Zlostavljanje žena kroz istoriju

[Demijurg]

Znamo da su žene kroz istoriju čovečanstva vrlo često bile u podređenom položaju, objekat i sredstvo iživljavanja muskaraca... Najstravičniji primeri su obrezivanje žene i foot binding (vezivanje stopala), koje je bilo praksa u Kini, jer su mala stopala bila znak lepote i ženstvenosti, a sve radi ugađanja muškarcima.

Davno sam čuo za to, ali pre neki dan jedan drug mi je na Netu pokazao stravične slike kako to izgleda... Šok... devojčici od 3 godine lome prste na nogama i motaju ih u povoje, kako bi sprečili rast stopala. Zamislite taj bol...

Dalje... Da bi imale što manji struk, koji se tada smatrao privlačnim, žene su što jače vezivale steznike i smatra se da su u XVIII i XIX veku upravo steznici bili uzrok najvećeg broja pobačaja i steriliteta kod žena, kao i disfunkcije unutrašnjih organa sa fatalnim posledicama.

Nevezano za muškarce i njihovo iživljavanje, svakodnevno nošenje korseta koji su bili utegnuti do te mere da žene nisu mogle da dišu, i namerno udubljivanje glava novorođenčadi, takođe je monstruozno i ogavno... izuzetno mi se gade sve te metode navodnog “ulepšavanja” tela.

I kod nas ima dosta običaja koji su stravični. Ne znam koliko je to tačno, ali čuo sam da je u Crnoj Gori bio običaj da ukoliko žena prevari muža, ili ukoliko ovaj posumnja da je to ona uradila, da je ubije sekirom...

Dalje...

Žene iz plemena Padaung, gde je tanak i izdužen vrat stvar prestiža i ženske lepote, ukoliko bi skinule prstenove - vrlo verovatno bi zadobile fatalni prelom vrata. Sa stavljanjem prstenova se počinje u 5-toj godini.

Zanimljivo. Sa te strane (kada su u pitanju razni običaji i obredi, kojima se žensko telo raznim spravama, napravama, odećom i obućom deformiše) čini mi se da ni danas nije preterano bolja situacija. Te žene kojima su nekad bila skraćivana stopala i izduživani vratovi, verovatno bi se zgrozile kad bi čule da se današnjim ženama ugrađuju implanti u grudi, vrši liposukcija, botoksicira lice, filuju usne, vade rebra (radi postizanja užeg struka - to je uradila pevačica Sher), o plastičnoj hirurgiji da i ne pričam, verujem da bi to njima, na skali od 1-10, izgledalo bar 10 puta gore mučenje. Norme i ideali lepote se menjaju iz epohe u epohu, ali nekako izgleda da je zajedničko svima da ovako ili onako ukalupljuju žensko telo. Izuzetak su verovatno Antički Rim i Grčka, kada se nosila široka i komotna odeća, čak su i muškarci nosili suknje, haljine i toge, a ceo štos je bio kako ih drapirati oko tela...

Dalje...

Pojas nevinosti je sprava kojom su srednjovekovni vitezovi osiguravali nevinost svojih verenica. Smatra se pronalaskom muške ljubomore, čija ideja vuče korene još iz Odiseje, gde bogovi sa Olimpa, tačnije Ares, sumnjajući u neverstvo žene, naređuje bogu kovaču Hefestu da oko struka boginje Afrodite iskuje najteži pojas. Kako se čednost i vernost devojke u srednjem veku smatrao najvrednijim mirazom, verenik je nalagao okivanje izabranice “devičanskim koturom”. Za vreme krstaških ratova, vitezovi pred odlazak u neizvestan pohod na Bliski istok su kod posebnih bravara i kovača naručivali pojaseve za verenice. Majstori su se pod kaznom smrti obavezivali da vereniku predaju i duplikat ključa i da odbiju izradu novog. U prisustvu roditelja, crkve i nosilaca vlasti, devojke su okivane teškim i rogobatnim pojasevima. On se naticao devetog meseca od muževljevog, a na sam dan od verenikovog odlaska. Ratnik je nosio ključ sa sobom oko vrata, kao amajliju. Oni su se izrađivali najčešće od gvožđa, ali i od plemenitih metala, zavisno od statusa. Sastojao se od obruča sa 9 spojnica, jedne opruge spojene kukicama niklovanog gvožđa, koje je prianjalo uz kukove i karlicu. Prsten pojasa je imao most čiji se ispust pružao donjim trbuhom između nogu. Od znoja, mokraće i kupanja pojasevi su rđali, a oštre ivice se zarivale do samih kukova, stvarajući ožiljke, pa su podmazivani zečjom mašću i tucanim praškom samlevenim od jelenskih rogova. Da bi ih se oslobodile, žene su bile prinuđene izgladnjivanju i mršavljenju, kako bi ih što lakše nosile. Procvat izrade pojasa nevinosti je doživeo 1135. godine u Firenci, a zvao se Firentinski pojas. Originalni uzorci sa sve ključevima i bravicama se i danas čuvaju u zbirkama i muzejima. Ova sprava se punih 600 godina zadržala u Evropi. Poslednji model potiče iz 1903. godine, iz Nemačke.

 

[Demijurg]

Dalje...

Vezano za ova razna silovanja u Indiji i na Bliskom istoku, o kojima čitamo u poslednje vreme - niko nije kažnjen. Vlast hladnokrvno podržava takva djela; govoreći, u stilu: “Ko vam je kriv što hoćete da hodate napolju, gde je opasno? Da ste sedele kod kuće, kao fine žene, to vam se ne bi desilo.” Žene umiru od posledica takvih napada, ali to nije važno. Pa nije muškarac u pitanju, zaboga. Čitao sam pre neki dan u novinama o tome kako je neku devojčicu od 12 godina (u južnoj Americi) silovao očuh. Ona je ostala trudna i vlast podržava ideju da ona rodi, naglašavajući kako je to vrlo zrelo od nje. U islamskim zemljama, silovanje se nije desilo ukoliko nema muških svedoka. Neke žene su čak naterane da se udaju za svoje silovatelje. Ako to ne urade osramotile su porodicu. A verujem da znate šta im se može desiti ako osramote porodicu.

Kad vidim neku od ovih ogavnih turskih serija dođe mi da na sav glas psujem onoga ko je dozvolio da se to snimi i pusti na TV-u. Ne znam primećuju li ljudi koji to gledaju odnos turskog društva prema ženama - očevi i braća ih prodaju, tuku, zlostavljaju, ako nisu poslušne u braku - ista stvar. Malo-malo, dok menjam programe, naletim na neku scenu u kojoj otac/ brat/ujak ili neki već dobrodušan muški srodnik, traži ženu koja je pobegla da je ubije ili vrati.

Esencijalizacija bilo kog roda je pogrešna. Činjenica je da je odnos muških psihopata/nasilnika/ubica naspram ženskih 8:1, ali zar to ne možemo dovesti u vezu sa generalnim držanjem pozicija moći u vlasti muškaraca, što njima samo pruža više prilike za nasilje nego što pruža ženama, kad uzmemo u obzir i uglavnom nešto slabiju fizičku snagu žena, mislim da je razumno zaključiti da je svaka “karakterna” podela između polova neosnovana.

Estetski ideali su duboko ukorenjeni u našem društvu, i nisu krivica nijednog pola, niti bi eliminacija bilo kog stvorila (anti)utopiju... Normalno je da svako ima neke sklonosti, i svoju ideju estetike, ali prinudna univerzalizacija toga je pogrešna. Dolazimo do situacije ako se nekome sviđaju partneri koji nisu u uobičajenom kriterijumu estetskih ideala nekog društva, da se stvaraju neprijatnosti, možda čak i napuštanje ideje otpočinjanja veze s takvim partnerom? Najzad, čini se da je cela naša seksualnost naučena, a ne urođena.

Pre nekog vremena čitao sam ispovest jedne Sudanke, u kojoj se spominje obrezivanje, čini mi se da se knjiga zove “Robinja”. Opisuje se u kakvom je stanju bila njena starija sestra nakon prve bračne noći (a imala je manje od 15 godina kad se udala). Nije mogla da ustane iz kreveta, ona (autor) je mislila da joj sestra umire. I opisivala je svoje obrezivanje. Potoci krvi niz noge, neke posude za prikupljanje krvi... Došlo mi je da povraćam. Opisivala je takođe svoj odnos sa roditeljima, koji su je obožavali. Do te mere se nametnu ta sranja da roditelji uopšte ne razmišljaju je li to dobro za dete.

Dalje...

Ženska patnja se generalizuje, a muška je uvek izuzetak. Zašto? Zato što je ljudima teško da prihvate to da smo svi mi ljudi, bez obzira da li imamo ovo ili ono u gaćama, i da smo svi u istoj, radničkoj klasi, podređenoj vladajućoj korumpiranoj eliti. Razmišljanja koja to odbacuju su beskrajno opasna i to je ono što je istorija pokazala, a što se ignoriše upravo se pozivajući na istoriju.

Dalje, da ne idemo od moje slobodne interpretacije reči fašizam, relevantni isečci iz Enciklopedije Britanike su “ideologija koja podrazumeva ekstremni militarizam, mržnju prema kulturnom i političkom liberalizmu, verovanje u prirodnu hijerarhiju i vlast elita, podređivanje individualne volje autoritetu, prikazivanje vođa kao otelotvorenje snage i odlučnosti da izbave naciju iz političkog i ekonomskog rasula/istorijski nepravednog položaja”...

Do sada se pokazalo da su žene poprilično militantne u okrivljavanju muškaraca za istorijski nepravedan položaj žena, esencijalizaciju koja podvlači prirodno osnovanu hijerarhiju, pričalo ste o svetu bez muškaraca kao utopiji odakle sledi da su žene prirodna elita, da su otelotvorenja svega pozitivnog naspram muškog otelotvorenja svega negativnog. A, sad vas pitam, kako se to razlikuje od govora jednog čoveka koji je lepo pričao kako jedan narod i jedna rasa trpe nepravdu, ratnu reparaciju, cepanje teritorija, poniženje, prisilno prihvatanje imigranata, kako taj narod kad bi zavladao svetom ne bi bilo nasilja, kako bi doneo vrhovnu pravdu, kako samo želi da stane na put večitoj odmazdi i nepravdi protiv njega od strane nekih drugih naroda, koji ga oduvek, po svojoj prirodi, napadaju i uništavaju. Sad, možda žene i vole ovog čoveka, mislim na Adolfa Hitlera, jer kao i on, ni one nikad nisu rekle - “Hej, pa mi žene trpimo toliko kroz istoriju, ovi jadni ljudi trpe toliko, pa svi smo mi jednaki” - nego upravo imaju njegov stav - “Mi trpimo. Biološki i istorijski, oduvek je patnja samo naša” - a dodatak - “Vreme je za osvetu” - je još uvek među redovima, ali samo ga čekamo.

Evo još jedne teme za razmišljanje: “život udovica u Indiji”. Postojala je praksa da se udovica živa kremira pored pokojnog muža, jer se smatra da je donela nesreću i direktno je okrivljena za smrt muža. U novije doba, to se više ne radi (mislim da je Evropa izvršila pritisak na vladu Indije da se takav varvarizam iskoreni), ali se zato udovica isteruje na ulicu iz kuće. Nje se odriče i muževljeva porodica, kao i njeni otac i majka. Te žene tumaraju ulicama i sirotinjskim četvrtima, i hrane se iz kontejnera. Budući da su prinuđene zbog religije da zbace odeću u boji, i odevaju se isključivo u belo, bez nakita i šminke, trpe ponižavanja i pljuvanja svih ljudi na ulici. Na kraju, postoji selo udovica, gde sve one odlaze, da žive i bave se zemljoradnjom, umiru, sahranjuju se bez obeležja, a da se porodice ne interesuju ni posle smrti za njih.

Još da dodam i grupno silovanje žena u Indiji, kao i političare koji smatraju da su one za to same krive (iako ne nose miniće, već su u narodnim nošnjama do poda). Šta je sa ženskim bebama koje majke abortiraju samo zato jer su ženskog pola?

Iako su uveli zakon u kome mladoženjina familija ne sme da traži miraz koji je po njihovoj tradiciji čitavo bogastvo, nijedan muškarac neće da se ženi dok im se miraz ne unese u kuću. Tako udaja dve kćeri jednu indijsku familiju može da dotera do prosjačkog štapa.

Šta mislite o svemu ovome? Dodajte i vi nešto...

 

[Lollol]

Mislim da postoji razlika izmedju dobrovoljnog unakazavanja svog tela, tipa izgladnjivanje, ugradnja implanta i sl. i onog sto je prisilno.

Najnoviji primer je Norvezanka koju su silovali, u Saudijskoj Arabiji mislim, i ona je zavrsila u zatvoru jer je imala seksualni odnos, protiv svoje volje napominjem, van braka.
Mada, tamo i dalje javno sibaju i kamenuju zene, tako da, zaista me ne cudi.

U zapadnim drustvima stanje je daleko bolje nego pre 50, 100, 150 godina, ali taj istok ostaje problem.
Kolika god nepravda je uradjena kroz istoriju, mislim da nema potrebe za nekom "osvetom" i mizandrijom.

 

[Mojrae]

ne vidim kako mozes da uporedis sve sto su zene relno pretrpele sa time sto neke zene pricaju o tome kako bi se "osvetile" pa ih jos i uporedjujes sa hitlerom a danasnje drustvo valjda sa onim koje je postojalo do njega. na stranu to sto nikada nisam ni cula nekog da prica tako nesto, ali pod pretpostavkom da ti jesi - a ako jesi, bilo bi lepo da kazes od koga i u kojoj prilici, pusta prica sa jedne strane i akcija sa druge su dve potpuno razlicite stvari.
ja ipak ne bih uporedjivala hitlera koji jeste bio izuzetan u tome sto je radio i imao i moc i viziju (bez obzira na to sto je to zlo) sa nekom neobrazovanom osobom kojoj zivot prolazi na dnu lestvice siromastva u zemlji treceg sveta. ponavljam, ako je iko ikada uopste izjavio tako nesto. u slucaju da nije, cemu fantaziranje o tome?
sto se same teme tice, imamo puno srece sto smo rodjene tu gde jesmo, a zemlje u kojem je jedan deo populacije tlacen kad tad plate aroganciju povlascenog dela stanovnistva.