ŽIVOT...ili nešto slično... (sa konkursa na Književnosti)

Otvorila sam jutros u zoru oči, umorne i snene,
Nisam mogla da se setim gde sam ja i ko sam,
Posegnula rukicama ka vazduhu pored mene,
Ali nisam dotakla ništa što od ranije znam.
Gledala sam oko sebe, sad već malo uplašena,
Zaplakala glasno, jer šta sam drugo još mogla,
Privila me je na grudi jedna divna, mlada žena,
I šaputala tiho da sam njena voljena beba mala.
Mnogo je vremena prošlo, ko zna kako i gde,
Dani i sati, svi dati, ljudima pogrešnim i pravim.
Odjednom mi u ruke neko mali zamotuljak dade
I pomislih samo da se od beskrajne ljubavi davim.
Volela sam i patila jako, živela polako dan po dan,
Padala sam i ustajala, gradila uporno opet sve,
Sanjala iznova i iznova, jedan nedorečen san,
Da stvorim još barem jednu novu priliku ili dve.
I eto me sad na samom kraju ovog dugog puta,
Daha više nemam i vidim da će uskoro moj kraj,
Pogled mi ka uplakanim licima nada mnom luta
I vreme je da polako utonem u pakao ili raj...

 

[NickFreakyrgios]

 

[Red]

Pogledajte prilog 910908

Sasvim ima logike.

 

[skriboman]

u raj je fino al u pakao je raja

 

[NickFreakyrgios]

Sasvim ima logike.

Тако је само што нам некад недостаје енергије јер нас стварност посесивно присваја и црпи креативну енергију.
Али свако биће има ресурсе обновљиве енергије квака је наћи где и како....

 

[Red]

Тако је само што нам некад недостаје енергије јер нас стварност посесивно присваја и црпи креативну енергију.
Али свако биће има ресурсе обновљиве енергије квака је наћи где и како....

Slažem se. Ali kod mene nije pravilo da će nešto uvek da me oporavi, skoro ništa me ne popravi svaki put ili možda samo još nisam pronašla. A ima i onih izliva koji se prosto dese, evo recimo, ovu pesmu sam pronašla na radovima sa konkursa na Književnosti, a ja se jedva sećam da je moja... Kako to opisati?

 

[NickFreakyrgios]

Slažem se. Ali kod mene nije pravilo da će nešto uvek da me oporavi, skoro ništa me ne popravi svaki put ili možda samo još nisam pronašla. A ima i onih izliva koji se prosto dese, evo recimo, ovu pesmu sam pronašla na radovima sa konkursa na Književnosti, a ja se jedva sećam da je moja... Kako to opisati?

Не желиш довољно да промениш то јер потајно уживаш у улози жртве времена а то радимо и сви ми....мањ више..

 

[Red]

Не желиш довољно да промениш то јер потајно уживаш у улози жртве времена а то радимо и сви ми....мањ више..

Nisam sigurna da sam ispravno razumela?

 

[NickFreakyrgios]

Nisam sigurna da sam ispravno razumela?

Мислим али не могу да будем сигуран за тебе говорићу о себи и себи блиским људима човек по својој инерцији и аитоматизму бира несрећу а не срећу.
О срећу се опекао то му је несигуран терен а несрећа му је познста пати али преживљава.

Када размисли објективно има довољно разлога и за срећу и за несрећу али сам човек бира детаље за које ће да се веже , шта ће да увиђа и његов фокус...

Ја не говорим као човек који је ово превазишао већ као човек који је закорачио...лако је испричати неком све тосасвим друго урадити.

 

[Red]

Мислим али не могу да будем сигуран за тебе говорићу о себи и себи блиским људима човек по својој инерцији и аитоматизму бира несрећу а не срећу.
О срећу се опекао то му је несигуран терен а несрећа му је познста пати али преживљава.

Када размисли објективно има довољно разлога и за срећу и за несрећу али сам човек бира детаље за које ће да се веже , шта ће да увиђа и његов фокус...

Ја не говорим као човек који је ово превазишао већ као човек који је закорачио...лако је испричати неком све тосасвим друго урадити.

Zato što je lakše prepustiti se, nego se boriti. Mislim da je to razlog. Takođe, u životu nam se dešava svašta, plivamo, pa tonemo, onda opet isplivamo i tako naizmenično...