Zivotne reci bez izgovora....

Znate li koliko je dobro da osetite sebe iza reci?

Opisi ih kao bura mozga...i novo radjanje!

 

[lanavi]

Mnogo bolje iza napisanih no izgovorenih...i lice na otkrovenje nekog drugog sebe...prosto iznenadjujuce, zapanjujuce, neverujuce. Ko sam ja? Ne ono sto se vidi, vise ono sto se oseti i dodirne duhom. I bolje, mnogo bolje.

 

[Joshua_Tree]

Kada covjek vidi sebe iza reciju svojih...ostaje mu da uziva u suncu duse...na vrhu planine.
Kao da neko brine sta je iza nje....ostavi to mladim dusama da se penju i silaze

 

[Joshua_Tree]

I zasto ne bi bili ruzni,lepi ili malo drugaciji...kada znamo da je nasa dusa svetlost.

 

[DramatisPersonae]

Gde su ispred mene reči, tu tišina nastaje
Ona tišina koja predskazuje,
Sve svoje što ju je rodilo pre
Sve linije i trake što kroz Vreme su je vukle.

Ja stojim iza daljine neba,
Dok posmatram oblake,
Moja tuga po njima se preliva,
I kroz vazduh neka čudna usta,
Moja, a opet tako tuđa,
Šume granima jablana.

Da li ću shvatiti šta sam govorio?

Stvorio sam se iz reči
Šaputale su reke, bujice krvi u meni
Vikali su jastrebi, da poletim.
Stvorili su me iz reči.

I ja sam, odjekujem pokretima
Šapućem, govorim reči,
Ali za koga?