Svako, ko pogleda u nas savremeni život, iz perspektive normalnog života ljudi ranijih vremena - recimo Rusije ili Amerike, ili bilo koje zemlje Zapadne Evrope XIX-tog veka, ne može a da ne bude šokiran činjenicom kako je život postao nenormalan danas.
Ceo koncept autoriteta i poslušnosti, pristojnosti i učtivosti, javnog i privatnog ponašanja - sve se to drastično promenilo, okrenulo se skroz naopako, sem nekih izolovanih grupica ljudi - obično Hrišćana neke vrste - koji pokušavaju da očuvaju tzv. “staromodni“ način života.
Današnji, nenormalni život može se opisati kao razmažen. Od detinjstva, prema deci se ophode, po pravilu, kao prema malim bogovima ili boginjama u porodici; njihovi hirovi se zadovoljavaju, njihove želje bivaju ispunjene; okružena su igračkama, zabavama, komforom; ne vaspitavaju se i ne podižu prema jasno određenim principima i pravilima Hrišćanskog ponašanja, već se ostavljaju da razviju kakav god put, na koji ih njihove želje naginju. Obično je dovoljno za takvo dete da kaže: “Ja hoću“ ili “Ja neću“ da bi se njegovi ponizni roditelji poklonili pred njim i pustili ga da ide svojim putem.
Verovatno se ovo ne dešava stalno i u svakoj porodici, ali dešava se dovoljno često da postane pravilo savremenog vaspitanja dece; i čak i roditelji sa najboljim namerama ne uspevaju da izbegnu u potpunosti ovaj uticaj. Čak i ako roditelji pokušavaju da podignu dete strogo, komšije i rodbina pokušavaju da učine nešto drugo. Oni moraju da uzmu to u obzir, kada vaspitavaju dete.
Kada takvo dete odraste, ono se prirodno okružuje stvarima koje je imalo i u detinjstvu: komfor, zabave i igračke za odrasle. Život postaje stalna potraga za zabavom; to je inace reč koje nema, za koju se potpuno ne zna u bilo kom rečniku; u Rusiji XIX-tog veka vas ne bi razumeli šta znači ta reč, ili u bilo kojoj ozbiljnoj civilizaciji.
Stalna potraga za zabavom je toliko prazna bilo kakvog ozbiljnog smisla, da bi vas posetilac iz zemlje XIX-tog veka, gledajući naše popularne TV programe, zabavne parkove, reklame, filmove, muziku, u skoro svakom aspektu naše popularne kulture, mislio da je upao u zemlju imbecila, koji su izgubili svaki kontakt sa realnošću. Mi to često ne uzimamo u obzir, jer živimo u takvom društvu i to uzimamo za normalno, za istinu.
Neki skoriji posmatrači našeg savremenog života, nazvali su mlade ljude našeg doba “JA generacija“, a naše vreme, “vreme narcisizma“, karakteristično po obožavanju i fascinaciji samim sobom, što sprečava razvoj normalnog ljudskog života.
Drugi su govorili o “plastičnom“ univerzumu, ili fantastičnoj formi religije: religije “samorazvoja“, (gde sopstveno JA ostaje objekat obožavanja), ispiranja mozga i kontrole uma, religije obožavanih gurua i svamija, religije potere za NLO-ima i vanzemaljcima, religije abnormalnih duhovnih stanja i osećanja. Nećemo ulaziti u sve te pojave, koje su verovatno bliske velikoj većini nas, osim da malo prodiskutujemo kasnije kako to utice na duhovni život Pravoslavnih danas.
Bitno je da shvatimo, da dok se trudimo da vodimo Hrišćanski život danas, da svet koji se formirao u našim razmaženim vremenima, traži dušu, bilo u svetovnom životu, bilo u religiji i da se on može nazvati totalitaran.
Ovo je lako da se vidi u postojanju raznih kultova i sekti, koje su dobile toliko publiciteta proteklih godina, koje zahtevaju potpunu pokornost samo-proglašenom “svetom čoveku“; ali, to je isto tako očevidno i u svetovnom životu, gde je pojedinac suočen ne samo sa pojedinačnim iskusenjem tu i tamo, već je u pitanju stalno stanje suočenosti sa iskušenjem koje ga napada bilo da je u pitanju muzika u pozadini, koja se čuje svuda u prodavnicama i preduzećima, na javnim znacima i bilbordima gradskih ulica, rok muzika koja je doprla čak do šumskih kampova i staza i konačno u svojoj kući, gde TV često postaje tajni vladalac domaćinstva, koji diktira moderne vrednosti, mišljenja i ukuse. Ako imate malo dete, znate kako je ovo istinito; kada vide nešto na TV, kako je teško boriti se sa novim stavom, mišljenjem koje je izrekao neki “autoritet“ sa TV -a.
Poruka sveobuhvatnog iskušenja koje danas napada mladog čoveka - poprilično otvoreno u svetovnim formama, ali često prikrivenije u religioznim: živi za danas, uživaj, opusti se, neka ti bude udobno, “opušteno“. Iza ove poruke je druga, zlokobnija poruka koja je otvoreno ispoljena samo u zvaničnim ateističkim zemljama koje su korak ispred slobodnog sveta u tom pogledu. U suštini, treba da shvatimo da je ono što se desava danas u svetu, vrlo slično, bilo da se dešava iza “gvozdene zavese“ ili u “slobodnom“ svetu. Različite su varijante toga, ali je vrlo sličan napad na našu dušu. U komunističkim zemljama, koje imaju zvaničnu doktrinu ateizma, poprilično ti otvoreno govore: zaboravi Boga i bilo koji drugi život osim ovog, izbaci iz svog života strah Boziji i bilo kakvo poštovanje prema svetim stvarima; gledaj na one koji veruju u Boga na “staromodan“ način, kao na neprijatelje koji moraju biti uništeni.
Može se uzeti kao simbol bezbrižnosti, zabave i vremena samo-obožavanja, nas američki Diznilend; ne bi trebali da zanemarimo skriveni simbol koji pokazuje gde “JA generacija“ u stvari ide - u sovjetski “Gulag“, lanac koncentracionih logora koji već upravlja životima skoro polovine svetske populacije.
Serafim Rouz, Pravoslavni pogled na svet
Ceo koncept autoriteta i poslušnosti, pristojnosti i učtivosti, javnog i privatnog ponašanja - sve se to drastično promenilo, okrenulo se skroz naopako, sem nekih izolovanih grupica ljudi - obično Hrišćana neke vrste - koji pokušavaju da očuvaju tzv. “staromodni“ način života.
Današnji, nenormalni život može se opisati kao razmažen. Od detinjstva, prema deci se ophode, po pravilu, kao prema malim bogovima ili boginjama u porodici; njihovi hirovi se zadovoljavaju, njihove želje bivaju ispunjene; okružena su igračkama, zabavama, komforom; ne vaspitavaju se i ne podižu prema jasno određenim principima i pravilima Hrišćanskog ponašanja, već se ostavljaju da razviju kakav god put, na koji ih njihove želje naginju. Obično je dovoljno za takvo dete da kaže: “Ja hoću“ ili “Ja neću“ da bi se njegovi ponizni roditelji poklonili pred njim i pustili ga da ide svojim putem.
Verovatno se ovo ne dešava stalno i u svakoj porodici, ali dešava se dovoljno često da postane pravilo savremenog vaspitanja dece; i čak i roditelji sa najboljim namerama ne uspevaju da izbegnu u potpunosti ovaj uticaj. Čak i ako roditelji pokušavaju da podignu dete strogo, komšije i rodbina pokušavaju da učine nešto drugo. Oni moraju da uzmu to u obzir, kada vaspitavaju dete.
Kada takvo dete odraste, ono se prirodno okružuje stvarima koje je imalo i u detinjstvu: komfor, zabave i igračke za odrasle. Život postaje stalna potraga za zabavom; to je inace reč koje nema, za koju se potpuno ne zna u bilo kom rečniku; u Rusiji XIX-tog veka vas ne bi razumeli šta znači ta reč, ili u bilo kojoj ozbiljnoj civilizaciji.
Stalna potraga za zabavom je toliko prazna bilo kakvog ozbiljnog smisla, da bi vas posetilac iz zemlje XIX-tog veka, gledajući naše popularne TV programe, zabavne parkove, reklame, filmove, muziku, u skoro svakom aspektu naše popularne kulture, mislio da je upao u zemlju imbecila, koji su izgubili svaki kontakt sa realnošću. Mi to često ne uzimamo u obzir, jer živimo u takvom društvu i to uzimamo za normalno, za istinu.
Neki skoriji posmatrači našeg savremenog života, nazvali su mlade ljude našeg doba “JA generacija“, a naše vreme, “vreme narcisizma“, karakteristično po obožavanju i fascinaciji samim sobom, što sprečava razvoj normalnog ljudskog života.
Drugi su govorili o “plastičnom“ univerzumu, ili fantastičnoj formi religije: religije “samorazvoja“, (gde sopstveno JA ostaje objekat obožavanja), ispiranja mozga i kontrole uma, religije obožavanih gurua i svamija, religije potere za NLO-ima i vanzemaljcima, religije abnormalnih duhovnih stanja i osećanja. Nećemo ulaziti u sve te pojave, koje su verovatno bliske velikoj većini nas, osim da malo prodiskutujemo kasnije kako to utice na duhovni život Pravoslavnih danas.
Bitno je da shvatimo, da dok se trudimo da vodimo Hrišćanski život danas, da svet koji se formirao u našim razmaženim vremenima, traži dušu, bilo u svetovnom životu, bilo u religiji i da se on može nazvati totalitaran.
Ovo je lako da se vidi u postojanju raznih kultova i sekti, koje su dobile toliko publiciteta proteklih godina, koje zahtevaju potpunu pokornost samo-proglašenom “svetom čoveku“; ali, to je isto tako očevidno i u svetovnom životu, gde je pojedinac suočen ne samo sa pojedinačnim iskusenjem tu i tamo, već je u pitanju stalno stanje suočenosti sa iskušenjem koje ga napada bilo da je u pitanju muzika u pozadini, koja se čuje svuda u prodavnicama i preduzećima, na javnim znacima i bilbordima gradskih ulica, rok muzika koja je doprla čak do šumskih kampova i staza i konačno u svojoj kući, gde TV često postaje tajni vladalac domaćinstva, koji diktira moderne vrednosti, mišljenja i ukuse. Ako imate malo dete, znate kako je ovo istinito; kada vide nešto na TV, kako je teško boriti se sa novim stavom, mišljenjem koje je izrekao neki “autoritet“ sa TV -a.
Poruka sveobuhvatnog iskušenja koje danas napada mladog čoveka - poprilično otvoreno u svetovnim formama, ali često prikrivenije u religioznim: živi za danas, uživaj, opusti se, neka ti bude udobno, “opušteno“. Iza ove poruke je druga, zlokobnija poruka koja je otvoreno ispoljena samo u zvaničnim ateističkim zemljama koje su korak ispred slobodnog sveta u tom pogledu. U suštini, treba da shvatimo da je ono što se desava danas u svetu, vrlo slično, bilo da se dešava iza “gvozdene zavese“ ili u “slobodnom“ svetu. Različite su varijante toga, ali je vrlo sličan napad na našu dušu. U komunističkim zemljama, koje imaju zvaničnu doktrinu ateizma, poprilično ti otvoreno govore: zaboravi Boga i bilo koji drugi život osim ovog, izbaci iz svog života strah Boziji i bilo kakvo poštovanje prema svetim stvarima; gledaj na one koji veruju u Boga na “staromodan“ način, kao na neprijatelje koji moraju biti uništeni.
Može se uzeti kao simbol bezbrižnosti, zabave i vremena samo-obožavanja, nas američki Diznilend; ne bi trebali da zanemarimo skriveni simbol koji pokazuje gde “JA generacija“ u stvari ide - u sovjetski “Gulag“, lanac koncentracionih logora koji već upravlja životima skoro polovine svetske populacije.
Serafim Rouz, Pravoslavni pogled na svet
