Zlatne državne rezerve i ekonomija

[Manga Hilux]

Cena zlata skočila na jednogodišnji maksimum!​

Shutterstock/ Thichaa
Zabrinutost zbog finansijskog stanja banaka izazvala je pometnju u vezi kupovine zlata. Kada su američke banke kao što su Silicon Valley Bank i Signature Bank najavile probleme sa likvidnošću, a zatim se pojavile vesti da je evropska banka Credit Suisse takođe u nevolji, trgovci su pohrlili ka sigurnoj imovini.

Investiciono društvo „KapitalRS“ iz Beograda, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom zlata preko interneta (takozvanim finansijskim ugovorima za razliku, engl. CFD), pripremilo je besplatan vodič “Kako trgovati cenom zlata online”. Vodič je prilagođen svim nivoima znanja i možete ga preuzeti putem linka ispod.
Međutim, tada su intervenisale svetske centralne banke, vlade i komercijalne banke. UBS je pristao da kupi Credit Suisse uz finansijsku podršku švajcarske vlade. FED je pružio pomoć pogođenim bankama i čini se da je kriza, barem za sada, gotova.

No, cena zlata ostaje visoko u odnosu na cenu iz 2000. godine i blizu je rekordno visokog nivoa iz 2017. godine.
Postoje i drugi faktori koji povećavaju popularnost zlata. Bankarska mini kriza prisilila je svetske centralne banke da preispitaju svoju politiku u odnosu na kamatne stope. Veće kamatne stope mogu vršiti pritisak na bilanse banaka, pa se, kako bi se sprečila potencijalna kriza u bankarskom sistemu, vrši pritisak na centralne banke poput FED-a trebalo da prestanu sa podizanjem stopa.
U nestabilnom ekonomskom okruženju usred visoke inflacije i geopolitičkih napetosti između SAD, Rusije i Kine, zlato postaje još privlačnije. Rusija, Kina i njihovi saveznici nastoje da okončaju dominaciju dolara širom sveta, a prema Svetskom veću za zlato, centralne banke kupuju rekordne količine zlata u ovim nesigurnim vremenima.
izvor Kapital

 

[Manga Hilux]

zlatne rezerve​

zlatne rezerve, zlato u obliku zlatnih poluga ili u novcu što ga središnje banke drže kao dio svojih deviznih rezervi, kojima se osigurava opća i dugoročna likvidnost države u međunarodnim plaćanjima. Budući da se zlato smatra imovinom koja sigurno ispunjava funkciju očuvanja vrijednosti, zlatne rezerve najčešće se koriste za podmirenje deviznih obveza u iznimnim situacijama. U doba klasičnoga zlatnoga standarda zlatne rezerve služile su i kao pokriće papirnatoga novca u optjecaju. Osim središnjih banaka, i Međunarodni monetarni fond drži znatne zlatne rezerve, koje je stekao uplatama dijela kvota, naplatom naknada, prodajom valuta ili otplatom kredita država članica.

 

[a bre Milun]

jedino treba paziti da drzave ne daju svoje zlato u Fort Knox, da ga ne proguta mrak, ko sto se desilo sa nemackim i francuskim zlatom.

 

[Manga Hilux]

taj Fort Knox nije nikakva federalna institucija, već je 100% privatni konzorcijum , msm da su dvoje Američkih predsednika izgubili živote kada su hteli da federalnim zakonom uspostave kontrolu nad ovom finansijskom privatnom institucijom

 

[Manga Hilux]

Nedostaci zlatnog standarda​

Vrednost zlata nije fiksna, samim tim zbog tih oscilacija ne može se očekivati stabilnost cena koja je neophodna za celokupnu ekonomiju.

Zlatni standard karakteriše deflacija, koja čak i više nego inflacija može da destabilizuje ekonomiju. Naime, količina novca u opticaju ne može ispratiti ekonomski rast usled uslovljavanja emitovanja novca, prethodnim posedovanjem te količine zlata. Sa druge strane, zlatni standard zapravo ne isključuje pojavu inflacije u potpunosti. Naime, u slučaju povećanog obima snabdevanja i eventualnih novih nalazišta inflatorni scenario nije nemoguć.

Zlatni standard prouzrokovao je veliki broj finansijskih kriza, krahova banaka i tržišta, pa je manjim delom uticao i na nastanak same velike depresije. Između 1879 i 1933, SAD je imala nekoliko finansijskih kriza: 1884, 1890, 1893, 1907, 1930, 1931, 1932. i 1933. Samo tokom 1933, oko 4.000 banka je obustavilo rad. Mnoge od ovih kriza prouzrokovala je nemogućnost adekvatnog i pravovremenog emitovanja novca na tržište, a sve zbog ograničenja usled zlatnog standarda.

Zlatni standard bi onemogućio sposobnost centralne banke da svojim instrumentima utiče na moguće potrese i makroekononske nestabilnosti.

Zlatni standard bi verovatno ugrozio ekologiju, jer bi zahtevao aktiviranje novih rudnika zlata i novih tehnologija za iskopavanje na nedostupnim lokacijama. Isto tako, zlatni standard, zbog iskopavanja nove količine rude zahteva dosta vremena, novca i resursa, a danas je vreme najvažniji faktor liberalnog kapitalizma.

Čin povratka na zlatni standard bio bi kompleksan. Emitovana količina novca, a naročito američkih dolara, nekoliko desetina puta prevazilazi količinu zlata koje SAD ima u Fort Knox-u.

 

[Manga Hilux]

Cena zlata dostiže istorijski maksimum!​

BIZNIS Autor

Foto: Promo
Cena zlata je ove godine skočila za 10,94%, podstaknuta geopolitičkom nestabilnošću, uključujući rat u Ukrajini i porastom inflacije. Cenu zlata podržale su i svetske centralne banke zemalja poput Indije, Turske, Kine i Rusije, koje su kupile rekordne količine zlata.

Investiciono društvo “KapitalRS“ iz Beograda, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom zlata preko interneta (takozvanim finansijskim ugovorima za razliku, engl. CFD), pripremilo je besplatan vodič “Kako trgovati cenom zlata online”. Vodič je prilagođen svim nivoima znanja i možete ga preuzeti putem linka ispod.

Kalifornijska banka Silicon Valley i njujorška Signature banka bankrotirale su u martu. Tada je došao red na evropsku banku Credit Suisse, koja je bila blizu kolapsa, ali ju je spasila UBS banka. Nakon tih događaja u martu, zabrinutost u pogledu nastavka krize je bila ublažena. Međutim, prošle sedmice ponovo su se probudili strahovi od nastavka bankarske krize nakon vesti da je First Republic banka najavila bankrot i da će je preuzeti JP Morgan, i da je još nekolicina banaka u opasnosti od bankrota. Regionalna banka PacWest Bancorp je izgubila 70% svoje vrednosti u poslednjih 5 radnih dana.

Tržišta su bila potresena zabrinutošću zbog ove ‘ponovno probuđene’ finansijske krize u bankarskom sektoru i što je imalo za posledicu prebacivanje sredstava investitora u zlato.
Većina trgovaca se slaže da je bankarska kriza faktor koji gura cene zlata prema rekordno visokim cenama, a čini se da je kriza u ovom trenutku daleko od kraja. Citigroup u idućim mesecima očekuje da će cena zlata doseći 2.300 dolara.

Izvori: MT4 platforma, Reuters, Bloomberg terminal, Kitco