U danima koji su nailazili dao sam sebi zadatak da moju Zlatokosu uporedjujem u prostoru mjereci njenu visinu.Znam da je vitka visoka dugih nogu i dugih ruku .Znam da su joj ruke lijepe i prsti dugi.
Koliko dugi tako lijepi .kako sam kad je vidim uvijek bivao sledjen u zamku svojih zelja i nadanja uhvacen nemirom , odjednom nisam bio nacisto da li je bas sve onako kako sam vidio ili sam je upleo nerealno u svoje muske snove. Pa se sad pitam koliko je visoka .Moje visine ili mi se samo ucinilo .Veca je od mene ma da za zenu to moze biti i tesko .Ma niza je od mene taman koliko treba .
Tekli su aprilski dani i ove su godine bas bili hladnjikavi i kisoviti .Jezero je raslo skoro na oci. Pri tom vjetrovito vrijeme je sve vise prijetilo da moj camac snazno udati o obalu i da se raspadne .Trebao sam sve da predvidim i to da ne dozvolim .Sa prozora sam i onako cesto pogled prikovao za dvoriste cestu i jezero.Padala je kisa nosena vjetrom nije mi se izlazilo napolje ma sto se camcu desilo .No moracu cim mi vrijeme dozvoli da ga izvucem na obalu .Nisam to mogao uciniti sam .Moracu da zamolim Mirka da mi pomogne .Trebalo je da se dogovorim sa njim nije Mirko ja pa da nezaposlen gubi dane .Nisam znao ni koja je smjena pa da ga lovim za pomoc.Kisa i lijepo vrijeme nikako da ispune jos koji dan aprila.dosadno brale bas bez veze .Kad bi se vrijeme proljepsalo da izadjem iz kuce ..
Mirkova je kuca uz cestu kao moja.Da dodje taj lijepi dan i da odem do njega nista ne gubim .Na cesti sam ako Zlatokosa zazlati moj ocekivani dan uoci cu je pa i u daljini .
Dodje i taj ocekivani dan za spasavanje camca i za ocekivanja delica moje maste i stvarnosti . Vjerovao sam u cuda i cudo mi se desilo .Ovaj put su samo mesta bila razasuta .Na kapiji je Mirko pricao sa nekom meni nepoznatom osobom. Preko njegovih ramena divnog li pogleda priblizava se moja Zlatokosa .idem lagano kao da se nista nije desilo .Moram se zaustaviti pred Mirkovom kapijom , moramo razgovarati a moram je ispratiti pogledom suvise sam je dugo cekao , sve odjednom moram i hocu .Pozdravljam se sa Mirkom i neznancem .Cujem sebe kako tiho pricam za dvije oktave spustenim promuklim glasom .Pricam valjda sve sto sam naumio drugu uctivo ga moleci da mi pomogne oko camca .Neznanac poskoci ajde da mu odma pomognemo ja sam moj camac juce po kisi izvlacio.Nas troica cemo to za cas ,evo sam i u cizmama ,Mirko ide da obuce dzenpre a ja pogled ne skidam sa ceste.Ona u mom pogledu sve veca i veca .sve bliza i bliza .Neznanac nesto prica slabo ga cujem Mirka nema pa nema .Ona ima jos nekoliko koraka pa da se mimoidjemo .Drzeci se za ogrado gledam je pravo u oci i vidim ih lijepe zelene . Sve mi se njise ritmom njenih koraka...
Dobar dan cujem kao muziku .Odpozdravljamo i ja i neznanac .ona prolazi ja se okrecem i pratim je kao nezainteresovano a neznanac saceka da se malo udalji pa rece ova djevojka iz grada dodje da seta nasom ulicom kad god se vrijeme proljepsa .Poznajes je ...Ne samo sam je sretao nekoliko puta a zapazio sto ispred moje kuce parkira auto .O sretnika li tog .A gdje je tvoja kuca .Na samom ulazu u ulicu . Izlazi Mirko iz kuce i sa osmijehom mi govori zadrzah se .Nisam vas stigao ni upoznati .Idemo tom camcu u spasavanje .Idemo ide i ona sve dalje od nas .Krecemo dok ona gazi moju ulicu kao da je ubrzala korak .Kao da mi bjezi .Nas smo troica do pola izvukli camac kad se ona vracala iza krivine koja mi ju je skrivala .Skoro smo ga cijelog izvukli kad se priblizila .
Ajde sad oruk da zavrsimo ...Rece Mirko a neznanac mojoj Zlatokosoj da nam ne bi malo pomogla .Stala je na licu osmijeh da vam budem mis potegni povuci iscupase repu . Moze zabaci tasnicu preko ramena na dio ledja jer je vec grlila njenu siluetu i pritrca .
Koliko dugi tako lijepi .kako sam kad je vidim uvijek bivao sledjen u zamku svojih zelja i nadanja uhvacen nemirom , odjednom nisam bio nacisto da li je bas sve onako kako sam vidio ili sam je upleo nerealno u svoje muske snove. Pa se sad pitam koliko je visoka .Moje visine ili mi se samo ucinilo .Veca je od mene ma da za zenu to moze biti i tesko .Ma niza je od mene taman koliko treba .
Tekli su aprilski dani i ove su godine bas bili hladnjikavi i kisoviti .Jezero je raslo skoro na oci. Pri tom vjetrovito vrijeme je sve vise prijetilo da moj camac snazno udati o obalu i da se raspadne .Trebao sam sve da predvidim i to da ne dozvolim .Sa prozora sam i onako cesto pogled prikovao za dvoriste cestu i jezero.Padala je kisa nosena vjetrom nije mi se izlazilo napolje ma sto se camcu desilo .No moracu cim mi vrijeme dozvoli da ga izvucem na obalu .Nisam to mogao uciniti sam .Moracu da zamolim Mirka da mi pomogne .Trebalo je da se dogovorim sa njim nije Mirko ja pa da nezaposlen gubi dane .Nisam znao ni koja je smjena pa da ga lovim za pomoc.Kisa i lijepo vrijeme nikako da ispune jos koji dan aprila.dosadno brale bas bez veze .Kad bi se vrijeme proljepsalo da izadjem iz kuce ..
Mirkova je kuca uz cestu kao moja.Da dodje taj lijepi dan i da odem do njega nista ne gubim .Na cesti sam ako Zlatokosa zazlati moj ocekivani dan uoci cu je pa i u daljini .
Dodje i taj ocekivani dan za spasavanje camca i za ocekivanja delica moje maste i stvarnosti . Vjerovao sam u cuda i cudo mi se desilo .Ovaj put su samo mesta bila razasuta .Na kapiji je Mirko pricao sa nekom meni nepoznatom osobom. Preko njegovih ramena divnog li pogleda priblizava se moja Zlatokosa .idem lagano kao da se nista nije desilo .Moram se zaustaviti pred Mirkovom kapijom , moramo razgovarati a moram je ispratiti pogledom suvise sam je dugo cekao , sve odjednom moram i hocu .Pozdravljam se sa Mirkom i neznancem .Cujem sebe kako tiho pricam za dvije oktave spustenim promuklim glasom .Pricam valjda sve sto sam naumio drugu uctivo ga moleci da mi pomogne oko camca .Neznanac poskoci ajde da mu odma pomognemo ja sam moj camac juce po kisi izvlacio.Nas troica cemo to za cas ,evo sam i u cizmama ,Mirko ide da obuce dzenpre a ja pogled ne skidam sa ceste.Ona u mom pogledu sve veca i veca .sve bliza i bliza .Neznanac nesto prica slabo ga cujem Mirka nema pa nema .Ona ima jos nekoliko koraka pa da se mimoidjemo .Drzeci se za ogrado gledam je pravo u oci i vidim ih lijepe zelene . Sve mi se njise ritmom njenih koraka...
Dobar dan cujem kao muziku .Odpozdravljamo i ja i neznanac .ona prolazi ja se okrecem i pratim je kao nezainteresovano a neznanac saceka da se malo udalji pa rece ova djevojka iz grada dodje da seta nasom ulicom kad god se vrijeme proljepsa .Poznajes je ...Ne samo sam je sretao nekoliko puta a zapazio sto ispred moje kuce parkira auto .O sretnika li tog .A gdje je tvoja kuca .Na samom ulazu u ulicu . Izlazi Mirko iz kuce i sa osmijehom mi govori zadrzah se .Nisam vas stigao ni upoznati .Idemo tom camcu u spasavanje .Idemo ide i ona sve dalje od nas .Krecemo dok ona gazi moju ulicu kao da je ubrzala korak .Kao da mi bjezi .Nas smo troica do pola izvukli camac kad se ona vracala iza krivine koja mi ju je skrivala .Skoro smo ga cijelog izvukli kad se priblizila .
Ajde sad oruk da zavrsimo ...Rece Mirko a neznanac mojoj Zlatokosoj da nam ne bi malo pomogla .Stala je na licu osmijeh da vam budem mis potegni povuci iscupase repu . Moze zabaci tasnicu preko ramena na dio ledja jer je vec grlila njenu siluetu i pritrca .