Zbogom... zbogom čika-Slobo... deda-Slobo...
Neću prosipati krupne reči. Neću držati govore, slavopojke... Ti znaš sve. Znaš, deda-Slobo. Znamo i mi. Imali smo dovoljno vremena da sve kažemo i sve pokažemo. I jesmo. I Ti jesi.
Mirno spavaj. Ako tamo ima snova, sanjaj samo lepe. Za nas ne brini. Naučio si nas, sad ne brini. Nema suza, nema plakanja... ako koja suza i potekne, promakne, ne zameri. Veseljak kao Ti se ne ispraća sa suzama, nego pesmom. Pevamo, deda-Slobo, pevamo u sebi, srećni što smo Te imali. Nismo Te izgubili, ne! Takav se čovek ne gubi. Tu si, u nama, sa nama, ostaje deo Tebe kroz ono što si nas naučio, kroz ono što si nam pružio. Znaš sve, Slobi, znaš i da ostaje sve što si rekao, i ono što nisi... sve! Reč se ne krši, zavet se ne krši. Ljubav se ne izdaje!
Neću više ništa reći, govorili smo dosta. Sada ću samo da ti kažem - hvala! Volim te deda-Slobo!
Neću prosipati krupne reči. Neću držati govore, slavopojke... Ti znaš sve. Znaš, deda-Slobo. Znamo i mi. Imali smo dovoljno vremena da sve kažemo i sve pokažemo. I jesmo. I Ti jesi.
Mirno spavaj. Ako tamo ima snova, sanjaj samo lepe. Za nas ne brini. Naučio si nas, sad ne brini. Nema suza, nema plakanja... ako koja suza i potekne, promakne, ne zameri. Veseljak kao Ti se ne ispraća sa suzama, nego pesmom. Pevamo, deda-Slobo, pevamo u sebi, srećni što smo Te imali. Nismo Te izgubili, ne! Takav se čovek ne gubi. Tu si, u nama, sa nama, ostaje deo Tebe kroz ono što si nas naučio, kroz ono što si nam pružio. Znaš sve, Slobi, znaš i da ostaje sve što si rekao, i ono što nisi... sve! Reč se ne krši, zavet se ne krši. Ljubav se ne izdaje!
Neću više ništa reći, govorili smo dosta. Sada ću samo da ti kažem - hvala! Volim te deda-Slobo!