Na pola pući ću.
Prsnuće jezgro.
Vrisnuće utroba:
Dosta!
I pašće koža
Prazna, opustošena.
Nekada mešina što ćuti i jede
I neki srktaj vazduha ukrade.
Pobegni,
Izgazi,
Podigni,
Izaberi,
Samo užas crtati nemoj
Jer znala si šta biva
Kada čovek to gadno mnogo
Više nema gde da stavi.
Sve će biti tvoje.
Bićeš carica.
Sreća ili ludilo
Oslikaće ti imperiju.
Gde nogu da spustim?
Sve tuđim se zove.
Mene što sam stigla
Gladne zveri mrze.
Oči su mi tako male-
U njih istina ne može da stane i
Gde pogled da bacim?
Zlotvori ga prate.
Oko moga sveta
Zid su razrušili.
Usne da mi skore.
Crvi pukotinci,
Crvi smehožderci
Da mi se nastane.
Ne dam!
Neću odneti ništa.
Neću ništa ostaviti.
Ništa moje nije.
Sećanja?
Bes?
Sluzave tvari utrobe moje?
Možda.
Ali to je neka druga priča.
