Zlopamtilo

[mina68]

ignorisem

Не памтиш? Не љути те увек и изнова кад видиш ту особу?

 

[Neda]

Mogu da kažem nek ti je prosto ali....rak ne zaboravlja ništa, kad ode otišao je zauvek, ne okreće se, čak ni slučajno.
Mi smo dobrice generalno sve dok ima ikakve šanse i dok nismo povređeni, tad prestaje saosećanje a i bilo kakvo osećanje.
Grozna sam znam, al šta da radim kad se najvolem na svetu.

 

[Afroo]

Mogu da kažem nek ti je prosto ali....rak ne zaboravlja ništa, kad ode otišao je zauvek, ne okreće se, čak ni slučajno.
Mi smo dobrice generalno sve dok ima ikakve šanse i dok nismo povređeni, tad prestaje saosećanje a i bilo kakvo osećanje.
Grozna sam znam, al šta da radim kad se najvolem na svetu.

Moje jedno dete je rak i znam o čemu pričaš, a možeš tek onda misliti kakve smo mo škorpija otrovne, strasno.

 

[just S.]

Ja opet popravljam i dajem sanse, cekam, analiziram
I to traje

Nemam apsolutnog presjecanja, samo se udaljim i emotivno i fizički i to bude bas očigledno
Svaki naredni slučajni kontakt prodje mirno,bez drame ali se ne vraćam vise u taj odnos
Nisam zlopamtilo jer me dovoljno iscrpi i samo odumiranje odnosa
Odsustvo empatije i zainteresovanosti zamjeni taj dio

 

[winx vila]

Не памтиш? Не љути те увек и изнова кад видиш ту особу?

i ja ignorisem, pa da odgovorim
pa ne primecujem nebitno
a kad je nesto nebitno izostaje i reakcija, ikakva

 

[winx vila]

Moje jedno dete je rak i znam o čemu pričaš, a možeš tek onda misliti kakve smo mo škorpija otrovne, strasno.

otrov je mocno sredstvo samodestrukcije
svaki bes, mrznja, netrpeljivost ii sl najvise stete onom koji ih oseca
al opet, stvar je nase odluke koliko cemo im se prepustiti ili ih iskoreniti
sto opet u ogromnoj meri definise nas kvalitet zivota

 

[mina68]

i ja ignorisem, pa da odgovorim
pa ne primecujem nebitno
a kad je nesto nebitno izostaje i reakcija, ikakva

Небитно ваљда нико и не памти, то су већ ситничави људи које заиста заобилазим у широком луку. Не могу ја са неким као по јајима, на опрезу, да се цветић не увреди.

 

[mina68]

otrov je mocno sredstvo samodestrukcije
svaki bes, mrznja, netrpeljivost ii sl najvise stete onom koji ih oseca
al opet, stvar je nase odluke koliko cemo im se prepustiti ili ih iskoreniti
sto opet u ogromnoj meri definise nas kvalitet zivota

Мржња је толико исцрпљујуће осећање, уништава особу изнутра. Не бих имала снаге да, уз све проблеме, трошим себе и на мржњу.
Нека их само даље од мене, довољно је.

 

[zendeli]

Мржња је толико исцрпљујуће осећање, уништава особу изнутра. Не бих имала снаге да, уз све проблеме, трошим себе и на мржњу.
Нека их само даље од мене, довољно је.

Ja uopšte ne razumijem mržnju.

 

[mina68]

Ja uopšte ne razumijem mržnju.

Мржња ваљда подразумева и неку акцију против те особе, ја на то нисам спремна.

 

[zendeli]

Мржња ваљда подразумева и неку акцију против те особе, ја на то нисам спремна.

Ili neku generalnu mržnju prema nečem tek ne mogu da razumijem. Čemu?

 

[mina68]

Ili neku generalnu mržnju prema nečem tek ne mogu da razumijem. Čemu?

У мом окружењу немам људе који мрзе. Има острашћених, нетрпељивих, али мрзећих нема. Не знам просто како би то изгледало. Како манифестују своју мржњу?

 

[zendeli]

У мом окружењу немам људе који мрзе. Има острашћених, нетрпељивих, али мрзећих нема. Не знам просто како би то изгледало. Како манифестују своју мржњу?

Nemam ni ja,distancirala sam se od takvih. Imas ih ovde koliko hoćeš. Ja ti mogu sad bar 5 nabrojati a da ne mislim puno.

 

[mina68]

Nemam ni ja,distancirala sam se od takvih. Imas ih ovde koliko hoćeš. Ja ti mogu sad bar 5 nabrojati a da ne mislim puno.

То није моје окружење, овде могу само да их скролујем

 

[Metla na vestici]

Na odmoru sam srela neke ljude koji su u nekim prošlim vremenima bili loši prema meni. Dosta vremena je prošlo ali ja to ne mogu da prevaziđem, veliko sam zlopamtilo.
Negdje u dubini duše želim ali ne mogu.
Kakvi ste vi? Zaboravljate li lako ili vučete za sobom to kao neželjen teret.

Moje srednje ime je zlopamtilo

 

[Neda]

Moje jedno dete je rak i znam o čemu pričaš, a možeš tek onda misliti kakve smo mo škorpija otrovne, strasno.

Ma sve je stvar izbora, odrasli smo ljudi i valjda smo naučili da se kontrolišemo. Kad se dođe u fazu da postaje štetno biti u takvom odnosu ćao zdravo. Imamo jedan život i odbijam da ga trošim na besmislene rasprave, odem i meni lepo.

 

[Afroo]

otrov je mocno sredstvo samodestrukcije
svaki bes, mrznja, netrpeljivost ii sl najvise stete onom koji ih oseca
al opet, stvar je nase odluke koliko cemo im se prepustiti ili ih iskoreniti
sto opet u ogromnoj meri definise nas kvalitet zivota

Od kad sam se razvela sve ostalo je mala maca u odnosu na ore toga, ali eto mislim da se to tada odrazilo na moje zdravlje, moja tadašnja nemoć...ali to je što je, sad mogu samo da se ne dam i ne razmišljam o tome šta bi bilo da je bilo, ovako ili onako...samo neka ga tamo, a ja cu napred pa videćemo

 

[Bambi]

Na odmoru sam srela neke ljude koji su u nekim prošlim vremenima bili loši prema meni. Dosta vremena je prošlo ali ja to ne mogu da prevaziđem, veliko sam zlopamtilo.
Negdje u dubini duše želim ali ne mogu.
Kakvi ste vi? Zaboravljate li lako ili vučete za sobom to kao neželjen teret.

Imala sam srecu da mi do sada niko nije toliko nazao ucinio, da to ne bih mogla emotivno zaboraviti. Naglasavam „emotivno“, jer je u nekim retkim situacijama kada sam zaista pomislila da se tu radi o pokvarenoj i zloj osobi ostalo samo to neko cinjenicno saznanje o tome, ali ne i ona emotivna muka koja ide sa tim. I takvim ljudima vise ne dozvoljavam da mi se priblize kao ranije. Jednostavno znam s kim imam posla i na kulturnoj sam distanci.
Ostale situacije, gde sam recimo pomislila da mi je ucinjena nepravda ili sam bila povredjena su to uglavnom bili obicni ljudski nesporazumi, kada na istu situaciju gledamo iz razlicitih uglova i to mi je nekako normalno. Tu na pocetku reagujem otporom, ali kad sve prodje onda je stvarno proslo i obicno zaboravim.

 

[zendeli]

Imala sam srecu da mi do sada niko nije toliko nazao ucinio, da to ne bih mogla emotivno zaboraviti. Naglasavam „emotivno“, jer je u nekim retkim situacijama kada sam zaista pomislila da se tu radi o pokvarenoj i zloj osobi ostalo samo to neko cinjenicno saznanje o tome, ali ne i ona emotivna muka koja ide sa tim. I takvim ljudima vise ne dozvoljavam da mi se priblize kao ranije. Jednostavno znam s kim imam posla i na kulturnoj sam distanci.
Ostale situacije, gde sam recimo pomislila da mi je ucinjena nepravda ili sam bila povredjena su to uglavnom bili obicni ljudski nesporazumi, kada na istu situaciju gledamo iz razlicitih uglova i to mi je nekako normalno. Tu na pocetku reagujem otporom, ali kad sve prodje onda je stvarno proslo i obicno zaboravim.

Dobro je kad se može zaboraviti.

 

[Bambi]

Dobro je kad se može zaboraviti.

Realno niko mi nije nesto veliko i bitno ucinio nazao, sve ostalo prodje. Ne opterecujem se sitnicama.
I u tom trenutku kada se nesto desava, a ja se recimo ljutim ili sam povredjena, ma ruzan osecaj i sretna sam kada ga se oslobodim. Lepse se zivi bez tih repova.
Valjda sam hedonista i nesvesno grabim lepe osecaje, a oslobadjam se ovih ruznih.

 

[kalis]

Na odmoru sam srela neke ljude koji su u nekim prošlim vremenima bili loši prema meni.

Svakako su sebe s' time etiketirali kao neželjene osobe forever

Dosta vremena je prošlo ali ja to ne mogu da prevaziđem

Ti sama znaš tj osećaš, kolika je to količina lošeg bila, i da li je za zaborav ili ne

, veliko sam zlopamtilo.

Potrebno je znati ko nije dobar prema nama i zapamtiti to, da nas ne bi opet na isti, ili gori način povredili. Znači, nisi zlopamtilo, nego preventivno u svojoj memoriji čuvaš folder sa "persona non grata" osobama , iz predostrožnosti

Negdje u dubini duše želim ali ne mogu.

Nije obavezno, no ne treba robovati tom osećaju

Kakvi ste vi? Zaboravljate li lako ili vučete za sobom to kao neželjen teret.

Ne svetim se, ali pamtim, ako je bilo nešto ekstremno loše,mogu nekom i da oprostim neku grešku, ako je slučajna, ali svakako ga neću više gledati istim očima kao pre