Ja ne znam da li je naučeno ili nije. Mogu samo da registrujem, da li mi neko prija ili ne, kao čovek, a verovatno od same pretpostavke hoću li se oglušiti na to i (ne) poslušati sebe, ću tako i da (ne) prođem. Ako je u pitanju energija, i ono što vučemo negde s sobom uvek, kao energetski oklop, i sada, i kada se možda nakon smrti materijalizujemo u nešto peto, ne znam..možda smo zaista kao energoja i sposobni, da nešto (u) pamtimo, kao takvo, da ostaje taj neki famozni "zapis", to jest čestice nekog sećanja, što možda tumačimo kao današnju podsvest, ali ja to ne znam...nisam stručna niti se razumem u to. S aspekta razuma i logike, ako je energija neuništiva, onda negde po prirodi stvari mora i da "ode", sve ono što nekada za života možda jesmo osećali, voleli, mislili, čeznuli. Znači, to ostaje u toj energiji, zapisano. Barem ja tako s filozofskom aspekta, kapiram, da je moguće da je tako. Možda.
Ako bi stvarno bilo, na primer pod pretpostavkom tako, kako ti shvataš stanje stvari...kako bi se kao čovek drugačije razvijao, ako sada na primer ne bi razvijao neke druge stvari nego uvek jedne iste?
Meni baš dobar ovaj i malkice trnovitij put, iako malo pretežak, sigurna sam, da ima razloga za to. Da možda Onaj od gore ne smatra da ja to sve ne mogu da podnesem, ne verujem da bi bilo bašš ovako..Pošto jeste, kapiram da tako i treba za biti.
Ja sam odmalena u sebi znala i šta želim, kako..kasnije i koga... i šta treba(m) napraviti od života svog...samo su mi isporemetili način i vreme, pa me usporili i na tome im zdušno hvala.
Više su mi dobra no zla učinili. Što znači, da ništa u životu nije slučajno, ma kako se isprva nama to činilo.
