proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Златар ранио пљачакаша – осуђени обојица
Радник златаре осуђен је на годину дана јер је прекорачио нужну одбрану, а оптужени за пљачку радње на годину и седам месеци
Аутор: Мирослава Дерикоњићпетак, 30.09.2016. у 22:00
Случај пљачке златаре у Београду недавно је добио епилог пред Вишим судом, који можда не би био толико занимљив да истовремено, пред истим судским већем, на истој оптуженичкој клупи нису седели и оштећени и окривљени, односно и златар и разбојник. Андреја Хаџи Цветковић, брат власника продавнице накита „Златар 1969” осуђен је на годину дана затвора јер је хицем из пиштоља ранио лопова, а Ненад Радић на годину и седам месеци јер је 2011. године опљачкао поменуту златару.
Догађај од пре пет година могао би да се преприча овако: усред белог дана, 17. јула 2011. године око 15.15 сати, у златару у престоничком Булевару краља Александра са пиштољем у руци, улетео је сада покојни Раде Радић. Уз претњу да ће пуцати у продавца, Радић му је наредио да му преда сав накит из витрина. Неколико пута га је чак пиштољем ударио у главу. Тренутак касније у златару је, са торбом за одећу, улетео и Радићев брат Ненад. Раширио је торбу и са братом у њу почео да убацује накит. Када су завршили са „послом” потрчали су ка излазу. У том тренутку, Хаџи Цветковић је узео пиштољ који се налазио код касе и кренуо ка нападачима говорећи им да стану.
Браћа су кренула на различите стране. Ненад је потрчао преко улице, а Раде низ њу. Радник у златари, брат власника, најпре је, у знак упозорења, пуцао у ваздух, а потом и у Ненада код кога је била торба са накитом. Последњи испаљени хитац погодио је Ненада у доњи леви део леђа због чега је пао на плочник. Златар је пришао повређеном младићу, узео накит и вратио се у радњу где је мирно дочекао полицију коју је позвао један од сведока. Други пљачкаш Раде ухапшен је свега десетак минута касније.
Полиција је сву тројицу уз кривичну пријаву предала надлежном тужиоцу. Хаџи Цветковић теретио се за покушај убиства, док су се браћа Радић сумњичила за разбојништво. Покренута су два одвојена поступка.
Мало по почетку суђења, 20. септембра 2011. године, на предлог поступајућег судије Александра Степановића (сада председника Вишег суда), а по одлуци Кривичног ванрасправног већа Вишег суда, поступак против златара и разбојника је спојен. Од тог септембра, сви учесници догађаја седели су на истој оптуженичкој клупи. Извесно време од покретања поступка, окривљени Раде Радић је преминуо и поступак у односу на њега је обустављен.
Већ на самом почетку суђења, одбрана и једног и другог окривљеног стављена је, најблаже речено, у незгодну ситуацију јер су обојица уједно била и оштећени.
Радослав Маринковић, адвокат Хаџи Цветковића, каже за наш лист да су се учесници у поступку током његовог трајања, сусрели са неколико апсурдних ситуација.
– Прва и можда најважнија, са којом смо се суочили на самом почетку, јесте спајање поступака. Осим што мислим да је оваква одлука неправедна, процесно неспојива, мислим и да је бесмислена. Узгред, на решење о спајању поступка, по закону, жалба није била могућа. У конкретној ситуацији окривљени и оштећени су се сјединили у истом лицу. До краја поступка, окривљени Хаџи Цветковић и Радић су били истовремено и окривљени и оштећени. Оно што је ову ситуацију чинило још апсурднијом јесте што је законом прописано право окривљеног да се брани како мисли да му највише одговара. То значи да не мора да говори истину, да сме да ускрати одговоре на поједина питања, или да ништа не каже. Са друге стране, позиција сведока оштећеног је таква да он мора да говори истину јер је лажно сведочење прописано као кривично дело за које је запрећена казна затвора – објашњава адвокат Маринковић.
Апсурд је, каже адвокат, и да се његов брањеник теретио за покушај убиства чиме се нашао у неповољнијем положају од Радића којем се судило због разбојништва за које је запрећена знатно блажа казна. Маринковић објашњава и да је одбрана окривљеног Хаџи Цветковића од самог почетка поступка тврдила да је дело, онако како га је квалификовао тужилац – неодрживо, с обзиром на то да је он поступао у нужној одбрани.
– Кривични закон прописује да није кривично дело оно које је учињено у нужној одбрани, а да је нужна она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад. У овом случају, окривљени Хаџи Цветковић применио је оно што је било неопходно, с обзиром на то да Радић, ни после неколико хитаца испаљених у ваздух и повика да стане то није учинио. У једном тренутку нам је тужилац чак рекао да будемо срећни што није теретио Хаџи Цветковића за тешко убиство у покушају, што је још гора квалификација, а самим тим је и запрећена казна већа. Нашу тезу да није реч о покушају убиства потврдио је и вештак балистичар Владимир Костић који је на једном од главних претреса изричито изјавио да је Радића погодио последњи испаљени метак и да је његов напад на туђу имовину прекинут оног момента када је испустио торбу коју је носио. Такође, вештак медицинске струке Мандић казао је да је током самог догађаја код окривљеног Хаџи Цветковића дошло најпре до страха високог интензитета, да би по окончању догађаја у златари овај афекат уступио место бесу, односно гневу високог интензитета. Због свега наведеног, сматрамо да је Хаџи Цветковић поступао у нужној одбрани и да је због тога једина и правилна одлука – ослобађајућа пресуда – наглашава адвокат Маринковић.
На крају поступка, судско веће којем је председавала судија Виолета Јовановић одлучило је да је критичном приликом окривљени Хаџи Цветковић поступао у нужној одбрани, али да је исту прекорачио, па га је осудило на казну затвора у трајању од једне године. Све странке у поступку имају право жалбе Апелационом суду.
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/364673/Zlatar-ranio-pljacakasa-osudeni-obojica
- - - - - - - - - -
шта више рећи ...............
Радник златаре осуђен је на годину дана јер је прекорачио нужну одбрану, а оптужени за пљачку радње на годину и седам месеци
Аутор: Мирослава Дерикоњићпетак, 30.09.2016. у 22:00
Случај пљачке златаре у Београду недавно је добио епилог пред Вишим судом, који можда не би био толико занимљив да истовремено, пред истим судским већем, на истој оптуженичкој клупи нису седели и оштећени и окривљени, односно и златар и разбојник. Андреја Хаџи Цветковић, брат власника продавнице накита „Златар 1969” осуђен је на годину дана затвора јер је хицем из пиштоља ранио лопова, а Ненад Радић на годину и седам месеци јер је 2011. године опљачкао поменуту златару.
Догађај од пре пет година могао би да се преприча овако: усред белог дана, 17. јула 2011. године око 15.15 сати, у златару у престоничком Булевару краља Александра са пиштољем у руци, улетео је сада покојни Раде Радић. Уз претњу да ће пуцати у продавца, Радић му је наредио да му преда сав накит из витрина. Неколико пута га је чак пиштољем ударио у главу. Тренутак касније у златару је, са торбом за одећу, улетео и Радићев брат Ненад. Раширио је торбу и са братом у њу почео да убацује накит. Када су завршили са „послом” потрчали су ка излазу. У том тренутку, Хаџи Цветковић је узео пиштољ који се налазио код касе и кренуо ка нападачима говорећи им да стану.
Браћа су кренула на различите стране. Ненад је потрчао преко улице, а Раде низ њу. Радник у златари, брат власника, најпре је, у знак упозорења, пуцао у ваздух, а потом и у Ненада код кога је била торба са накитом. Последњи испаљени хитац погодио је Ненада у доњи леви део леђа због чега је пао на плочник. Златар је пришао повређеном младићу, узео накит и вратио се у радњу где је мирно дочекао полицију коју је позвао један од сведока. Други пљачкаш Раде ухапшен је свега десетак минута касније.
Полиција је сву тројицу уз кривичну пријаву предала надлежном тужиоцу. Хаџи Цветковић теретио се за покушај убиства, док су се браћа Радић сумњичила за разбојништво. Покренута су два одвојена поступка.
Мало по почетку суђења, 20. септембра 2011. године, на предлог поступајућег судије Александра Степановића (сада председника Вишег суда), а по одлуци Кривичног ванрасправног већа Вишег суда, поступак против златара и разбојника је спојен. Од тог септембра, сви учесници догађаја седели су на истој оптуженичкој клупи. Извесно време од покретања поступка, окривљени Раде Радић је преминуо и поступак у односу на њега је обустављен.
Већ на самом почетку суђења, одбрана и једног и другог окривљеног стављена је, најблаже речено, у незгодну ситуацију јер су обојица уједно била и оштећени.
Радослав Маринковић, адвокат Хаџи Цветковића, каже за наш лист да су се учесници у поступку током његовог трајања, сусрели са неколико апсурдних ситуација.
– Прва и можда најважнија, са којом смо се суочили на самом почетку, јесте спајање поступака. Осим што мислим да је оваква одлука неправедна, процесно неспојива, мислим и да је бесмислена. Узгред, на решење о спајању поступка, по закону, жалба није била могућа. У конкретној ситуацији окривљени и оштећени су се сјединили у истом лицу. До краја поступка, окривљени Хаџи Цветковић и Радић су били истовремено и окривљени и оштећени. Оно што је ову ситуацију чинило још апсурднијом јесте што је законом прописано право окривљеног да се брани како мисли да му највише одговара. То значи да не мора да говори истину, да сме да ускрати одговоре на поједина питања, или да ништа не каже. Са друге стране, позиција сведока оштећеног је таква да он мора да говори истину јер је лажно сведочење прописано као кривично дело за које је запрећена казна затвора – објашњава адвокат Маринковић.
Апсурд је, каже адвокат, и да се његов брањеник теретио за покушај убиства чиме се нашао у неповољнијем положају од Радића којем се судило због разбојништва за које је запрећена знатно блажа казна. Маринковић објашњава и да је одбрана окривљеног Хаџи Цветковића од самог почетка поступка тврдила да је дело, онако како га је квалификовао тужилац – неодрживо, с обзиром на то да је он поступао у нужној одбрани.
– Кривични закон прописује да није кривично дело оно које је учињено у нужној одбрани, а да је нужна она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад. У овом случају, окривљени Хаџи Цветковић применио је оно што је било неопходно, с обзиром на то да Радић, ни после неколико хитаца испаљених у ваздух и повика да стане то није учинио. У једном тренутку нам је тужилац чак рекао да будемо срећни што није теретио Хаџи Цветковића за тешко убиство у покушају, што је још гора квалификација, а самим тим је и запрећена казна већа. Нашу тезу да није реч о покушају убиства потврдио је и вештак балистичар Владимир Костић који је на једном од главних претреса изричито изјавио да је Радића погодио последњи испаљени метак и да је његов напад на туђу имовину прекинут оног момента када је испустио торбу коју је носио. Такође, вештак медицинске струке Мандић казао је да је током самог догађаја код окривљеног Хаџи Цветковића дошло најпре до страха високог интензитета, да би по окончању догађаја у златари овај афекат уступио место бесу, односно гневу високог интензитета. Због свега наведеног, сматрамо да је Хаџи Цветковић поступао у нужној одбрани и да је због тога једина и правилна одлука – ослобађајућа пресуда – наглашава адвокат Маринковић.
На крају поступка, судско веће којем је председавала судија Виолета Јовановић одлучило је да је критичном приликом окривљени Хаџи Цветковић поступао у нужној одбрани, али да је исту прекорачио, па га је осудило на казну затвора у трајању од једне године. Све странке у поступку имају право жалбе Апелационом суду.
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/364673/Zlatar-ranio-pljacakasa-osudeni-obojica
- - - - - - - - - -
шта више рећи ...............
