Zivot je rijaliti i Trumanov sou, dokaz?

[Schrodinger]

Skoro je bio jedan slucaj NDE gde je opisan docek u drugoj dimenziji od strane ogromnog broja dusa kao na koncertu megazvezde... u smislu odusevljenja cinjenicom da je jos jedna dusa resila da isproba zivot na Zemlji??

Baba Vanga je rekla da nakon smrti duse odlaze u drugi svet a samo najbolje medju njima se vracaju ovde da pomazu zivima i napreduju u znanju i zvanju.
Mozda kao neka vrsta narodnih heroja i vitezova tog lepseg sveta

Eto to bi bili uvodni argumenti u prilog ovoj zanimljivoj teoriji. Ako znate jos neke navedite ih

 

[markocheda]

Na početku, i sam kreator je bio učesnik života, ali svi ostali su živeli po direktivama, pravilima njegovim, i sve je bilo sistematski, samo se živelo, niko nije se razvijao, samo dobije naredbu i uradi je jer tako treba. Kasnije je kreator shvatio da to nije u redu, pa je napustio ovaj život, dozvolio je da mu telo umre, i ostavio je ostale da se sami snalaze, da bi sami napredovali bez direktive, jer tako se zaista napreduje, može se reći "eto slobodne volje".
Dok te neko vuče za rukav, ti si samo karika koja ne razmišlja, samo deluješ kako se kaže, kad si slobodan možeš šta želiš...pa i da grešiš i da propadneš pa i da postaneš bolja verzija sebe.
Znamo da kad znamo rešenje za neku video igru ili pogledamo u poledjinu knjige sa rešenjima, prestaje da bude zanimljivo, i ostavlja se igra na stranu ili knjiga sa zadacima ili zanimljivim problemima...nisi rešio problem, problem ti samo došao, nisi povezao vijuge u glavi, ostali su nepovezani autoputevi sivih ćelija u glavi, zbog brzog lakog rešenja.

 

[Schrodinger]

Na početku, i sam kreator je bio učesnik života,

Koji kreator? Nesto kao Kim Il Sung?
Nasa civilizacija je kreirala i rijalitije i nekad gladijatorske arene itd... sve su to simulacije zivota. Ali u njih ljudi ulaze da bi ostvarili odredjene ciljeve. Na primer slobodni gradjani Rima su postajali gladijatori da bi otplatili dugove, mnogi dobrovoljno.

I to duznicko ropstvo, da li je ekvivalentno karmickom ropstvu? A ko je kreator oba sistema? Pa zla elita jednog zlog sistema u prvom slucaju... zasto ne i drugom?

Sto se tice modernijih analogija, uocavamo primere kao sto su Kija Kockar, Kristijan Golubovic, da li se njihovi motivi za ucesce u spektaklu mogu uporediti sa reinkarnacionim

 

[markocheda]

Koji kreator? Nesto kao Kim Il Sung?
Nasa civilizacija je kreirala i rijalitije i nekad gladijatorske arene itd... sve su to simulacije zivota. Ali u njih ljudi ulaze da bi ostvarili odredjene ciljeve. Na primer slobodni gradjani Rima su postajali gladijatori da bi otplatili dugove, mnogi dobrovoljno.

I to duznicko ropstvo, da li je ekvivalentno karmickom ropstvu? A ko je kreator oba sistema? Pa zla elita jednog zlog sistema u prvom slucaju... zasto ne i drugom?

Sto se tice modernijih analogija, uocavamo primere kao sto su Kija Kockar, Kristijan Golubovic, da li se njihovi motivi za ucesce u spektaklu mogu uporediti sa reinkarnacionim

Rijaliti program je rijaliti u rijalitiju. Igra u igri. Kao matriks film, virtuelna stvarnost u fizičkoj stvarnosti..komplikovanje igre je deo zanimacije da te više zaokupira.
Na kraju je to samo igra u kojoj tražiš rešenje koje te muči.
Koji bog? Eh kad bi znao, mada to ne bi pomoglo ni meni ni nikome, to SAMO ime. To je analogija u kojoj bi trebalo tako da bude, na kraju krajeva.
Buda možda je jedan, primer. Hrist je rekao da je i sam dete.
A i zašto mora biti u pisanim knjigama bog koji je hodio zemljom.
Ako si ti kreator neke igre u kompjuteru (primer), želiš biti deo nje, dok ne skapiraš da se igra ne razvija, pa izbaciš sebe iz jednačine, da bi dozvolio greškama i nekim novim mogućnostima da se dese.

 

[Џејкоб]

Можда је цело постојање један организам, еволуира различитим темпом. Постоји ум, срце, постоји крвоток, груба материја. Можда је требало и уму да се развије, па су први ентитети који су имали неку индивидуалност били деца која су рушила све на крају, можда је еволуција дошла дотле да више нема ништа на извол'те па сад морамо да учимо тако што нас шаље у живот као тест јер нема другог начина мотивације. Дата слобода се не цени, стечена да.

 

[markocheda]

Smrt i novo radjanje veštačke inteligencije, da bi prešla nivo

 

[Black_star]

Smrt i novo radjanje veštačke inteligencije, da bi prešla nivo

U stvari, ovaj video je dobar primer, krece se od bejzika, 1.01.
Celu stvar sa bodrijarovskom shemom realnost-simulacija-simulakrum komplikuje nista drugo nego ljudska projekcija, moze biti hriscanskim recnikom: gordost ili sujeta. Covek prosto pozeli da izvadi sebe iz sopstvenog smisla (u necem sto se moze spoznati) i posmatra sebe van sebe, sa strane, paradoksalno - van mogucnosti ikakve spoznaje...U takvom stanju gubi obzervaciju sebe, pa posmatra druge. Njemu se svidi ideja da sebe vidi kao nekog ko je iznad Boga (Kreatora), odn. kao neko ko zauzima njegovo mesto, te u tom smislu uspostavlja sub-world u kom je on Kreator i u njemu - takmicenje, iliti starogrcki- Agon.
To lici kao situacija pomracenja Sunca (Izvora) gde se Mesec (Covek zablude, nabedjen, projektovan gordo van sebe) postavi izmedju Sunca i Zemlje (Coveka u prirodnom stanju) i tako izazove njeno pomracenje... Na taj isti nacin pojam "Kreator" postaje antropomorfna, autoritarna figura, koja naredjuje i zaplasuje, uvodi determinizam kao nesavladivo breme. Medjutim, pojam "Slobodne volje" dobice svoju pojavnost svugde, pa i ovde (istorija to kazuje) ako se uvidi suvisnost samo jednog jedninog principa koji je bio nasilno ili nesvesno uveden u izolovani sistem kreiranog podskupa Postojanja: upravo pomenuto takmicenje. Kada se Kompeticija kao princip koji je gordi covek uveo drugima radi zadovoljenja svoje sujete i odrzanja iluzije da je on taj Demijurg / Tvorac Igre / Posmatrac svih zbivanja i svakoga, elem kada se taj princip ukine, postace obznanjen i jasan opsti temelj svega u kome je svako u radosti zaista i prepusten svojoj volji, ali u svetlu Prirodnog Tvorca koji nema oblik, vec je sustina, no ukoliko je potrebno, radi priblizavanja shvatanju Coveka, moze uzeti i njegov oblik... Evo malo apgrejdovane verzije Platonove Pecine uz par nekih novih, modernizovanih motiva.