове живих диносауруса. Од локалног становништва сазнао је за постојање у самом центру мочвара веома опасне велике животиње, коју су назвали „њамала“. По свим описима то је био диносаурус. Американац је имао детаљан зоолошки атлас са модерним и изумрлим животињама. Локалном шаману показао је слике гориле, леопарда и алигатора и све их је исправно назвао. У одговору на слику медведа, који се не налази у Африци, шаман је искрено рекао да не познаје такву животињу. А на слику са Диплодоцусом (праисторијским диносаурусом), шаман је нехајно рекао: „Ниамала“. Према речима становника, нимала скоро стално живи у води, а ретко долази на копно. Ако преживели диносауруси данас живе у води, мора да су живели у води и у прошлости.
https://otvet.mail.ru/question/19586189
И дан данас постоји змај,
зове се комодо змај и живи на Индонезијским острвима
https://static.nationalgeographic.r...stvari_koje_niste_znali_o_njemu_aps_503290119
komodo_zmaj_deset_stvari_koje_niste_znali_o_njemu_aps_503290119
Nije mnogo brz i opasan, zato su ga postedeli :p
 
Evo jedne moje teorije na temu zasto se price o lovu na zmajeve javljaju samo do kraja srednjeg veka a posle vise ne :think:
Opisi tih borbi su vrlo konkretni: guster izadje iz pecine, konj ga obori prednjim nogama (znamo da se konji uznemire u prisustvu zmija pa samim tim i drugih reptila) i vitez ga probada kopljem i oslobadja selo napasti.

Ako se vodimo logikom onda je sa otkricem malo boljeg oruzja nad tim bicima izvrsen pravi genocid, zasto se on nigde u istorijskim knjigama ne pominje
Zmaj (Zmeja) je vrsta zmija, koje su nekada mogle da lete pomoću kožnih izraslina sa strane (poput letećih veverica), jer je tada sila teže bila mnogo manja nego današnja.
Isto važi i za pterodaktile i sl.
Takodje, danas dinosauri ne bi mogli da postoje, na ovoj sili teže.
Izuzetak su vodozemni dinosauri, jer voda poništava silu teže (mokele-mbembe, navedeni niamala,...)
 

Back
Top