Злочини у Пиви, Великој и Горњем Полимљу (1943-1944)

[Ројалиста]

Не знам да ли сте пратили, али пре неки дан је завршен сабор СПЦ на коме су поред осталог донете одлуке о канонизацији нових светитеља. Међу осталима, донета је одлука о канонизацији Пивских, Величких и Горњеполимских мученика у диптих светих.

Искрено, до неки дан нисам ни имао представу на који би се историјски период могли односити ти мученици, међутим тек сада видим да је реч о стравичним догађајима који су се на тим просторима десили пре само 73-74 године.

Нацистичка Принц Еуген Дивизија је, на празник Светих мученика Кирика и Јулите, за само два сата у овим селима (према непотпуном списку) звјерски поклала или живе у ватру бацила 427 нејачи - дјеце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само дјеце и омладине до 20 година је 171 на правди Бога побијено.

Велика, као најстрадалније село у Горњем полимљу, постала је мјестом саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог свјетског рата.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је и жртве злочина у Пиви, у чијим селима је од 6. до 12. јуна 1943. нацистичкa Принц Еуген дивизија побила 1290 недужних душа, међу којима 549 дјеце и омладине до 20 година. Само у Долима 7. јуна страдало је 522 нејачи, од којих 109 дјеце млађе од 15 година. Дола су, као највеће стратиште у овом крају, постала мјесто саборног спомена свих пивских новомученика. Дан њиховог спомена биће и даље 7. јун.

У саставу њемачке Принц Еуген Дивизије, која је извршила злочин у Пиви, био је велики број фолксдојчера и босанско-херцеговачких усташа, а у покољу Принц Еуген дивизије у Велици су, осим Њемаца, учествовали и балисти и вулнетари (тзв. муслиманска милиција) из Плава, Гусиња, Бихора и са Косова и Метохије, од којих су многи послије рата, чак, уживали повластице.

Ови нацистичко-фашистички злочини се, сразмјерно броју становника Велике и Пиве, по монструозности и року извршења сматрају међу најтежим у Европи. То страдање је збратимило Величане и Пивљане, тако да се последњих година заједнички сјећају жртава у Долима 7. јуна и Велици 28. јула.

Зна ли се нешто више о овим злочинима у Пиви, Величанима и Горњем Полимљу и какве су заправо биле историјске прилике у том крају тих несрећних 1943-1944. године?

 

[Рацка варош]

- Nema bratstva u Pivi koju je zaobišla ova nesreća. Samo kod najbrojnijeg - Blagojevića - stradalo je više od 220 osoba! Neka su bratstva prepolovljena, dok je jedno zauvek nestalo. Stradali su samo zato što su se rodili kao Srbi, što su se krstili sa tri prsta, govorili svojim srpskim jezikom i potpisivali se kako je ko znao srpskom ćirilicom. I zato, zašto ne reći, što su u tom zlom vremenu imali i neke zle komšije - kaže autor filma Veselin Matović.

JAGLIKA

Liku svetih pribrojane su sve nevine žrtve Drugog svetskog rata u Pivi, a među njima i Jaglika Adžić, 17-godišnja devojka koju su zajedno sa roditeljima, braćom i komšijama, spalili Nemci, muslimani i ustaše. Mitropolit Amfilohije predložio je Svetom arhijerejskom saboru da novomučenica Jaglika, sa ostalim stradalnicima, bude pribrojana liku svetih. Upravo su nemački vojnici u Gojkovića dolu zatvorili u jednu kolibu oko 50 meštana, među kojima su bili Jaglikina braća Milorad (8), Momčilo (4) i Dušan (2), kao i roditelji Stoja i Krsto. Ona je uspela Nemcima da pobegne, ali se vratila kada je čula vrisku i plač svoje braće i roditelja, skočila u oganj i sagorela.

Занимљиво је како овај злочин у СФРШугославији малтене није ни помињан, вероватно јер је тадашње црвене елите било брига што је у питању злочин почињем над српским народом од стране дојучерашњих савезника Немаца а након тога равноправних и ''братских'' народа ''Бошњака'' и Хрвата.

 

[Ројалиста]

Па добро, је л' овде неко читао шта је тема?

Као да сам поставио тему на форум потомака хрватско-муслиманких фашиста из Гацка и Куле Фазлагића...

Смирите страсти и прочитајте шта је тема, ако се већ јављате.

 

[Рацка варош]

Црвени другови, као по обичају, прво чекају народну жртву да би им се тај исти тај народ након злочина других непријатеља придружио изабравши их као тада ''мање зло''.
Kao suštinsko nameće se pitanje: zašto partizani, komunisti nijesu organizovano pripremili neobaviješteni narod Pive, s obzirom na to da se znalo kakve su zločine fašisti, prije svega ustaše, izvršili nad srpskim narodom u Hercegovini, prethodne 1941. i 1942. godine. Rukovodstvo, vojno i partijsko, znalo je kakva vojska dolazi i šta će uraditi pravoslavnom narodu. Narod je ostao neupućen, naivan i bez oružja kao gotova žrtva. A, žrtva nije bila mala: Piva je dala ukupno 1.491 žrtava. Da je bilo dvadesetak naoružanih narodnih grupa Pivljana, broj žrtava bio bi neuporedivo manji. To tvrde svjedoci i stari ratnici. Ovo se pitanje postavlja da nauka, oslobođena ideološke mistifikacije o bratstvu i jedinstvu, utvrdi istinu, odgovori: zašto su tolike pivske žrtve ostavljene kao neka ratna slučajnost, neminovnost. Nije to bilo slučajno. Narod nije kriv što je postao žrtva.

 

[Рацка варош]

А занимљиво је да се и велики монтенегрински шовиниста познат и по својим бљувотинама о ''турској генетици међ' Србима'' јавио да каже коју бљувотину и о случају злочина над српским народом у Пиви, где је занимљиво, констатовао да ĆOSOVIĆ JOKIĆU: Velika nije stradala zbog vjere i srpstva.

Ето, видимо још једном на делу како су црвеним друговима у њиховим интерпретацијама историјских догађаја идеолошки најближи антисрпски настројени бивши Срби, попут усташа из западне Херцеговине и новопечених милових дукљана.

Prije par dana, 28. jula, obilježen je u Velici dan velikog stradanja Veličana. Neki novinari su izvijestili da su Veličani 28. jula 1944. stradali zbog vjere i srpstva, što je naravno, potpuna neistina. Veličani su od nacista stradali zbog partizanstva a samim tim i zbog crnogorstva, jer su svi pravoslavni partizani bili Crnogorci po nacionalnosti, zvanični stav Komunističke partije je bio da su Crnogorci zasebna nacija, taj stav partije odlično su znali svi oni koji su se priključivali partizanima.

- - - - - - - - - -

Радмила Радевић, мјештанка Велике, о покољу казује слиједеће:
- "25. јула 1944. у поподневним часовима, видела сам својим очима када је партизанска тројка напала немачки камион пун војника код моста у засеоку Гојковића, звани 'Лазе', који је ишао из правца Чакора за Плав. Чули смо штектање митраљеза, две јаке експлозије бомбе и убрзо се дигао густ црни дим и осетио смрад печеног људског меса. Мало затим, путем изнад наше куће, протрчао је једини преживели Њемац у кратким панталонама и цокулама према Чакору.

Исто вече старјешина села Радисав Живаљевић разаслао је момке по селу да обавјести све породице да сутра ујутро буду код школе у центру села, а да ће он с неколико виђенијих људи из села отићи за Плав код префекта Шемса Феровића да их замоли за заштиту породица. Народ се брзо окупио код школе, а кад су дошли људи из Плава рекли су да ту ноћ преноћимо код школе, а сутра сви код својих кућа, мушкарци да се склоне у шуме, а да жене и дјецу нико неће дирати.

Тако су и урадили, то је било 27. јула 1944. године, да би наредни дан око 10 сати почео је крвави пир припадника злогласне „Скендербег“ дивизије потпомогнуте са великим бројем балиста и вулентара из Плава и Гусиња. Колона зликоваца на камионима је дошла из правца Чакора. Прво су страдале породице Јокића, које су биле ближе Чакору, па онда засеок Гојковића, где су у кућама стричева мог оца побили све жене и децу које су затекли у кућама, неке митраљезима, а неке спалили у кућама.

То су најгнуснији злочини у историји. Није забиљежено да се на једном малом простору, за врло кратко вријеме (10.00 - 12.15) без икаквог разлога побије толики број недужних људи, махом жене и дјеца".

Хвала црвеним друговима на свему што су учинили за српски народ.

 

[Рацка варош]

Povlačeći se pod pritiskom snaga JVuO , posle neuspešnog pokušaja prodora u Srbiju krajem oktobrua 1943. godine 2. proleterska i 5. krajiška partizanska divizija ostavile su pustoš i blizu 200 ubijenih civila na području Rudog I Priboja.
Ono što se desilo pre povlačenja krajiških proletera iz Rudog, predstavlja najmonstruzniji vid likvidacije ljudi, čiju krivicu niko nije utvrdio, a koja je izvršena na način koji je ostao zabeležen u antologiji najmonstruoznijih zločina Drugog svetskog rata.
Ovaj zločin bio je vrhunac partizanske strahovlade na prostoru Rudog, koja je počela upadom 4. krajičke brigade 25.oktobra 1943. i trajala do tog 6. decembra koji je ostao u kolektivnom pamćenju stanovnika ove varošice.


1) Ilić Vojislava, činovnik pošte iz Priboja, stara 20 godina, ćerka sreskog načelnika Milovana Ilića, ubijena u Rudom od strane partizana. Njen leš unakažen. Ruke izbodene i isečene, butina desne noge rasečena do kosti, od kolena do bedara, desno oko izvađeno, obe dojke probodene, lobanja razmrskana.
2) Jovanović Desa, učenica 6. razreda gimnazije, stara 18 godina, ćerka upravnika pošte iz Priboja, odvedena kad i Vojislava Ilić. Njen leš, pored ogromnih modrica po telu, ima prosek ispod leve dojke i prelomljenu desnu ruku.
3) Ignjat Kačar, hotelijer, star 50 godina; njegov leš nađen u sedećem stavu, ruke vezane naleđima. Desno uho odsečeno, koža oparena vrućom vodom, kosa počupana, svi zubi povađeni; dotučen nekim tupim oruđem.
4) Vladimir Otašević, seljak iz Pribojske Banje, star 50 godina. Njegov leš nađen u ležećem stavu, licem okrenut zemlji, sa svezanim rukama na leđima, razmrskane lobanje tupim oruđem.
5) Rajko Nestorović, sudski pisar iz Priboja, star 25 godina. Njegov leš nađen u sedećem stavu, sa svezanim nogama i rukama., po celom telu isprobadan kamom, zubi povađeni…”
U nastavku teksta se navodi spisak daljih žrtava i konstatuje da je za nešto više od mesec dana (28.oktobar do 7. decembar 1943.), samo na tom području pobijeno 190 ljudi.
“Svi ovi su pobijeni kao pristalice Draže Mihailovića”, piše Perović na 57 strani pomenute knjige, naglašavajući da su prema komunističkim publikacijama sva ta lica “osuđena” kao saradnici sa okupatorom.
O ovom zločinu u Rudom, ne samo da postoje zapisi, već se još uvek mogu naći živi svedoci, koji tog hladnog decembarskog dana, silom dovedeni da gledaju kako se komunisti obračunavaju sa ”narodnim neprijateljima”

Epilog:
1.Porodice ubijenih su te zime uspele da prenesu zemne ostatke ovih mučenika u Priboj, sahranivši ih tajnovito i tiho.
2.Mitar poznatiji kao Mujo, koji se pominje i kao zloglasni crveni dželat, umro je 1979. godine u Beogradu i sahranjen uz najviše vojne počasti u rodnom Nudolu,

 

[Bren]

Ovo je sve kamilica naspram "lijevim skretanjima" u Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini. Proka bi imao šta da kaže o tome.

 

[Khal Drogo]

 

[Brđanin]

Ovo je sve kamilica naspram "lijevim skretanjima" u Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini. Proka bi imao šta da kaže o tome.

Nije baš tako.

 

[Brđanin]

Autor knjige „Krv Pive”.

 

[Brđanin]

https://nastavnikdamir.wordpress.com/pokolj/pokolj-cg/pokolji-u-pivi/

 

[Brđanin]

 

[Brđanin]

 

[Brđanin]