Ђоле1976
Zainteresovan član
- Poruka
- 337
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/319709/Zlocin-Zapada-14-godina-od-kraja-bombardovanja
Danas se navršava 14 godina od prestanka bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, koje je sprovidila zločinačka organizacija NATO. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Zločinačka organizacija NATO sejala je smrt u tadašnjoj SR Jugoslaviji 1999. godine, kao što je to radila (i radi) i pre i posle širom sveta
Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i zločinačke organizacije NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.
Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Zločinačka organizacija NATO je izvodila napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
Agresija zločinačke organizacije NATO, sprovođenje prava jačeg (odnosno SAD-a), ubijanje srpske dece i međunarodnog prava, usledili su posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture
и једна мала паралела
Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату трајало је од 20. октобра 1943. до 17. септембра 1944. године.
Англо-амерички савезници су више пута бомбардовали насељена места и комуникације у Србији и другим деловима Југославије, у којима је погинуло или рањен велики број цивила и причињена знатна материјална штета.
Бомбардовање је углавном извођена током дана, али је било и ноћних бомбардовања које је изводила 205. група РАФ-а.
Први је на мети западних савезника био Ниш, који је бомбардован 20. октобра 1943. године, а затим још 15 пута; Београд 11 пута; Земун и Алибунар по 4 пута; Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Крушевац, Пећ, Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина и други.
Посебно је запамћено бомбардовање на Васкрс 1944. године - најпре су 15. априла, на Велику суботу амерички бомбардери напали Ниш. У првом савезничком бомбардовању погинуло је 700 грађана Ниша а од тога 150 радника само у Железничкој радионици у Нишу. Бомбардовање су извеле 446, 447. и 448. бомбардерске ескадриле - 321. бомбардерске групе - 12. ваздушне команде Ратног ваздухопловства Сједињених Америчких Држава.
Следеће бомбардовање Ниш је задесио 30. марта 1944. године. Извлачење мртвих и рањених трајало је 7 дана. Треће бомбардовање уследило је 5. априла 1944. године када је оштећен и Саборни храм.
На први и други дан Ускрса 16. и 17. априла 1944. године разаран је Београд. Живот је изгубило 2.000 људи, жена и деце, а теже и лакше је рањено око 5.000 Београђана. Потом следе бомбардовања 24. априла, 7. маја, 18. маја, 6. јуна, 3. јула, 3., 6., 8. и 18. септембра.
Најтеже бомбардовање доживели су становници Лесковца који су савезници 6. септембра 1944. године сравнили са земљом, од 28.000 становника живот је изгубило 6.000 људи, жена и деце.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%833
Danas se navršava 14 godina od prestanka bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, koje je sprovidila zločinačka organizacija NATO. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Zločinačka organizacija NATO sejala je smrt u tadašnjoj SR Jugoslaviji 1999. godine, kao što je to radila (i radi) i pre i posle širom sveta
Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i zločinačke organizacije NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.
Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Zločinačka organizacija NATO je izvodila napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
Agresija zločinačke organizacije NATO, sprovođenje prava jačeg (odnosno SAD-a), ubijanje srpske dece i međunarodnog prava, usledili su posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture
и једна мала паралела
Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату трајало је од 20. октобра 1943. до 17. септембра 1944. године.
Англо-амерички савезници су више пута бомбардовали насељена места и комуникације у Србији и другим деловима Југославије, у којима је погинуло или рањен велики број цивила и причињена знатна материјална штета.
Бомбардовање је углавном извођена током дана, али је било и ноћних бомбардовања које је изводила 205. група РАФ-а.
Први је на мети западних савезника био Ниш, који је бомбардован 20. октобра 1943. године, а затим још 15 пута; Београд 11 пута; Земун и Алибунар по 4 пута; Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Крушевац, Пећ, Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина и други.
Посебно је запамћено бомбардовање на Васкрс 1944. године - најпре су 15. априла, на Велику суботу амерички бомбардери напали Ниш. У првом савезничком бомбардовању погинуло је 700 грађана Ниша а од тога 150 радника само у Железничкој радионици у Нишу. Бомбардовање су извеле 446, 447. и 448. бомбардерске ескадриле - 321. бомбардерске групе - 12. ваздушне команде Ратног ваздухопловства Сједињених Америчких Држава.
Следеће бомбардовање Ниш је задесио 30. марта 1944. године. Извлачење мртвих и рањених трајало је 7 дана. Треће бомбардовање уследило је 5. априла 1944. године када је оштећен и Саборни храм.
На први и други дан Ускрса 16. и 17. априла 1944. године разаран је Београд. Живот је изгубило 2.000 људи, жена и деце, а теже и лакше је рањено око 5.000 Београђана. Потом следе бомбардовања 24. априла, 7. маја, 18. маја, 6. јуна, 3. јула, 3., 6., 8. и 18. септембра.
Најтеже бомбардовање доживели су становници Лесковца који су савезници 6. септембра 1944. године сравнили са земљом, од 28.000 становника живот је изгубило 6.000 људи, жена и деце.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%833
Poslednja izmena:
LIJEPO
