Životna priča Kalil Gibrana

[Nina]

Godine 1895, dvanaestogodišnji dečak je sišao sa broda u Bostonu u izlizanim cipelama i slabo je govorio engleski. Došao je iz planina Libana sa majkom, dve sestre i polubratom – jureći nadu, a ne sigurnost. Bili su siromašni, tužni i uplašeni od nepoznatog novog sveta. U školi su mu se rugali zbog akcenta, odbacili su ga kao sporog, čak su ga nazivali „prljavim“ zbog maslinaste kože.

Ali njegovi nastavnici su primetili da je drugačiji. Nije bio glasan, ali je bio pronicljiv. Izražavao se ne tečnim rečima, već kroz živopisne skice i tihu mudrost. Ubrzo je savladao engleski jezik – i njime je počeo da oblikuje glas koji će svet jednog dana prepoznati.

Zvao se Kalil Gibran.

Za samo nekoliko godina, Gibran je izgubio polubrata, voljenu sestru i majku – jednog po jednog, zbog bolesti. Njegova preostala sestra radila je u prodavnici odeće kako bi ih oboje izdržavala, omogućavajući Gibranu da nastavi školovanje. Nikada nije zaboravio tu žrtvu. Kasnije će reći: „Najlepša reč na usnama čovečanstva je reč 'Majka'.“ I kada je govorio o ljubavi, ona nije dolazila samo iz romantike, već iz tuge, zahvalnosti i teško stečene jasnoće.

Godine 1923, Gibran je objavio „Proroka“, zbirku poetskih eseja o ljubavi, slobodi, radosti i tuzi. Postala je globalni fenomen, prevedena na preko 100 jezika, čitana na venčanjima i sahranama, a negovana od strane svetskih lidera, rok zvezda i tihih duša. Elvis Presli, Džon Lenon, DŽFK i milioni drugih pronašli su put na njenim stranicama

 

[Nina]

Nikada nije vikao. Pisao je.
„Iz patnje su proizašle najjače duše“, napisao je.

Iz dubokih ožiljaka duše proizašla je lepota koja i dalje dotiče srca vek kasnije.
Nije loše za dečaka koji je nekada bio nazvan neželjenim i nepodobnim.

Kalil Gibran, libanski, maronitski, arapski i američki pesnik, rođen je 1883. godine, blizu Bejruta. Pre nego što je počeo da objavljuje poeziju, objavljivao je eseje u arapskim novinama, a njegova prva knjiga, „Nimfe doline“, objavljena je 1906. godine. Pored zbirki poezije, Gibran je 1912. godine objavio i roman „Slomljena krila“. Njegovo najpoznatije i najuspešnije delo zove se „Prorok“. Gibran je umro 1931. godine u Njujorku i sahranjen je u svom rodnom gradu.

„Suza i osmeh
Ne bih menjao tuge svog srca za radosti koje osećaju mnogi.
Niti bih suze, koje izazivaju tugu u svakom delu mog bića, pretvorio u smeh.
Želim da moj život ostane jedna suza i jedan osmeh.
Suza koja će očistiti moje srce i dati mi razumevanje životnih tajni i skrivenih stvari.
Osmeh koji će me približiti mojoj braći i simbolizovati moje slavljenje bogova.
Suza koja će me ujediniti sa ljudima slomljenih srca, osmeh koji će biti znak moje radosti zbog postojanja.“
(Zule Starmo)