- Poruka
- 92.659
Izraelski istraživači su u sredu prikazali zlatni prsten iz rimskog doba sa ranohrišćanskim simbolom Isusa ispisanim u dragom kamenu, pronađen u olupini broda kod drevne luke Cezareje.
Debeli osmougaoni zlatni prsten sa zelenim dragim kamenom nosio je lik „Dobrog pastira“ u vidu mladog pastira u tunici sa ovnom ili ovcom preko ramena.
Prsten je pronađen među riznicama rimskih novčića iz trećeg veka, kao i figurica bronzanog orla, zvona za odbijanje zlih duhova, grnčarija i rimska figurica pantomimusa u komičnoj maski, navodi se u saopštenju Izraelske uprave za antikvitete.
U relativno plitkim vodama pronađen je i crveni dragi kamen sa uklesanom lirom, kao i ostaci drvenog trupa broda, saopštili su nadležni.
Cezareja je bila lokalna prestonica Rimskog carstva u trećem veku, a njena luka je bila ključno središte aktivnosti Rima, kaže Helena Sokolov, kustos u odeljenju za novčiće IAA koja je istraživala prsten Dobrog pastira.
Sokolov je rekao da, iako ta slika postoji u ranohrišćanskoj simbolici, predstavljajući Isusa kao brižnog pastira, koji brine o svom stadu i vodi one kojima je potrebna, retkost je naći je na prstenu.
Prisustvo takvog simbola na prstenu koji je verovatno posedovao Rimljanin koji je delovao u Cezareji ili oko nje imalo je smisla, s obzirom na etnički i verski heterogenu prirodu luke u trećem veku, kada je bila jedan od najranijih centara hrišćanstva.
„Ovo je bio period kada je hrišćanstvo tek bilo na početku, ali je definitivno raslo i razvijalo se, posebno u mešovitim gradovima poput Cezareje“, rekla je ona za AFP, napominjući da je sam prsten bio mali, što implicira da je možda pripadao ženi.
I dok se hrišćanstvo u to vreme praktikovalo na „podzemnim“ forumima, ona je rekla da je Rimsko carstvo bilo relativno tolerantno prema novim oblicima obožavanja, uključujući Isusa, zbog čega je razumno da bogati građanin imperije nosi takav prsten.
Pored nalaza iz rimskog doba, ronioci IAA su takođe otkrili u drugoj olupini u blizini zalihe od oko 560 novčića iz mamelučkog doba koji datiraju iz četrnaestog veka.
Debeli osmougaoni zlatni prsten sa zelenim dragim kamenom nosio je lik „Dobrog pastira“ u vidu mladog pastira u tunici sa ovnom ili ovcom preko ramena.
Prsten je pronađen među riznicama rimskih novčića iz trećeg veka, kao i figurica bronzanog orla, zvona za odbijanje zlih duhova, grnčarija i rimska figurica pantomimusa u komičnoj maski, navodi se u saopštenju Izraelske uprave za antikvitete.
U relativno plitkim vodama pronađen je i crveni dragi kamen sa uklesanom lirom, kao i ostaci drvenog trupa broda, saopštili su nadležni.
Cezareja je bila lokalna prestonica Rimskog carstva u trećem veku, a njena luka je bila ključno središte aktivnosti Rima, kaže Helena Sokolov, kustos u odeljenju za novčiće IAA koja je istraživala prsten Dobrog pastira.
Sokolov je rekao da, iako ta slika postoji u ranohrišćanskoj simbolici, predstavljajući Isusa kao brižnog pastira, koji brine o svom stadu i vodi one kojima je potrebna, retkost je naći je na prstenu.
Prisustvo takvog simbola na prstenu koji je verovatno posedovao Rimljanin koji je delovao u Cezareji ili oko nje imalo je smisla, s obzirom na etnički i verski heterogenu prirodu luke u trećem veku, kada je bila jedan od najranijih centara hrišćanstva.
„Ovo je bio period kada je hrišćanstvo tek bilo na početku, ali je definitivno raslo i razvijalo se, posebno u mešovitim gradovima poput Cezareje“, rekla je ona za AFP, napominjući da je sam prsten bio mali, što implicira da je možda pripadao ženi.
I dok se hrišćanstvo u to vreme praktikovalo na „podzemnim“ forumima, ona je rekla da je Rimsko carstvo bilo relativno tolerantno prema novim oblicima obožavanja, uključujući Isusa, zbog čega je razumno da bogati građanin imperije nosi takav prsten.
Pored nalaza iz rimskog doba, ronioci IAA su takođe otkrili u drugoj olupini u blizini zalihe od oko 560 novčića iz mamelučkog doba koji datiraju iz četrnaestog veka.
