Живот у моме селу пре само 100 година и сада:

Живот у моме селу пре само 100 година и сада:



Пре 100 година: Пробуде те петлови, устанеш, поједеш домаћег хлеба и сланине од мангулице, изађеш истераш јато гусака и мини-крдо свиња или оваца на испашу. Керови их сабирају поново у јата и крда. Дограбиш трску и грицкаш је уз пут. У џепу носиш бритву, одсечеш другу, већу трску и од ње направиш фрулу. Тако се мало занимаш док се гуске хране, пију и јурцају се около. Кад се уморе, гуске полегају, свиње полегају. Ти узмеш мало сламе, или трске положиш испод неког великог Дуда, и легнеш. Посматраш облаке како промичу. Осећаш свуда природу. Кад се скупите сви, онда играте труле кобиле или клиса док заједнички керови скупљају стада, крда и јата. У сумрак дођеш кући, заборавио си да једеш. Ниси гладан, али си пун живота и утисака.

Сада: Пробуди те зврндалица, јер си остао без гусака, патака, свиња, говеда. Уплашиш се прво да се ниси успавао, устанеш на брзину, спремаш се. Нема времена за клопу, ухватићеш неки бурек или кифлу уз пут. На путу избегнеш сударе неколико пута. Сви су у проблему, сви су у нервози. Одлазиш на посао, тамо седиш чукаш нешто по тастатури, буљиш у екран 8 сати. Онда пауза, једеш пестициде, једеш ГМО, једеш глутен. Онда поново у ауто, поново фрка, нервозе, судари. Дођеш кући, преједеш се јер такав живот те не може емотивно испунити (никога и није до сада). Тако препун легнеш у кревет. Гледаш серију коју си почео пре месец дана. Провериш да ли си навио сатове. Сутра све исто, као на покретној траци.

Поента: Људи су пре 100 година били заостали, нису имали путева, нису имали ТеВеа ни компјутера. О мобилним телефонима да не причамо....

Страшно заостали... БЛАГО ЊИМА!!!

 

[canavaro]

Живот у моме селу пре само 100 година и сада:



Пре 100 година: Пробуде те петлови, устанеш, поједеш домаћег хлеба и сланине од мангулице, изађеш истераш јато гусака и мини-крдо свиња или оваца на испашу. Керови их сабирају поново у јата и крда. Дограбиш трску и грицкаш је уз пут. У џепу носиш бритву, одсечеш другу, већу трску и од ње направиш фрулу. Тако се мало занимаш док се гуске хране, пију и јурцају се около. Кад се уморе, гуске полегају, свиње полегају. Ти узмеш мало сламе, или трске положиш испод неког великог Дуда, и легнеш. Посматраш облаке како промичу. Осећаш свуда природу. Кад се скупите сви, онда играте труле кобиле или клиса док заједнички керови скупљају стада, крда и јата. У сумрак дођеш кући, заборавио си да једеш. Ниси гладан, али си пун живота и утисака.

Сада: Пробуди те зврндалица, јер си остао без гусака, патака, свиња, говеда. Уплашиш се прво да се ниси успавао, устанеш на брзину, спремаш се. Нема времена за клопу, ухватићеш неки бурек или кифлу уз пут. На путу избегнеш сударе неколико пута. Сви су у проблему, сви су у нервози. Одлазиш на посао, тамо седиш чукаш нешто по тастатури, буљиш у екран 8 сати. Онда пауза, једеш пестициде, једеш ГМО, једеш глутен. Онда поново у ауто, поново фрка, нервозе, судари. Дођеш кући, преједеш се јер такав живот те не може емотивно испунити (никога и није до сада). Тако препун легнеш у кревет. Гледаш серију коју си почео пре месец дана. Провериш да ли си навио сатове. Сутра све исто, као на покретној траци.

Поента: Људи су пре 100 година били заостали, нису имали путева, нису имали ТеВеа ни компјутера. О мобилним телефонима да не причамо....

Страшно заостали... БЛАГО ЊИМА!!!

niko ti ne brani da i sada živiš kao pre 100 god. ako misliš da je tada bilo bolje!

 

[DarkMoon]

Ljudi danas kao imaju sve a u stvari nista, nikad otudjeniji.

 

[Galadmanasijin]

Plus su bili civilizovaniji,jer je tad bilo mnogo više preljube,a prevareni muž bi lepo raspustio ženu,a švalera tužio sudu,a danas ubijaju žene .Mislim da je to posledica okupacije prekodrinskih i crnogorskih hordi

 

[Змај-Баћушка]

niko ti ne brani da i sada živiš kao pre 100 god. ako misliš da je tada bilo bolje!

Брани држава. Све је отела. И планине (резерват, не смеш ући) и ливаде (претворене у оранице). Некад су ливаде биле свачије - те су се ограђене ливаде звале "забеле" и било их је мало. Које ли симболике да су сада свуд - где би пасла та јадна сточица... "забеле" - неприступачне и туђе ливаде. Ко да смо и ми са њима у једној вееееликој Забели.

 

[Змај-Баћушка]

Древни Израиљ је био сељачки народ. који је сваких 50 година проглашавао тзв. "јубиларну" годину. Кад се није радила земља, и кад су се поседи прекрајали. Одузимало се од оних који не раде земљу, где су власници или отишли, или незаинтересовани да је и даље раде, и давала се онима који хоће да је раде, и којима највише фали (младим брачним паровима). Ово данас.. звање младих да остану на селу - без земље.. без јубиларне године, што се каже... то је једна комунистичка фантазија... планска фантазија (једна од многих као чувене "војвођанске пиринчаре". Јер земља није човечија, него Божија. Бог даје оном коме је она потребна и без које овај не може. Не даје је оном ком је терет, и који може и без ње.