Uglavnom su bile mustaše. Malo je bilo među njima škutora i kuferaša.
-
- Popularno:
- Zasto srpski nacionalisti ne vole Tita?
- Vučić napao blokadera koji jede...
- Dodik zabranio predsjednici Slovenije...
- Sta uradi otac ubice Carlija Kirka..
- Ана Брнабић у Бриселу
- Propao posao sa Litijumom, još jedan...
- Za otok?
- Ponašanje tipa Odbij !
- Evropski izveštaj uzdrmao javnost.
- Da li je Mika Aleksić KRIV ili NEVIN?
ZLO DA SE NE VRATI: Devojke su pred ustašama skakale u ledenu reku ne čekajući kamu
- Začetnik teme Тихи
- Datum pokretanja
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 6.250
Vi hrvati ste prave sluge zapada, i jos se utrkujete da budete najboljeAmerika je naredila Srbima da ne smiju promiliti glavu na Kosovo. Što kažeš na to? Servus.
mada to je manje vise zajednicko katolicima koji su prihvatili zapadnjacku propagandu... kao sto su Slavs od slaves tako su Serbs of servus
samo vam gazde trebaju objasniti kako slaves drze ogromne teritorije, a oboje servus i slaves ih nakantaju kada zadju u njihove zemlje ps imate to zajednicko da slavite pobede u kojima imate ogromnu nadmoc nesto kao i braca vam sipci kada napadnu 1 coveka njih 10-20...
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 34.456
Lijepo je da SrbiVi hrvati ste prave sluge zapada, i jos se utrkujete da budete najbolje
mada to je manje vise zajednicko katolicima koji su prihvatili zapadnjacku propagandu... kao sto su Slavs od slaves tako su Serbs of servus
ps imate to zajednicko da slavite pobede u kojima imate ogromnu nadmoc nesto kao i braca vam sipci kada napadnu 1 coveka njih 10-20...
nisu ničije sluge. Aj sad otiđi do Kosova pa mi otamo to reci. 
Bolje slaviti pobjede, nego poraze kao vi.
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 38.073
Lijepo je da Srbi
Bolje slaviti pobjede, nego poraze kao vi.
Италијан гледа резултат Усташке победе ...
Vase pobede su u stvari civilizacijski porazi...Lijepo je da Srbi
Bolje slaviti pobjede, nego poraze kao vi.
Pravite istu gresku kao i zapadne zemlje 90ih... mislite da je kraj istorije...
Cro_čvarak
Iskusan
- Poruka
- 6.899
Aha, to sam pita u vezi zločina u Višegradu 1992- e. To je u srpskim umovima kao osveta za 1942- e
Samo koliko su stanovnici Višegrada sudjelovali u zločinu 1942- e? Pa je tako vrlo moguće da " genijalci" nisu pobili ni nasljednike ubojica iz 1942- e.
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 6.250
Srbi ne slave poraze vec svoje zrtvovanje, nesto sto bi svakom hriscaninu trebalo biti normalno. Znajuci koga sledite nije ni cudo sto to ne mozes da shvatisLijepo je da Srbi
Bolje slaviti pobjede, nego poraze kao vi.
Za Višegrad nemam informacija koliko je bilo među lokalnim muslimanima ustaša ali evo da ti prenesem neke informacije pošto sam sa istoka RS. Sa područja Rogatice oko 80% muslimana je prišlo ustašama,Goražde i Foča oko 50% druga polovina neutralna ili muslimanska milicija. Sokolac oko 60 - 70% prišlo ustašama,Pale 80% mukija u ustašama. Zajedno pri toj akciji učestvovali su Muslimani iz Sarajeva. Ako su u čitavoj regiji ustaše bili Muslimani ili mustaše onda Višegrad nije izuzetak . Takođe nemam informacija da su oni bili u partizanima. Raspitaću se baš.Aha, to sam pita u vezi zločina u Višegradu 1992- e. To je u srpskim umovima kao osveta za 1942- e
Ni zapucalo u Višegradu nije
a već se Murat za rat spremao prije.
Tu je bila i Bakira,stara zmija siktalica
Koja je protiv Srba pravila raznih smicalica
Ime mu je među oko 1600 ustaša- katolika poginulih „za hrvatsku slobodu“ na spomeniku u Čapljini, podignutom 2002. godine
Polupismeni seljak, ustaša jamar, mučitelj i masovni ubica, monstrum iz Šurmanaca u katoličkoj župi Međugorje, glavni ubica prebilovačkih majki i njihove dece i hiljada drugih Srba, završio je Drugi svetski rat kao Titov partizan u Žumberačkoj brigadi!
U nju je stupio u maja 1945. posle zarobljavanja kod Celja i ostao do demobilizacije 3.jula 1945! Jovanović je ovu činjenicu iz svoje biografije ispričao 4. 10. 1956, isledniku Ahmetu Alečkoviću, kao okrivljeni u Istražnom otsjeku Mostar Državog sekretarijata za unutrašnje poslove BiH (zapisnik 463/56).
Ivan Jovanović je rođen 1902, u Šurmancima, srez Mostar, od oca Jakova i majke Luce r. Karačić. Bio je oženjen i otac devetero djece. Zakleti je ustaša od 1940, godine, a u ratu bio je ustaški glavar sela Šurmanci. Učestvao je u napadu na jugoslovenske vojnike u Čapljini i prvim ustaškim zločinima u aprilu 1941.
Sa svojim bratom Ludvigom Jovanovićem i Andrijom Buljanom iz susednog Dretelja, patološkim ubicom , koga su se i neke ustaše gadile, takođe „borcem za hrvatsku slobodu“, sa imenim na spomeniku u Čapljini, po direktivi ili po saglasnosti ustaškog vrha, organizovao je punkt za likvidaciju Srba u svome selu, koji funkcionisao u julu i avgustu 1941. Po izjavama svedoka iz Šurmanaca, tu je ubijeno oko 2000 Srba.
Neretva kod Šurmanaca
Pored „ljudskog faktora“, Šurmanci su imali i sve druge pogodnosti da budu jedno od najvećih mesta ubijanja Srba- železničku prugu sa stanicom i prostorom za kraće zatvaranje i mučenje manjih grupa ljudi, zatim reku Neretvu za bacanje tela i duboku jamu Golubinku, nepoznatu šire i skrivenu u brdu iznad gornjeg dela sela u koju su mogli da guraju hiljade živih osoba bez posebnih problema.
Najviše žrtava je transportovano iz Sarajeva i okoline, ali iz Zenice, Konjica, Mostara…
Željeznička stanica Šurmanci 2017. godine
Pratio ih je ili sačekivao u Šurmancima Andija Buljan sa svojim koljačima. On i njegova grupa je u kraćem vremenu boravila u tom gradu radi pronalaženja i likvidacije Srba, posebno onih poreklom iz Čapljine. Pored toga vršljali su po vozovima i u njima hvatali Srbe, izvodila ih u Šurmancima i predavala ih Jovanovićima i drugim zlikovcima iz Šurmanaca, Međugorja, Bijakovića i Krućevića. Posle mučenja, Srbi su prvo ubijani pored pruge na obali Neretve. Tela su im potom bacana u reku.
Kako su se leševi najviše zaustavljali u Metkoviću i tu zakopavani (danas su na tom srpskom grobištu magistrala i parking), intervenisao je italijanski okupator zbog zagađivanja reke. Hrvatske vlasti zbog toga odlučile da se Srbi koji pristignu u železničkim vagonima u Šurmance ubijaju u jami Golubinka, tako da se živi u nju guraju kako se ne bi čuli pucnji. I to je funkcionisalo sve do prve polovine avgusta 1941.
Ubice nisu bile ustaše u pravom smislu već seljaci u zrelim godinama, nosioci domaćinstava. Nisu imali ni uniforme, ni puške. Zločin su izvršavali golim rukama ili tanjim kocima (motkama) dužine oko 2 metra, kojima vezane mučenike žive gurali u jamu iz koje nije moguće izaći.
O akciji ubijanja obaveštavali su je seoski glavari (knezovi) preko telala, na ovakav način: „ Jozo, dovezli su opet Srbe na na stanicu. Dođi na jamu, ujutro u 6 sati!“ Tako su se na jami, ujutro 6. avgusta okupilo stotine domaćina iz Međugorja, Bijaković i Šurmanaca i stotine naoružanih zločinaca iz Čapljine i okoline na čelu sa zamenikom logornika Rudom Vrdoljakom i Andrijom Buljanom, a za najmasoviju akciju ubijanja Srba u Hercegovini u jednom danu.
Trebalo je likvidirati decu i devojke iz Prebilovaca, sa njihovim majkama i bakama, njih oko 600. Poslovi su podeljeni. Jedni čuvaju grupu, drugi stražare okolo da ko ne pobegne, treći sprovode veće delove grupe do na 3o metara od jame, četvrti odatle do ruba jame vode po 5-6 žrtava, peti guraju u jamu odraslije ili bacaju u nju malu decu, šesti oko jame prikupljaju kamenje, sedmi to kamenje guraju i bacaju u jamu za žrtvama… Domaćice su kod kuća spremale ručak. Poslije tolikog „posla“ koji je trajao 5- sati na sunčanom danu valjalo je počastiti i nahraniti toliku mobu.
Crni Jovanović je motor svega. Sve detaljno organizuje, nadzire i pomaže komšijama kada se umore, naročito pri guranju u jamu. Neke od žrtava, posebno dečake, koji su se dželatima hvatali za noge, otimali se i bežali ili se čvrsto držali kamene rubove grotla, nije bilo lako savladati i gurnuti žive u jamu. Crni ih, zato, nemislosrdno bije kocem kuda stigne, a i nožem je radio.
Kamenje oko jame bilo krvavo a okolo su ostali opanci, marame, kape… Kada je sve bilo gotovo i on je održao govor i krenuo sa drugima na ručak. Sutradan, u četvrtak, je opet došao do Golubinke, koja mu je od kuće udaljena nekoliko stotina metara. Bacao je bombe dole, ne bi li utišao jauke što nije vredelo. U nedelju je sa porodicom i komšijama, kao pravi katolik, spokojno otišao u Međugorje na misu u crkvu koja je četredest godina kasnije postala svetski poznata i posećena od miliona hodočasnika.
Naravno 1941, nije bila tolikih dimenzija. Nemoguće se oteti utisku da je on za sve to on veoma zaslužan te je i upisan na pomenuti spomenik. Posle Šurmanaca, mučio je i ubijao u Mostaru, Sarajevu i u logoru Jasenovac.
Primljen je u partizane direktno iz ustaša, u danima dok je Titova OZNA ubijala po Hercegovini hiljade Srba zbog učešća u JVuO ili zbog skrivanja od mobilizacije. Posle demobilizacije, skrivan je više od 11 godina. Uglavnom u okolini Subotice, kod Bajića, Dulića, Markovića, Ostrogonca…
Srbija je za mnoge ustaške koljače bila najsigurnije utočište. Ipak, neko ga je uhapsio 20.9. 1956, u Paliću dok je boravio kod Milenka Damjanova. Pred islednicima i na farsičnom suđenju u Mostaru 1957. godine, gledao da je da izvuče sebe i druge žive ustaše.
Što je mogao da prikrije, prikrio je ili svalio na mrtve.
Od, bar tri stotine zločinaca, na sud je izvedeno samo njih 14, a na smrt su, pored Jovanovića, osuđena još petorica. Drugima je sudsko veće našlo razne olakšavajuće okolnosti tako da je Ludvig Jovanović, mozak zločina, dobio prvostepeno samo tri godine , što je drugostepenom odlukom povećano na sedam godina zatvora, itd…
Smrtna kazna nad monstrumom, ustašom i partizanom Ivanom Jovanovićem Crnim je izvršena 1958. god
Polupismeni seljak, ustaša jamar, mučitelj i masovni ubica, monstrum iz Šurmanaca u katoličkoj župi Međugorje, glavni ubica prebilovačkih majki i njihove dece i hiljada drugih Srba, završio je Drugi svetski rat kao Titov partizan u Žumberačkoj brigadi!
U nju je stupio u maja 1945. posle zarobljavanja kod Celja i ostao do demobilizacije 3.jula 1945! Jovanović je ovu činjenicu iz svoje biografije ispričao 4. 10. 1956, isledniku Ahmetu Alečkoviću, kao okrivljeni u Istražnom otsjeku Mostar Državog sekretarijata za unutrašnje poslove BiH (zapisnik 463/56).
Ivan Jovanović je rođen 1902, u Šurmancima, srez Mostar, od oca Jakova i majke Luce r. Karačić. Bio je oženjen i otac devetero djece. Zakleti je ustaša od 1940, godine, a u ratu bio je ustaški glavar sela Šurmanci. Učestvao je u napadu na jugoslovenske vojnike u Čapljini i prvim ustaškim zločinima u aprilu 1941.
Sa svojim bratom Ludvigom Jovanovićem i Andrijom Buljanom iz susednog Dretelja, patološkim ubicom , koga su se i neke ustaše gadile, takođe „borcem za hrvatsku slobodu“, sa imenim na spomeniku u Čapljini, po direktivi ili po saglasnosti ustaškog vrha, organizovao je punkt za likvidaciju Srba u svome selu, koji funkcionisao u julu i avgustu 1941. Po izjavama svedoka iz Šurmanaca, tu je ubijeno oko 2000 Srba.
Neretva kod Šurmanaca
Pored „ljudskog faktora“, Šurmanci su imali i sve druge pogodnosti da budu jedno od najvećih mesta ubijanja Srba- železničku prugu sa stanicom i prostorom za kraće zatvaranje i mučenje manjih grupa ljudi, zatim reku Neretvu za bacanje tela i duboku jamu Golubinku, nepoznatu šire i skrivenu u brdu iznad gornjeg dela sela u koju su mogli da guraju hiljade živih osoba bez posebnih problema.
Najviše žrtava je transportovano iz Sarajeva i okoline, ali iz Zenice, Konjica, Mostara…
Željeznička stanica Šurmanci 2017. godine
Pratio ih je ili sačekivao u Šurmancima Andija Buljan sa svojim koljačima. On i njegova grupa je u kraćem vremenu boravila u tom gradu radi pronalaženja i likvidacije Srba, posebno onih poreklom iz Čapljine. Pored toga vršljali su po vozovima i u njima hvatali Srbe, izvodila ih u Šurmancima i predavala ih Jovanovićima i drugim zlikovcima iz Šurmanaca, Međugorja, Bijakovića i Krućevića. Posle mučenja, Srbi su prvo ubijani pored pruge na obali Neretve. Tela su im potom bacana u reku.
Kako su se leševi najviše zaustavljali u Metkoviću i tu zakopavani (danas su na tom srpskom grobištu magistrala i parking), intervenisao je italijanski okupator zbog zagađivanja reke. Hrvatske vlasti zbog toga odlučile da se Srbi koji pristignu u železničkim vagonima u Šurmance ubijaju u jami Golubinka, tako da se živi u nju guraju kako se ne bi čuli pucnji. I to je funkcionisalo sve do prve polovine avgusta 1941.
Ubice nisu bile ustaše u pravom smislu već seljaci u zrelim godinama, nosioci domaćinstava. Nisu imali ni uniforme, ni puške. Zločin su izvršavali golim rukama ili tanjim kocima (motkama) dužine oko 2 metra, kojima vezane mučenike žive gurali u jamu iz koje nije moguće izaći.
O akciji ubijanja obaveštavali su je seoski glavari (knezovi) preko telala, na ovakav način: „ Jozo, dovezli su opet Srbe na na stanicu. Dođi na jamu, ujutro u 6 sati!“ Tako su se na jami, ujutro 6. avgusta okupilo stotine domaćina iz Međugorja, Bijaković i Šurmanaca i stotine naoružanih zločinaca iz Čapljine i okoline na čelu sa zamenikom logornika Rudom Vrdoljakom i Andrijom Buljanom, a za najmasoviju akciju ubijanja Srba u Hercegovini u jednom danu.
Trebalo je likvidirati decu i devojke iz Prebilovaca, sa njihovim majkama i bakama, njih oko 600. Poslovi su podeljeni. Jedni čuvaju grupu, drugi stražare okolo da ko ne pobegne, treći sprovode veće delove grupe do na 3o metara od jame, četvrti odatle do ruba jame vode po 5-6 žrtava, peti guraju u jamu odraslije ili bacaju u nju malu decu, šesti oko jame prikupljaju kamenje, sedmi to kamenje guraju i bacaju u jamu za žrtvama… Domaćice su kod kuća spremale ručak. Poslije tolikog „posla“ koji je trajao 5- sati na sunčanom danu valjalo je počastiti i nahraniti toliku mobu.
Crni Jovanović je motor svega. Sve detaljno organizuje, nadzire i pomaže komšijama kada se umore, naročito pri guranju u jamu. Neke od žrtava, posebno dečake, koji su se dželatima hvatali za noge, otimali se i bežali ili se čvrsto držali kamene rubove grotla, nije bilo lako savladati i gurnuti žive u jamu. Crni ih, zato, nemislosrdno bije kocem kuda stigne, a i nožem je radio.
Kamenje oko jame bilo krvavo a okolo su ostali opanci, marame, kape… Kada je sve bilo gotovo i on je održao govor i krenuo sa drugima na ručak. Sutradan, u četvrtak, je opet došao do Golubinke, koja mu je od kuće udaljena nekoliko stotina metara. Bacao je bombe dole, ne bi li utišao jauke što nije vredelo. U nedelju je sa porodicom i komšijama, kao pravi katolik, spokojno otišao u Međugorje na misu u crkvu koja je četredest godina kasnije postala svetski poznata i posećena od miliona hodočasnika.
Naravno 1941, nije bila tolikih dimenzija. Nemoguće se oteti utisku da je on za sve to on veoma zaslužan te je i upisan na pomenuti spomenik. Posle Šurmanaca, mučio je i ubijao u Mostaru, Sarajevu i u logoru Jasenovac.
Primljen je u partizane direktno iz ustaša, u danima dok je Titova OZNA ubijala po Hercegovini hiljade Srba zbog učešća u JVuO ili zbog skrivanja od mobilizacije. Posle demobilizacije, skrivan je više od 11 godina. Uglavnom u okolini Subotice, kod Bajića, Dulića, Markovića, Ostrogonca…
Srbija je za mnoge ustaške koljače bila najsigurnije utočište. Ipak, neko ga je uhapsio 20.9. 1956, u Paliću dok je boravio kod Milenka Damjanova. Pred islednicima i na farsičnom suđenju u Mostaru 1957. godine, gledao da je da izvuče sebe i druge žive ustaše.
Što je mogao da prikrije, prikrio je ili svalio na mrtve.
Od, bar tri stotine zločinaca, na sud je izvedeno samo njih 14, a na smrt su, pored Jovanovića, osuđena još petorica. Drugima je sudsko veće našlo razne olakšavajuće okolnosti tako da je Ludvig Jovanović, mozak zločina, dobio prvostepeno samo tri godine , što je drugostepenom odlukom povećano na sedam godina zatvora, itd…
Smrtna kazna nad monstrumom, ustašom i partizanom Ivanom Jovanovićem Crnim je izvršena 1958. god
tko zna koliko je ovakvih ustaških zločinaca skriveno nakon rat u vojvodini putem kolonizacije a mnogi od njih su uzeli srpsko ime da zamute tragove i danas po srbiji njihovi unuci i djeca prizivaju nove zločine i jame...ukratko peta kolona koja priziva i želi poput njihovih djedova bacati srpsku djecu u jame...
GIDEON
Iskusan
- Poruka
- 5.951
Imas pravo, koliko je samo te shiptarije iz 'rvacke zavrsilo u Srbiji , a eto i nakon 50 godina nisu naucili srpski , nego pisu na 'rvackom.
naravno da imam pravo...sjećam se...ima tome 20 god. čitao sam o sukobu oko bastogna na koncu ww2 gdje su njemci obukli američke uniforme i perfektno govorili engleski jezik i bili ubačeni u američku pozadinu da rovare iznutra...isti slučaj je i sada jer komunistima nisu bili neprijatelji ni nacisti ni fašisti već srbi što je rekao i tito 1943. prilikom martovskih pregovora s njemcima...sljedom toga 1946. prebacili su u vojvodinu nekoliko tisuća ustaških zločinaca doseljenika dali im srpsko porjeklo da u pravom trenutku napune bunare srpskom djecom,ženama i starcima...
GIDEON
Iskusan
- Poruka
- 5.951
Ma znam da imam pravo. Siptarija iz 'rvacke nikada nije naucila srpski, pa makar bili i milodjeri na krstar'ci.
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.445
To se zove slaviti svoje poraze .Srbi ne slave poraze vec svoje zrtvovanje, nesto sto bi svakom hriscaninu trebalo biti normalno. Znajuci koga sledite nije ni cudo sto to ne mozes da shvatis
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 6.250
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.445
Mi ne možemo uostalom kao i ostatak svijeta shvatiti da neko slavi svoje poraze..
- Poruka
- 186.654
Mi slavimo herojski otpor nadmocnijem neprijatelju. Slavimo hrabrost.
Slavimo cast. Junastvo.
Vi takve stvari nemate, u istoriji , pa samim tim ih i ne razumete.
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.445
Razlika velika jer je Teksas pripojen SAD-u. Nakon poraza na Kosovu imamo 500 godina sreće i prosperiteta za Srbe.
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.445
Samo vi slavite...sve pet..
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 6.250
Koji ostatak sveta? Ameri slave Alamo, a oni su sila. Vi ionako nemate neke bitke gde ste se zrtvovali. Uglavnom ste napadali sa jacima i njima su uvek trtili. Nikada jacem niste stali na put
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 6.250
Pa ni Srbi nisu pali pod turke nakon Kosovskog boja, tako da ti je poredjenje glupo. Rekao si niko drugi ne slavi poraze, i lepo ti je navedeno da Ameri slave poraz bas iz istih razloga kao Srbi.
gost 422686
Buduća legenda
- Poruka
- 27.626
Majmune!Lijepo je da Srbi
Bolje slaviti pobjede, nego poraze kao vi.
