Zivot je ono sto prodje dok mi radimo nesto drugo.
Zivot je... ?
- Začetnik teme hakim bej
- Datum pokretanja
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
morrana:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
BITI NEČIJI
lejla.al.dbuni:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Duga_Kosa:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Valkyriur:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
lanavi:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
hirajgoagain:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Pocetak zivota je rast. Uzbrdica. Nada. Napredak. Adrenalin. Nesposobnost da covek do kraja shvati sta je sve postigao.
Kada covek na tom usponu dovoljno predje, on zastane i pogleda unazad, da se divi predjenom putu, delu koje je stvorio.
I zaista, taj put, svest o predjenom, moze biti takva da coveka opije. Opije toliko da covek odjednom vise ne moze da stoji na vrhu koji je dostigao. A jedini put sa vrha je nizbrdo. Nema vise inercije za dalji uspon. Pad je neminovan.
Pad moze biti tiha predaja. Silazak do deponije. Dostojanstven? Da, onoliko koliko je i deponija dostojanstvena.
Pad moze biti borba. Neravnopravna, zna se pobednik, ali ipak borba. Noktima zubima znanjem rukama lazima bekstvom...
Opijenost rastom, i opijanje dok padam, imaju slicnosti, emotivne slicnosti, razlika je sto je cilj prve opijenosti uspeh, a druge neuspeh.
Bekstvo je proglasiti pad za uspeh, ali ako je to nameran pad, voljom izazvan, onda manje boli.
Hodam pogrbljeno jer me zemlja privlaci.
I ni za kim ne patim, nego necu da prihvatim da je to sve.
Kao kada izazivas bol da bi umrtvio neki drugi. Bolom protiv bola.
da.
...I puno tecnosti, to je stvarno vazno.
Kada covek na tom usponu dovoljno predje, on zastane i pogleda unazad, da se divi predjenom putu, delu koje je stvorio.
I zaista, taj put, svest o predjenom, moze biti takva da coveka opije. Opije toliko da covek odjednom vise ne moze da stoji na vrhu koji je dostigao. A jedini put sa vrha je nizbrdo. Nema vise inercije za dalji uspon. Pad je neminovan.
Pad moze biti tiha predaja. Silazak do deponije. Dostojanstven? Da, onoliko koliko je i deponija dostojanstvena.
Pad moze biti borba. Neravnopravna, zna se pobednik, ali ipak borba. Noktima zubima znanjem rukama lazima bekstvom...
Opijenost rastom, i opijanje dok padam, imaju slicnosti, emotivne slicnosti, razlika je sto je cilj prve opijenosti uspeh, a druge neuspeh.
Bekstvo je proglasiti pad za uspeh, ali ako je to nameran pad, voljom izazvan, onda manje boli.
Hodam pogrbljeno jer me zemlja privlaci.
I ni za kim ne patim, nego necu da prihvatim da je to sve.
Kao kada izazivas bol da bi umrtvio neki drugi. Bolom protiv bola.
da.
...I puno tecnosti, to je stvarno vazno.
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.666
PLANINA - DOBAR DAN
LJILJA MMM
07.10.2009.
Ovaj tekst je već objavljen u mom blogu, ali.... malo da ga dopunim
Godine moje prošle daju mi saznanja da lakše prodjem kroz godine buduće. I zaista verujem u penjanje na planunu kao I silazak sa nje. Svi se mi penjemo, svako na svoju palninu, I svi bez izuzetka odatle moramo sići, ali da li se svako kada bude na vrhu seti da pogleda na predjeni put. E taj pogled sa vrha na godine prošle, na lepotu I ružnoću koju prodjosmo, govori mnogo o nama. Treba pogledati niz put, jer tamo su putokazi za bezbedan silazak.
Na moje penjanje, na moju planinu ,su me ispratile tri žene. Za put mi spremiše, svaka od njih, zavežljaj ljubavi, saveta I malo sete, tek da ne zaboravim da nije sve savršeno. Kratko mi mahnuvši okrenuše se I odoše vrlo brzo sve tri. Odnese ih ona brza planinska reka koja je tekla u podnožju planine. Ja nastavih, sama, uplašena sa moja tri zavežljaja. Sretoh njega na putu kroz planinu. Nosio je dva zavežljaja. Pomešasmo ih, pomešasmo sebe I nastavismo penjanje. Naporno I divno je bilo naše planinarenje. Preskakasmo nabujale potoke, lomismo grane što prepreke su bile, udisasmo lepotu planine, ledile nas zime, mirisasmo cveće I mlado lišće u proleće, mokrile nas kiše , osuši nas sunce. Putovasmo dalje.
Sada sedimo na vrhu. Gledamo niz put, nas dvoje, putnici, planinari. Prelepo je ono što vidimo. Još imamo svoje zavežljaje u rukama, zato se sećamo. I tu na vrhu, sunce je blago, sve je okupano sjajem u oku, u šoljici kafe, u ćutanju, u bujici reči, u dodiru, u rečima “mama” I “tata”. Spremamo zavežljaje da predamo mladjima. Trebaće im za njihovo planinarenje.
Mislimo oboje, a ni jedno ne govori. Čekamo da ono drugo kaže. Uz neku buduću kafu reći ćemo oboje u glas “Vreme je za silazak”.
PS Oni koji se tek sad penju možda neće shvatiti šta sam htela reći (i ne treba, jer nije njihovo vreme za ovu priču), ali oni koji sada sede na vrhu svojih planina i odmaraju skupljajući snagu za silazak, shvatiće.
DODATAK
Penjanje je teška disciplina. Od mnoštva grana čine se prikaze, aveti......od mnoštva zvukova, posebno noću kada sve utihne te ta tišina daje jačinu i najslabijejem zvuku, učiniće se strah većim........nailazi se na golo kamenje oštrih ivica, na ponore, na ledene reke.........ali i na proplanke koje sunce grli........na drveće kome ne vidite vrh.......na razgovor ptica i meku travu pod stopalima......na prelep cvet čija se lepota ureže u pamćenje......na pogled jasan prema podnožju i u daljinu.......PLANINA JE TO.
Dobar dan planinari
Volim darom da ostavim trag
LJILJA MMM
07.10.2009.
Ovaj tekst je već objavljen u mom blogu, ali.... malo da ga dopunim
Godine moje prošle daju mi saznanja da lakše prodjem kroz godine buduće. I zaista verujem u penjanje na planunu kao I silazak sa nje. Svi se mi penjemo, svako na svoju palninu, I svi bez izuzetka odatle moramo sići, ali da li se svako kada bude na vrhu seti da pogleda na predjeni put. E taj pogled sa vrha na godine prošle, na lepotu I ružnoću koju prodjosmo, govori mnogo o nama. Treba pogledati niz put, jer tamo su putokazi za bezbedan silazak.
Na moje penjanje, na moju planinu ,su me ispratile tri žene. Za put mi spremiše, svaka od njih, zavežljaj ljubavi, saveta I malo sete, tek da ne zaboravim da nije sve savršeno. Kratko mi mahnuvši okrenuše se I odoše vrlo brzo sve tri. Odnese ih ona brza planinska reka koja je tekla u podnožju planine. Ja nastavih, sama, uplašena sa moja tri zavežljaja. Sretoh njega na putu kroz planinu. Nosio je dva zavežljaja. Pomešasmo ih, pomešasmo sebe I nastavismo penjanje. Naporno I divno je bilo naše planinarenje. Preskakasmo nabujale potoke, lomismo grane što prepreke su bile, udisasmo lepotu planine, ledile nas zime, mirisasmo cveće I mlado lišće u proleće, mokrile nas kiše , osuši nas sunce. Putovasmo dalje.
Sada sedimo na vrhu. Gledamo niz put, nas dvoje, putnici, planinari. Prelepo je ono što vidimo. Još imamo svoje zavežljaje u rukama, zato se sećamo. I tu na vrhu, sunce je blago, sve je okupano sjajem u oku, u šoljici kafe, u ćutanju, u bujici reči, u dodiru, u rečima “mama” I “tata”. Spremamo zavežljaje da predamo mladjima. Trebaće im za njihovo planinarenje.
Mislimo oboje, a ni jedno ne govori. Čekamo da ono drugo kaže. Uz neku buduću kafu reći ćemo oboje u glas “Vreme je za silazak”.
PS Oni koji se tek sad penju možda neće shvatiti šta sam htela reći (i ne treba, jer nije njihovo vreme za ovu priču), ali oni koji sada sede na vrhu svojih planina i odmaraju skupljajući snagu za silazak, shvatiće.
DODATAK
Penjanje je teška disciplina. Od mnoštva grana čine se prikaze, aveti......od mnoštva zvukova, posebno noću kada sve utihne te ta tišina daje jačinu i najslabijejem zvuku, učiniće se strah većim........nailazi se na golo kamenje oštrih ivica, na ponore, na ledene reke.........ali i na proplanke koje sunce grli........na drveće kome ne vidite vrh.......na razgovor ptica i meku travu pod stopalima......na prelep cvet čija se lepota ureže u pamćenje......na pogled jasan prema podnožju i u daljinu.......PLANINA JE TO.
Dobar dan planinari
Volim darom da ostavim trag
musakesadzija
Ističe se
- Poruka
- 2.077
E jes "VALA" tako
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
tvoj neko:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
flaj:
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 127.152
trudim se i sve je gore i gore i gore i plasim se
cega se plasim
cega se plasim
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 127.152
plasim se patetike kukanja a to volim i da ne udavim nekog pa da me tresne ponizavajuce u slabu tacku
sama sam ne trebam nikom a ne znam da prepoznam jer teram po svom
sama sam ne trebam nikom a ne znam da prepoznam jer teram po svom
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
**-katarina-**:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Madam Pomfri:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
koto:svaka prava strast nosi u sebi ljubav)
nije bre ljubav nacrtana slika na zidu, uokvirena okamenjenim ramom..jedna i zauvek ista
ljubav je more, uvek razlicito, i uvek novo
bezgranicno..
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 127.152
hvala (:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Valkyriur:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Nastjenjka:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Lepota je sklad sa samim sobom, neko vec rece otelotvorena sloboda...
Sprovodjenje svoje sopstvene Volje, "cini sto ti volja"...
Kada si u skladu sa sobom koliko god da si po nekim pravilima, normama ruzan, ustari
lep si, jer si to ti...
I obrnuto, ako je neko zaista ruzan i prazan samo se jako odaljio od svoje istinske prirode, od onoga sto stvarno jeste...
Koliko se samo puta desi da sretnete nekog na prvi izgled ne lepog ali da iznutra zraci, i gledanjem u njega vidite Njegovu lepotu...
I obrnuto, jako lepa osoba, lepe i pravilne crte lica, ali nesto zjapi iz nje...
Hm...
Nesto mi je upravo palo na pamet,
kako nekako sve ove teme, filozofija i psihologija ustvari govore samu jednu stvar,
Cini sto ti Volja? Budi ti...
Kako je nekad bilo jako mnogo otkrica u postavkama teorija, misli, teza...
A sad, kao da manje vise svi su tu negde jako bliski IstIni...
Ali koliko ustvari koristimo to sto znamo? :?
flaj
Domaćin
- Poruka
- 3.156
Za početak - ispravi se!
Bar zemljinoj teži možeš da se usprotiviš, da prkosiš.
I ne osvrći se - pretvorićeš se u kip soli.
A za čim to žališ?
Kakva si to značajna dela napravio?
Red je da ih ti prvi zaboraviš.
Bio si na vrhu - kažeš, a sad ti sledi pad.
Kakav je to vrh bio, da li je uopšte vredan spomena,
da li je postojao, ili ti se učinilo?
Siđi mirno sa tog svog spomenika koji si sam
sebi podigao, odmah će ti biti bolje. Zaboravi ga.
Ako nema vrha, nema ni na pada sa njega.
Nastavi da hodaš mirno, sa osmehom.
Raduj se.
O provaliji ne razmišljaj. Ona je tu, spremna ,
čeka na tebe, ali o tebi ne razmišlja .
Ne troši svoje vreme razmišljajući o njoj.
I dosta sa tom silnom tekućinom.
Ne valja ni za srce ni za bubrege.
Ako već moraš nešto - popi čašu šampanjca.
Možda ti izmeni pogled na život i svet?
Bar zemljinoj teži možeš da se usprotiviš, da prkosiš.
I ne osvrći se - pretvorićeš se u kip soli.
A za čim to žališ?
Kakva si to značajna dela napravio?
Red je da ih ti prvi zaboraviš.
Bio si na vrhu - kažeš, a sad ti sledi pad.
Kakav je to vrh bio, da li je uopšte vredan spomena,
da li je postojao, ili ti se učinilo?
Siđi mirno sa tog svog spomenika koji si sam
sebi podigao, odmah će ti biti bolje. Zaboravi ga.
Ako nema vrha, nema ni na pada sa njega.
Nastavi da hodaš mirno, sa osmehom.
Raduj se.
O provaliji ne razmišljaj. Ona je tu, spremna ,
čeka na tebe, ali o tebi ne razmišlja .
Ne troši svoje vreme razmišljajući o njoj.
I dosta sa tom silnom tekućinom.
Ne valja ni za srce ni za bubrege.
Ako već moraš nešto - popi čašu šampanjca.
Možda ti izmeni pogled na život i svet?
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
flaj:
flaj
Domaćin
- Poruka
- 3.156
Falsifikati su često mnogo lepši od originala.
Samo ih niko ne ceni.
Niko osim mene.
A samo ja znam zašto i niko nikada neće znati.
Pa koliko onda to vredi?
Samo ih niko ne ceni.
Niko osim mene.
A samo ja znam zašto i niko nikada neće znati.
Pa koliko onda to vredi?