Život,ljubav,smrt

A ja ti odgovaram:
Smrt ne bi trebalo da nas se tiče
jer dok smo živi smrti nema
a kad smo mrtvi ...baš nas za sve briga
al tvoja pesma mogla bi da važi
za ljubav,život i smrt sopstvenoga ega ;):D
 
Poslednja izmena:
zxy;bt173545:
A ja ti odgovaram:
Smrt ne bi trebalo da nas se tiče jer dok smo živi smrti nema
a kad smo mrtvi ...baš nas za sve briga
al tvoja pesma mogla bi da važi za ljubav,život i smrt sopstvenoga ega ;):D
Kliknite za proširenje...

Misliš,ZXY?:flert:

:lol:

Sopstveni ego i jeste pokretač svega navedenog.
A sama smrt je relativna stvar...možeš da nastaviš da živiš i mrtav,dokazano..:malav:

Nije odgovarajuća pesma za novo jutro,ali je razumljiva nakon teške noći...:roll:

Dečkonjo...:cmok2:
 
Izneću ti jedan primer suprotan poruci iz tvoje pesme al to više kao izuzetak koji potvrdjuje pravilo.
Žena Trasea Peta ,rimskog senatora poznatog po svojoj pravednosti i etici,kad je ovaj zbog toga dobio poruku od Diktatora da mora izvršiti samoubistvo,po poznatoj praksi iz toga vremena, uzela je nož i zabola ga sebi u grudi govoreći "pogledaj Pete ,ništa ne boli."
Može se samo predpostaviti koliko je i njena ljubav bila lepa i bez bola.
 
zxy;bt173554:
Izneću ti jedan primer suprotan poruci iz tvoje pesme al to više kao izuzetak koji potvrdjuje pravilo.
Žena Trasea Peta ,rimskog senatora poznatog po svojoj pravednosti i etici,kad je ovaj zbog toga dobio poruku od Diktatora da mora izvršiti samoubistvo,po poznatoj praksi iz toga vremena, uzela je nož i zabola ga sebi u grudi govoreći "pogledaj Pete ,ništa ne boli."
Može se samo predpostaviti koliko je i njena ljubav bila lepa i bez bola.
Kliknite za proširenje...

Ovo je divan primer,ZXY...potvrdjuje ovo što sam napisala.
Petova žena je znala da će sa njegovim fizičkim odlaskom i sama ostati mrtva...emotivno,naravno.
Zato je zabadanjem noža u grudi i pokazala kako su Ljubav i Smrt po intezitetu bliska osećanja.

Sjajna ilustracija ovog posta,ZXY....:heart:
 
...bravo ..divni stihovi...

...ZXY pokrenuo je pitanje, koje je verovatno uvek gotovo vanvremeno ...odudara od ljudi i sveta , za sva vremena ... ta takozvana Isusovska ljubav, gotovo je idealna... ona ne može da boli --- ona u svakom trenutku sopstveni izvor oplemenjuje... međ običnima, nema pojam koji može takvu ljubav da objasni / približi onima koji ne znaju da vole "bezbolno" ( da tako kažem ) ... i kako reče ZXY , mora se živeti sa visoko etičkim načelima ; sa paravičnošću čovekoljubivom ( ne sa zemaljskom pravdom - već sa duhovnom pravičnošću čija je osnova etika a ne legalizovane moralne norme)... dakle , u ovom svetu čovek mora se bezuslovno iz trena u tren vraćati svojoj ljudskoj prirodi -- mora se očovečiti da doživi bezbolnu ljubav... u suprotnom, o tome može da sanja i zamišlja čime se Isus duhovno hranio kad je nosio u poslednjim satima svoj krst( kakva je to bezbolna ljubav )
..inače , ako u meni funkcioniše ego i dominantna vlastoljubivost nad drugima ( ako sam tašt ) , onda kad volim boli , a kako tek boli kad je moja ljubav odbačena ... a takva ljubav , manje više je oruđe za osvajanje , a gotovo nimalo izraz čovečnosti ...
.. dakle , "bezbolna ljubav " svog nosioca međ nama ( svetinom / ruljom ), uvek je uvukla u smrt ... tešku... onakvu, kojom je nagrađena Isusova ljubav ....

...verovatno se zato i kaže , da je Isusovska ljubav podjednako bolna kao i njegova smrt --- za nas obične ...
 
Poslednja izmena:
2ldyfkm.gif

34g1ywz.gif

sqmpsy.gif
 
Poslednja izmena:
alextheold69;bt173680:
Eh Lejla...Smrt ne boli. Ljubav boli...
Kliknite za proširenje...

...proletos život me uvede u težak dijalog za koji ni danas nemam racionalno pojmanje .. naime, razgovarao sam sa osobom koja je nekoliko puta vraćena iz kome u život ...očigledno je bilo da seživot privodi kraju ...u tom razgovoru ona mi posle jednog spašavanja reče : " znaš , smrt boli dušu i telo " ... ja , nastojah u šali da stvar nekako uvedem u neku logiku pa rekoh : verujem da je smrt bolna za telo ; ali duša nije telesna pa i nemože da oseća bol ; ona može samo da pati - i to teško da pati .. ona se zamisli pa reče : "moja duša je nadživela sve patnje, pa i patnju ili bolje rečeno žal za životom ; sad samo oseća nenormalan bol za njim ; vidiš da moje telo već više od godinu dana je gotovo mrtvo - samo mu duša bolna neda da umre ; ona neće tu smrt i to strašno boli .... ostao sam nem ... uostalom šta čovek da kaže ...

...čudno je to , ta bol koju smrt prouzrokuje ... često u tim trenucima , naročito kad je smrt neizbežna ( kao u recimo avionskoj očiglednoj nesreći ) , od bola pucaju / eksplodiraju vitalni organi ( bukvalno puknu : srce , mozak , pluća ... )... tako bar kažu neki medicinari ...
 
Ja sam odavno u miru sa smrcu tako da smatram da smrt ne boli. Uverava me u to i nedavna smrt moje majke koja je na dan smrti preklinjala Boga da je uzme. I uzeo je na mojim rukama. I nisam video bol, samo smiraj. I mene nije zabolela njena smrt. Zabolela me ljubav prema njoj, majci.

Setim se cesto i reci pokojnog Francuskog predsednika Fransoa Miterana koji je oboleo od smrtne bolesti i na pitanje da li mu je zao sto ce da umre odgovorio: "Nije mi zao sto cu da umrem, vreme mi je za smrt. Zao mi je zivota".
 
123loncar;bt173586:
][/QUOTE]

Podsetio si me na već antologijski film "Isusovo stradanje" Mela Gibsona.
"Sava centar",prepuna biskopska hala...
Tokom celog filma je vladao muk...što se retko dogadja,inače.
Kada se film završio,upalila su se svetla,a publika je i dalje sedela.
To dovoljno govori kako je film doživljen....
I posebno...u filmu se govorilo originalnim jezikom Hristovog vremena,aramejskim.
Glumci su imali lektore kako bi što autentičnije govorili ovim iščezlom jezikom.
Zbog toga,svaka čast Gibsonu!

Zahvaljujem,na ovom video prilogu,dečkonjo....:zag:
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top